GODIŠNJICA SMRTI SLOBODANA MILOŠEVIĆA Na današnji dan pre 19 godina bivši predsednik Srbije umro je u Hagu

Dugogodišnji predsednik Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, Slobodan Milošević, umro je 11. marta 2006, pre 19 godina, u pritvorskoj jedinici Tribunala za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Imao je tada 64 godine.

Slobodan Milošević bio je najistaknutija ličnost srpske politike poslednje decenije 20. veka. Čak i kada su međunarodne oklonosti nametale rasplet događaja nezavisno od njegove volje, utisak je bio da je uloga Miloševića važna. 

Rođen je Požarevcu avgusta 1941. Roditelji su bili rodom iz Crne Gore. Otac Svetozar, po obrazovanju bogoslov, radio je kao veroučitelj i nastavnik ruskog. Majka, koja je posle razvoda radila kao vaspitačica u srednjoškolskom centru u Požarevcu, bila je izraziti sledbenik vrednosnog modela koji je doneo poratni režim pod vođstvom KPJ, što, izgleda, nije u toj meri važilo za oca koji je posle razvoda živeo u Crnoj Gori.

ATA Images

Slobodan Milošević je član Saveza komunista, kako se KPJ zvala od 1952, postao  još 1959. godine kao gimnazijalac. 

Njegovom političkom opredeljenju, osim porodičnog nasleđa, izvesno je pomogla i emotivna veza iz srednjoškolskih dana, potom brak, sa sugrađankom Mirjanom Marković, koja je imala ozbiljnu ugled u partijskim strukturama kao vanbračna kćerka Mome Markovića, visokog poratnog funkcionera i skojevke Vere Miletić. Njena tragična sudbina u završnom periodu okupacije, po svemu sudeći presudno je odredila Miru Marković.

Slobodan Milošević je Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu okončao krajem 1964. godine. U završnim godinama studija zaposlen je u Univerzitetskom komitetu SK. Bio je učesnik više radnih akcija, još od srednjoškolskih dana. Već u drugom semestru dospeo je na poziciju rukovodioca fakultetskog komiteta SK.   

Od 1966. radio je Skupštini grada Beograda, a od 1970. u preduzeću Tehnogas. Nadalje, paralelno je gradio karijere u partiji i privredi, da bi u drugoj polovini 80-ih dospeo u vrh politike tadašnje Srbije i Jugoslavije. 

 

Krajem sedamdesetih postaje predsednik Poslovnog odbora Beogradske banke. Izvesno vreme, bio je predstavnik banke u SAD, u Njujorku. Paralelno, 1980. dospeva na čelo opštinskog komiteta SKJ Stari grad. Sredinom 1982. postaje član CK SK Srbije, dve godine potom našao se na čelu Gradskog komiteta SK Beograda. Predsednik Predsedništva CK SK Srbije postaje maja 1986. godine. 

Prelomni događaj njegovog života bila je Osma sednica CK Saveza komunista Srbije, septembra 1987. godine. Bio je to potpuni razlaz Slobodana Miloševića i Ivana Stambolića, koji ga je prethodno decenijama dovodio na važne pozicije, od Tehnogasa do mesta predsednika Predsedništva CK SK Srbije.

Sukob je javnosti predstavljen kao posledica neslaganja oko metoda kojima bi trebalo rešavati krizu na Kosovu i Metohiji.

Osma sednica CK SKS bila je zapravo neka vrsta puča u vrhu srpske partije. Maniri i metode koje je Milošević koristio iznenadiće mnoge, posebno stare partijske kadrove. Od tada, koncentrisao je u svojim rukama svu moć na nivou Srbije. 

Slobodan Milošević upamćen je po promeni ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije, što su njegove pstalice isticale kao veliku zaslugu, iako je veći deo tog posla zapravo prethodno već obavio Ivan Stambolić, ali tiho, kao unutarpartijsko nadmetanje. 

M. M./ATAImages

Prevratu unutar partije prethodio je boravak Miloševića na KiM 24. aprila 1987. godine, kada započinje njegova šira popularnost nakon istupa na mitingu Srba u Kosovu Polju.

Nadalje, okupljanja nezadovoljnih Srba sa KiM pratila su više političkih akcija Slobodana Miloševića, kako u Beogradu, tako u Novom Sadu, Crnoj Gori. Pokušaji sličnih okupljanja u drugim sredinama, zapadnije, onemogućeni su.

Maja 1989. postaje predsednik Predsedništva SR Srbije. Na prvim direktnim izborima, decembra 1990. ogromnom većinom glasova izabran je za predsednika Srbije. 

Na osnivačkom kongresu Socijalističke partije Srbije, 27. jula iste godine, izabran je za predsednika te stranke obrazovane spajanjem dotadašnjeg Saveza komunista i Socijalističkog saveza radnog naroda. Na čelu SPS bio je do smrti. 

Na prevremenim izborima, decembra 1992. ponovo je izabran za predsednika Srbije, a od 1997. do oktobra 2000. godine bio je predsednik Savezne Republike Jugoslavije.

Milošević je predvodio delegaciju SRJ i Republike Srpske tokom mirovnih pregovora u Dejtonu, SAD, novembra 1995. godine. Sporazum je konačno potpisan u Parizu, u decembru, čime je uspostavljen mir u BiH.

Na izborima krajem septembra 2000. kandidat Demokatske opozicije Srbije za predsednika SRJ, Vojislav Koštunica, zadobio je bitnu prednost. Pošto je zvanično najavljeno održavanje drugog izbornog kruga usledio je masovni bunt i prevrat 5. oktobra 2000, čime je Milošević razvlašćen.

Urušavanju njegove popularnosti izvesno je, osim agresije NATO na SRJ 1999. godine, doprinelo celokupno iskustvo raspada Jugoslavije, u čemu je on bio samo jedan od aktera, kao i ratovi, sankcije i siromaštvo devedesetih.  

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu objavio je 27. maja 1999. godine, tokom NATO agresije na Srbiju odnosno SRJ, optužnicu protiv Miloševića.

Uhapšen je 1. aprila 2001. godine, a izručen Haškom tribunalu 28. juna iste godine.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar