Postojali su samo PET GODINA, ali o njima se priča i posle PET DECENIJA

Odrzano muzičko-književno veče posvećeno grupi The Doors

Muzičko-književno veče posvećeno američkoj rok grupi The Doors, održano je sinoć u klubu "Bluz i pivo" u Beogradu, slušanjem muzike ovog benda i promocijom knjige "Dorsi - Pet opakih godina muzike za ceo život" autora Grejla Markusa.

Direktor, glavni i odgovorni urednik kuće CLIO Zoran Hamović, rekao je za Tanjug da obično ne bira knjige stranih autora za objavljivanje po tome da li mu se nešto dopada, već na nivou same vrednosti rukopisa i književnog dela.

- Oduvek me je fascinirao i intrigirao način na koji se piše o muzici. Smatram da je najteže pisati upravo o muzici, muzičarima, bendovima, biografijama tih umetnika. Zato se iskreno divim svakom autoru koji napravi u knjizi takvu atmosferu da se zaista "čita" muzika - objasnio je Hamović.

Na muzičko-književnoj noći u trajanju od puna četiri sata Hamović je pohvalio autora Markusa, istakavši ne samo da je on jedan od najboljih rok publicista i kritičara svih vremena, već istinski istoričar rok kulture.

- Markus je uspeo da osvoji istoriju rokenrola, on ima tu širu sliku. Na taj način može da održi lekciju svima koji danas pišu o roku ili generalno popularnoj muzici. Pisac knjige je pravi posvećenik, to se jasno vidi prema akademskom nivou koji je uspeo da ostvari, jer on nije samo izveštač sa događaja, već Markus živi muziku - smatra Hamović.

Promocija knjige "Dorsi-Pet opakih godina muzike za ceo život", Grejla Markusa

On je istakao da je Markus napravio tako posebnu atmosferu u knjizi da i oni koji nisu slušali, voleli, ni pratili grupu The Doors, niti pripadaju rok kulturi, veoma lako mogu da razumeju priču o njima u potpunosti i da se veoma zainteresuju.

Hamović je izdvojio i podnaslov nove knjige "Pet opakih godina muzike za ceo život" kao nešto veoma retko i specifično, jer su Dorsi postojali svega pet godina, a o njima se i dalje govori nakon pet decenija od kako su prestali da postoje.

Hamović je izjavio za Tanjug da sam bend nije služio za zabavu omladine ili širih narodnih masa, već su tekstovi Morisona imali visoke umetničke vrednosti koji se i danas proučavaju, slušaju, iznova pevaju, a da bez njih možda ne bi bila dovoljna samo muzika.

Nekonvencionalna biografija čuvenog benda iz Los Anđelesa, prožeta širim kulturološkim i kritičkim analizama, jeste potvrda neprolazne vrednosti poezije Džima Morisona i muzike grupe The Doors.

Rok bend The Doors trajao je od 1965. do 1970. godine i bio veoma produktivan, jer je snimio devet studijskih albuma, neke objavio i posle raspada grupe - "The Doors" (1967), "Strange Days" (1967), "Waiting for the Sun" (1968), "The Soft Parade" (1969), "Morrison Hotel" (1970), "L.A. Woman" (1971), "Other Voices" (1971), "Full Circle" (1972) i "An American Prayer" (1978).

Slavu su stekli bezvremenskim rok hitovima, kao i zahvaljujući harizmi frontmena Džima Morisona (1943-1971), koji je tragično izgubio život u 27. godini.

Snimljen je i čuveni igrani film o grupi pod nazivom "Dorsi" (The Doors, 1991) u režiji Olivera Stouna, gde je Džima Morisona izvanredno dočarao glumac - Val Kilmer.

Tako je prošlo 50 godina od odlaska Morisona, više od 40 leta otkad je izašao njihov poslednji album nakon njegove iznenadne smrti, i tri decenije od čuvenog biografskog filma.

- Naravno, sasvim je razumno zašto se jedan veliki režiser kao Oliver Stoun odlučio za ekranizaciju života o ovoj grupi i Džimu Morisonu. To je isto kao kada se pozorišni reditelji odluče da rade klasiku ili antičku dramu. Takve teme su večne i neprolazne - naglasio je Hamović.

Umesto zamorne faktografije, tabloidnog senzacionalizma i sumnjivog misticizma, Grejl Markus nudi uzbudljive i duboke kritičke i kulturološke uvide, čime ubedljivo potvrđuje svoj status jednog od vodećih svetskih rok kritičara i istoričara kulture, i neprolaznu vrednost poezije Džima Morisona i muzike grupe "Dorsi", zapisao je prevodilac Zoran Paunović.

Grejl Markus je američki pisac, muzički novinar i stručnjak za američku pop-rok kulturu, nekada kritičar i kolumnista značajnih magazina, poznat po jedinstvenom, esejističkom stilu i pristupu rok muzici, koju analizira uvek u širem kulturološkom kontekstu.

Napisao je knjige posvećene rok muzici ("Istorija rokenrola u deset pesma") i njegovim najzvučnijim predstavnicima - Bobu Dilanu i Elvisu Prisliju.