Autorka knjige "Kao veliki kompas" otkrila: Pisati o Mileni Pavlović Barili je prava avantura

Književni susret u okviru ciklusa "Letnji plato BGB" realizovan je na platou ispred Biblioteke grada sa spisateljicom Mirjanom Mitrović

Mitrović je, govoreći o romanu o Mileni Pavlović Barili, kojim je pre 23 godine skrenula pažnju javnosti na sebe, rekla da je pisanje o srpskoj slikarki bila "prava intelektualna avantura". Dodaje da nije sigurna da li bi se sada ponovo upustila u tako obiman i zahtevan posao.

- Tada sam bila mlada, nije bilo toliko interneta da možete sve jednim klikom da nađete, mene je čekalo dosta istraživanja podataka o Mileni Barili, i nisam uspela sve da nađem. Recimo, nisu mi dali njena autentična pisma za građu romana, tako da ne znam da li bih ponovo pisala taj roman sada - iskrena je Mitrović, koja je posvetila deo svog stvaralaštva ovoj umetnici takođe rođenoj u Požarevcu.

Autorka je nakratko predstavila i svoju najnoviju knjigu naziva "Kao veliki kompas", kao neka vrsta nastavka o velikoj slikarki svetske slave.

- Smatram privilegijom što sam objavila jednu knjigu o Barili, a sada sam napisala i drugu, što je tek za mene posebno. Pisati o Mileni je za mene velika intelektualna avantura, kroz istorijske događaje i psihologiju, razmatranje prirode umetnosti, pitanje ženske pozicije u društvu. Sticajem okolnosti i sudbine, desilo mi se da uradim dve knjige o njoj - istakla je Mitrović.

Prema njenim rečima, prvi plan još pre pandemije korona virusa bio je da se priredi knjiga o čuvenoj slikarki u dogovoru sa upravnicom Galerije Milene Pavlović Barili - Fondacije "Milenin Dom" u Požarevcu.

Kako je autorka posle 30 godina dobila konačno njena pisma za materijal buduće monografije, shvatila je da sva ta pisma ne mogu najbolje da se razumeju kao značajna, ako čitaoci ne znaju trenutak u kojem su napisana i kome su upućena, tako da je bilo važno sve objasniti u tim odnosima.

Tako se od prvobitne ideje da se od knjige pisama napišu samo neke fusnote i predgovor, izrodila čitava knjiga "Kao veliki kompas", koja zaokružuje autorkinu priču i posvećenost Mileni.

Kako je ranije govorila, ona smatra da njen prvi roman "Autoportret sa Milenom" predstavlja otplatu duga detinjstvu i odrastanju, jer je rođena u Požarevcu, gde su "Milenine nadrealističke slike pune velova i tajanstvenih likova obeležile njen svet".

Kasnije se prirodno rodila i želja da prouči i opiše njen uzbudljiv, ali kratak život.

Roman je ponovo objavljen, na 100. godišnjicu Mileninog rođenja (2009), što još privlači nove generacije čitalaca.

Mirjana Mitrović u svojim delima uglavnom i ima žene kao glavne likove, muškarci su nekako u drugom planu, i tema romana joj je - sudbina žene u muškom svetu. Tako je za Milenu Barili rekla da je bila moderna žena, koja je i životom i slikarstvom razbijala ustaljene norme i tabue svog vremena.

Mitrović je do sada napisala šest knjiga koje šira čitalačka publika poznaje kao izdanja kuće Laguna: "Autoportret s Milenom" (1999) o slikarki Mileni Pavlović Barili, zbirka priča "Sveto stado" (dva izdanja - 1999 i 2009), "Mama i Tata polaze u školu" (2000), "Emilija Leta" (2006), "Mesečari iz Marguma" (2017), "Helena ili o nemiru" (2017).

Autorka je laureat nagrada "Branko Ćopić" za roman "Emilija Leta" (bio u najužem izboru za NIN-ovu nagradu) i "Biljana Jovanović" Srpskog književnog društva za delo "Helena ili o nemiru", i o ovim delima je bilo reči ove noći na Platou BGB.