EUFORIJA kakva dugo nije viđena: SLOVENAČKI FENOMEN Joker Out protutnjao Beogradom

Za neupućene, ako ih još uvek ima, Joker Out je ljubljanska pop-rok grupa, koja je stekla slavu posle učešća na ovogodišnjoj Evroviziji. Iako su zauzeli tek 21. mesto, njihova karijera je pocvetala nakon takmičenja, te su tako postali jedni od najuspešnijih (ako ne i najuspešniji) izvođača koji su nastupili ove godine. 

Neverovatnom brzinom su rasprodali ulaznice za skoro svaki koncert, sa posebnim naglaskom na države bivše Jugoslavije. Ali, zašto je to tako? - pita se u svom izveštaju novinarka portala Headliner..

Foto: Aleksandra Ignjatović

Pre svega, ova šarmantna petorka je boj bend. Onaj pravi, klasični, boj bend. Dugo nismo imali takvu pojavu na našim prostorima, mlađe generacije gotovo da nemaju nikakvog iskustva sa tom pojavom. Stupili su na scenu u pravom trenutku i dali publici ono što joj je bilo preko potrebno. A Evrovizija je u njihovu karijeru došla taman na vreme da im pruži leteći start i da ih od kvalitetnog, alternativnog slovenačkog benda lansira pravo u zvezde. 

Stariji ih vole zbog neospornog kvaliteta. Kada se pojavi nešto što odskače iz mase, u čemu se vide godine rada i što, kako karijera odmiče, beleži samo napredak, starije generacije prestaju da budu toliko elitistički nastrojene i itekako znaju to da prepoznaju. 

Delom ih vole i zbog nostalgije. Svojim stavom i stilom neodoljivo podsećaju na neke od bendova iz osamdesetih, te vrlo lako vraćaju uspomene i na kratko donose doživljaje kojih se generacije koje su tada odrastale melanholično sećaju. 

Mladi ih vole... pa, zar je zaista potrebno objašnjenje? Njihovi koncerti su poput žurke, dvosatna euforija i totalna okupacija svih čula. Nije teško pridobiti mladu publiku, ako ste poput njih: pet harizmatičnih momaka koji zrače svojom pojavom. 

Foto: Aleksandra Ignjatović

Devojke se već mesecima nadglasavaju u publici, u takmičenju za jedan sekund njihove pažnje. Tekstovi se znaju napamet, bez da se razume reč slovenačkog. Suze radosnice liju već sa uvodnim taktovima prve pesme. Pošto su osvojili Novi Sad, ovi momci 2. novembra stigli su u Beograd. Odbrojavanje je konačno gotovo. 

Redovi poput lavirinta ispred Doma Omladine nagoveštavali su borbu za mesto u prvom, pa čak i u nekoliko prvih nekoliko redova. Kad su se vrata konačno otvorila, najbrži su osigurali željeno mesto, drugi su pobeđeni, a neki su se u startu predali i odabrali sebi mesto pozadi, za nešto intimniji doživljaj. 

Šarene odevne kombinacije, sjajna, neonska šminka, šljokice, biseri, lateks, čipka i ko zna još kakvi detalji i aksesoari su se našli na istom mestu, u istoj gomili. Tako rasparni, a ipak, savršeno skladni, znalo se da ovi ljudi pripadaju tu gde jesu. Kada su im se u šarenilu na bini pridružili i članovi benda, spektar je bio kompletan. 

Ulazak na scenu, tačno na vreme, tenzično produžen, a toliko spektakularan, postavio je standard koji dugo neće biti pomeren. Joker Out otvorio je svoj prvi beogradski koncert pesmom "Sunny Side of London".

Predstavili su se kao "pet Slovenaca što je došlo da vam peva", ali oni su, zaista, mnogo više od toga. Bojanov kontakt sa publikom, njegovi osmesi, pogledi i neodovljiva ličnost od samog početka izazivali su opštu histeriju. 

Svojom duhovitošću držao je pažnju publike bez prestanka i odmah je zadobio njihovo puno poverenje. Iako najpokretniji, sa ulogom frontmena, on je ipak daleko od toga da je u centru pažnje. Čini se da je ovo bend u kom je sve raspoređeno na pet jednakih delova. Publika apsolutno ludi za svakim od njih.

"Bojane, I am not a baby seal, but can you please adopt me?", samo je jedan od simpatičnih transparenata koji su se mogli pročitati u publici. Pisma, buketi, brushalteri, leteli su ka njima, gotovo bez prestanka.  

Oduševljen time što svi prisutni znaju tekstove i tako mu se obraćaju na tečnom slovenačkom, Bojan se nama obraćao na tečnom sprskom. Iako su ovacije često bile glasnije od ozvučenja, najglasniji vrisak ispušten je zajedno sa našim "Demonima", dok je "Katrina" bila posvećena nasumično odabranoj devojci iz publike. 

Foto: Aleksandra Ignjatović

Vladala je toliko jaka kolektivna energija, da bi ponela sa sobom i u sebe uvukla i nekoga ko nikada pre nije čuo ni jednu jedinu njihovu pesmu. Na savet benda, svako je zagrlio nekoga kome je to baš u tom trenutku trebalo. 

Da rezimiramo, zbog čega je zavladao ovaj fenomen? Kada neko daje sebe i preko svog maksimuma publici, kada uživa u onome što radi, sve postaje sasvim logično. Njih petorica su aposlutno zaslužili svaki sekund svog uspeha, tu nema nikakve dileme. Danas se retko sreće bend koji neizmerno ceni svoju publiku, na čijoj bini vlada poštovanje između članova. Ono što oni imaju, stiče se odricanjem, radom i talentom. Toga su svesni oni, toga su svesni njihovi obožavaoci. 

Ovi neumorni, energični momci, su svojoj nezasitoj publici priredili nezaboravan bis, od čak pet pesama. Kako i oni sami kažu, celu noć smo plesali i voleli se (njih, sebe, međusobno, ili uzajamno, kako se kome zadesilo) i sve to - kao da sutra ne postoji. 

Iz Amerikane će posle ove noći biti počišćene latice ruža, konfete, šljokice, mnogi uzdasi i nečije glasne žice, ali će unutra dugo, dugo ostati duh jednog nezaboravnog koncerta nekih naizgled običnih slovenačkih momaka... 

 

Ostavite komentar