Elizabet Pitkern pred SUTRAŠNJI KONCERT na Kolarcu: IZUZETNO CENIM Novaka Ðokovića i Stefana Milenkovića

Elizabet Pitkern specijalno za Tanjug ističe da izuzetno ceni srpske umetnike i sportiste koji su postigli svetsku slavu - Stefana Milenkovića i Novaka Ðokovića.

- Veoma sam uzbuđena pred svoj premijerni koncert u vašoj zemlji. Posebno što sam čula da je koncert skoro rasprodat, znači čeka me puna sala. Želim da sve bude savršeno i spektakularno. Zato puno radimo iza scene da sve to postignemo - rekla je Pitkern za Tanjug.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ona je dodala da je sada posebno vreme da se bude ovde, nakon pandemije korona virusa.

- Naročito mi je drago jer sam veliki ljubitelj slavnog srpskog tenisera Novaka Ðokovića. Tenis je inače moja druga ljubav, pored muzike - istakla je nadahnuto popularna umetnica na violini.

Umetnica oduševljena gostoprimstvom i srpskom kuhinjom

Pitkern nije imala prilike do sada da bude kod nas, i stigla je još u četvrtak, što je čak šest dana ranije pred svoj koncert, što se retko dešava u svetu muzičke umetnosti.

- Veoma mi je prijatno kod vas, ljudi su veoma dragi, prijatni, prijateljski raspoloženi u svakom trenutku. Izuzetno mi se sviđa srpska kuhinja, imate divne specijalitete. Dopada mi se Beograd kao grad, veoma je atraktivan, kao i hotel u kome sam odsela. Sve je predivno do sada - puna je utisaka Elizabet Pitkern, zahvaljujući kojoj će publika slušati zvuke jedne od najpoznatijih i najskupljih violina na svetu, čija se sudbina našla i u Oskarom nagrađenom filmu "Crvena violina" (1998).

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Ekipa Tanjuga je imala prilike da prisustvuje kraćoj probi violinistkinje i to u Srednjoj muzičkoj školi "Stanković" iz Beograda, gde je prema planu održala besplatan masterklas za učenike.

- Imala sam to zadovoljstvo da slušam polaznike škole, i nemam reči, zaista su sjajni, izvanredni, talentovani - ukratko je prenela svoje mišljenje o času koji je tada održala.

"Crvena violina" kao inspiracija za igrani film

Koncert u Beogradu, kao i spomenuti film, nosi naziv po instrumentu za koji se deda njujorške violinistkinje tajno takmičio 1990. u aukcijskoj kući "Kristi" u Londonu. Talentovanoj unuci uspeo je da kupi ovu violinu po ceni od skoro dva miliona dolara, što je čini apsolutno najskupljom violinom svih vremena.

"Crvena violina" dobila je to ime po prepoznatljivom crvenom laku, a napravio ju je 1720. čuveni Antonio Stradivari (1644-1737). Ne zna se šta je bilo dalje sa violinom godinama, ali je poznato da je među njenim vlasnicima u 20. veku neko vreme bila porodica nemačkog kompozitora Feliksa Mendelsona.

- Moja violina nosi u sebi toliko istorije, i već pune 32 godine je u mojim rukama. Prošla je toliko toga, kroz vekove je putovala širom sveta, i onda je sticajem srećnih okolnosti, došla do mene. Ne znam zašto se to desilo, kako da baš ja budem odabrana da je imam, ali sam naravno presrećna, osećam se zahvalno i u tome odavno vidim širu sliku, značajniju stvar, pre svega kao dobrobit društva i da pomognem mladim muzičkim nadama. To je moja životna misija - smatra Elizabet i naglasila je da pretposatavlja da violina dugo nije bila uopšte u rukama muzičara i u upotrebi za scenu, već je stajala u privatnim kolekcijama.

Kako je umetnica podvukla, njena priča vezana za ovu violinu vraća jena početak 90-tih godina i aukcijsku kuću Kristi u Londonu gde je otišla sa majkom. Tada je prvi put videla veličanstvenu violinu i dobila odobrenje da na njoj može svirati. Odmah se povezala sa instrumentom jer je znala za njegovu istoriju i tu celu priču koju nosi.

Pitkern je objasnila da je u sobi bio i čovek koji je tajno učestvovao na aukciji, niko nije znao za njega. Usledilo je poznato takmičenje, ulozi su bili visoki, i violina je prodata misterioznom kupcu po ceni od basnoslovnih dva miliona dolara. Kasnije se ispostavilo da se njen deka tajno nadmetao za nju, što je nju učinilo najsrećnijom osobom na svetu.

Misteriozna sudbina Stradivarijeve violine poslužila je i kao inspiracija za igrani film "Crvena violina" (1998) Fransoa Žerarda, koji je dobio nagradu Oskar za muziku.

Izuzetno ceni srpske violiniste

Violinistkinja iz Pensilvanije je veoma upoznata sa karijerama srpskih kolega kao što su nešto stariji - Jovan Kolundžija, ali i Stefan Milenković i Nemanja Radulović, koji su odavno izgradili zapažene i uspešne karijere u inostranstvu.

- Veoma bih volela da upoznam Stefana, o njemu sam najviše slušala. Kada sam imala 19 godina, studirala sam to leto u Amsterdamu, a Stefan je učestvovao na takmičenju Kraljice Elizabete u Briselu. I gledala sam ga uživo na televiziji tada, bilo je to 1993. godine. Pratila sam ga dok je nastupao i bio je zaista neverovatan, vrhunski. Još uvek se sećam da je nosio belo odelo - rekla je Elizabet, i podsetila se da je Stefan Milenković malo mlađi od nje i povezala da je i on počeo da svira sa svega tri godine, tako da su im putevi negde veoma slični - posvećeni muzici ceo život.

Repertoar čine kompozicije Jozefa Hajdna, Ludviga van Betovena, Klare Šuman, Džordža Geršvina, kao i Ejmi Bič, jedne od najznačajnijih američkih kompozitorki. Time je napravila, kako sama kaže, neobičan spoj klasike i džeza, pravi varijete u sadržaju i konceptu.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Na koncertu u Beogradu violinistkinju će pratiti Marko Stuparević, srpski pijanista koji živi u Njujorku, a specijalna gošća na violončelu biće američka umetnica Kejla Herman, njegova supruga.

- Dosta toga mi zavisi i od mesta gde nastupam i sa kim. Sa Markom i Kejlom imam divnu saradnju, i uzbuđena sam što ćemo kao muzički trio imati u repertoaru i klasiku i Ejmi Bič, važnu američku kompozitorku - približila je Pitkern program te večeri.

- Džordža Geršvina donosim vam iz Amerike, i nalazi se na mojoj listi, jer mi se čini da kod vas nije često izvođen na koncertima. Volim da utisnem različite elemente i stilove muzike, kao što je i džez - analizirala je Pitkern.

Osim navedenih, njen program umetničke vizije će sadržati i delo - "Koncert za violinu i klavir” engleskog kompozitora Edvarda Vilijama Elgara (1857-1934), za koji kaže da nije čula da je iko svirao u celini taj izvanredan i vanserijski muzički komad, a na Kolarcu će biti centralni događaj.

 

 

Ostavite komentar