Zvuk GARAŽNOG ROKENROLA u mjuziklu "Yankee Rose"

Premijera predstave "Yankee Rose" u režiji Miloša Lolića, biće održana u subotu, 5. novembra na Maloj sceni "Predrag Pepi Laković" Beogradskog dramskog pozorišta, a specijalno za Tanjug reditelj kaže da novi projekat kao neobičan mjuzikl ima u sebi zvuke garažnog rokenrola američke kulture.

U predstavi igra veliki glumački ansambl: Danica Maksimović, Ivana Nikolić, Iva Ilinčić, Milan Čučilović, Sara Ristić, Luka Grbić, Ivan Zablaćanski, Amar Ćorović, Dimitrije Cincar - Kostić, Džonatan Mastor Lumbila, Mladen Lukić i Miloš Jakovljević.

Lolić na neki način ovim projektom ima dve profesionalne "premijere": prvi put radi u BDP-u i ima "vatreno krštenje" na sceni sa svojom majkom Danicom Maksimović.

Do sada je publika navikla da gleda njegove predstave u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP), Ateljeu 212 i Narodnom pozorištu, i nije slučajno što je sada stigao u BDP, jer ovaj teatar uveliko dovodi velike inostrane reditelje (nemački umetnik Frank Kastorf) i regionalna imena.

- Upravnik Jug Radivojević me je kontaktirao još u prvoj sezoni 2019. kada je došao ovde, da radim neki projekat, ali sam tada bio prebukiran. Odmah sam bio zainteresovan za taj poziv i saradnju, ne znajući koji će sve reditelji tek režirati ovde. Pre svega jedan deo svojih tinejdžerskih i kasnije studentskih dana, upravo sam provodio u BDP-u, tako da ovde pamtim neke sjajne predstave. Zato me je poziv da radim ovde veoma obradovao i da bih uvideo šta bih mogao da uradim na tim scenama koje su me davno inspirisale - otkrio je Lolić za Tanjug svoje prve utiske o saradnji u Pozorištu na Krstu.

Drama mjuzikl "Yankee Rose" prema tekstu Slobodana Obradovića inspirisana je rok pesmom "Yankee Rose" muzičara Dejvid Li Rota, koja se nalazi na albumu "Eat 'Em and Smile" (1986), u žanru alternativne, metal i rok muzike.

Kako je reditelj istakao, posebno ga je zanimalo da realizuje novi projekat na Maloj sceni koju je sam i tražio, kada je čuo da će u ovoj sezoni raditi mnogi veliki reditelji pretežno klasiku.

- Opredelio sam se za domaći tekst, ne za klasiku, i u pitanju je praizvedba, i zadao sam sebi zadatak koji se tiče manjeg, intimnijeg prostora, sa ciljem da napravim "garažnu" predstavu, u potpunosti u kontrastu sa onim što sam ranije radio u Beogradu, posebno u JDP-u - rekao je reditelj svetskih okvira.

Upravo na maloj sceni BDP-a glumica Danica Maksimović pre dve decenije je igrala glavnu i naslovnu ulogu u komadu "Gorke suze Petre fon Kant" Rajnera Vernera Fasbindera, dok je Lolić postavio čuveni komad "Marija Stjuart" Fridriha Šilera na Velikoj sceni Narodnog pozorišta, tako da obe drame imaju u prvom planu ženski princip, emancipaciju, istaknute u prvi plan.

- Činjenica je da sam tekst "Yankee Rose" provlači negde tu tematiku iz navedene dve drame, mada ne mogu da kažem da sam se svesno vodio tim pričama. Dobro je povezano da se na neki način uporede sve tri predstave, jer naša priča jeste o ženi koja mora da se izbori za svoje mesto. Izgleda da to jeste tema koja me povremeno interesujje i sa kojom se nosim - ocenio je uspešan reditelj paralele navedenih komada, i dodao da je "razlika ipak velika".

- U ovom slučaju bavimo nečim aktuelnim što ima direktne veze sa onim što doživljavamo danas, pritom ne mislim samo na Ameriku, nego i planetarno - kazao je Lolić.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Reditelj je podvukao da je prisutna američka tema u delu "Yankee Rose", što ga je podsetilo na čuvenog kontroverznog danskog reditelja.

- Čitao sam kako je Lars fon Trir jednom prilikom izjavio dok je radio film "Dogvil" da on nije nikada posetio Ameriku, ne samo što se plaši leta avionom, već da u suštini i nema potrebe za tim, jer mi svi odavno živimo Ameriku, ne zato što je svet globalizovan, već svi imamo posledice američke kulture i inostrane - unutrašnje politike SAD - poentirao je Lolić ovu tematiku.

Miloš Lolić sa veoma zapaženom karijerom u inostranstvu, po Evropi i regionu, povremeno dolazi u Srbiju gde je nedavno (2021) postavio novi komad "Kaspar" Petera Handkea u JDP-u. U istom pozorištu se godinama sa velikim uspehom igrala njegova verzija tragedije "Otelo" Vilijama Šekspira, kao i predstave "Druga strana" Dejana Dukovskog i "Dnevnik o Čarnojeviću" prema romanu Miloša Crnjanskog. Takođe, u Ateljeu 212 pamte se i njegovi projekti "Muška stvar" Franca Ksavera Kreca i "Velika bela zavera" Dimitrija Vojnova, o poslednjim danima američkog rokera Kurta Kobejna, frontmena garažnog rok benda Nirvana.

- Veoma volim rokenrol, što se može videti upravo i u prethodnim mojim predstavama. Tako sam želeo i da se ovde u najnovijoj drami čuje što više buke, da osetim "noise", zvuk recimo grupa Sonic Youth ili The Jesus and Mary Chain. Zanima me rokenrol, ali i pravo gitarsko nasleđe pobune - smatra Lolić, rukovodeći se tim alternativnim rok bendovima iz Amerike, odnosno Škotske.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

Autorski ekipu uz rediteljačine - dramaturzi Periša Perišić i Aleksandar Radivojević, kostimograf Marija Milojev Marković, kompozitor i tekst songova Nevena Glušica, dizajn, izrada lutaka i stručni saradnik - Zorana Milošaković - Tasić, scenska protetika - Sinergy FX (Veroljub Naumović, Kristina Miljački, Dijana Molac), scenski govor - dr Ljiljana Mrkić Popović.

- Moram priznati da se retko kada dogodilo, možda i nikada, da koristim u predstavi muziku koju privatno slušam. U tom smislu na pozorište gledam na drugačiji način od toga da treba da se izrazim u pogledu svog ukusa, tako da je ovo mjuzikl nekog drugog tipa. Nije vezan projekat samo za muziku koju volim, ali predstavu definišem da je "garažna", "prljava", zato što je mala, bombastična, a opet nema potrebe da bude megalomanska - zaključio je Miloš Lolić za agenciju Tanjug.

U daljem susretu sa medijima, Lolić je govorio o odluci da se vrati u Beograd da režira nešto novo, i podsetio da je od 2012. godine realizovao četiri predstave u prestonici, gde spada "Marija Stjuart".

Sada je pre svega želeo da prvi put sarađuje sa majkom Danicom Maksimović i da realizuje domaći tekst pisan na neviđen i neuporediv način sa svim drugim predstavama koje se igraju kod nas.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

On je ocenio da je "Yankee Rose" jedan "duboko tragičan i parodičan mjuzikl", svestan da možda i nije za svakoga, ali će publika već oceniti kada bude gledala na premijeri.

- Ima više od 10 godina kako je napisana drama, i tada je baš bila aktuelna. Međutim, i sada kada posmatramo, čini mi se da je komad još aktuelniji. To je priča o junakinji koja počinje sa dna, onda kasnije postaje planetarno popularna, što nosi i svoje posledice, ima zahtevan i težak put - naveo je Lolić i ocenio da je "saradnja sa majkom veoma - specifična situacija", ali da nije potrebno isticati tako nešto u prvi plan, jer je to jednako radu bilo kog deteta sa roditeljima u nekoj mesari ili trgovini.

Danica Maksimović je rekla da "nije bilo nimalo lako odvojiti emocije majke od emocije glumice".

Ona je dramu opisala kao univerzalnu temu koja je zabavna i inspirativna, tiče se svakoga o uslovima žena kako su živele, danas žive i živeće dalje.

- Gledala sam sve predstave mog sina koje je radio ovde i po Evropi, ali sada sam se prvi put suočila sa njim da vidim kako režira. Bile su jake varnice i emocije na probama, što smo i očekivali. Jednom prilikom mi je samo ostavio tekst "Yankee Rose" pre odlaska u Berlin i rekao mi da pročitam - opisala je Maksimović njen prvi susret sa komadom, koji je brzo pročitala, ali mnogo toga nije razumela.

Foto: Tanjug/Rade Prelić

- Konceptualno se razlikuje njegov rad sa predstavama koje se stvaraju u Srbiji. Prvi put ga vidim na delu, i sve što smo mu kolege glumci i ja predlagali, sve je odbio, ništa nije želeo da prihvati. Onda sam obično preplakala odlaske kući, i to je specifičan odnos i priča u samoj predstavi, koja se reflektovala na naše probe - ocenila je glumica i napomenula da njen "sin želi da pozorište bude tačno i precizno" i pokušavao je da smanji njen ego i da ga poništi.

- Imam tolika iskustva sa mjuziklima, i umem da iskoristim sve žovijalnosti, ali bez improvizacije. Lolić je smatrao da sam sposnobna da ga ispratim u toj svojoj misiji, a bio nam je to veoma težak, kompleksan posao koji sada završavamo. Mislila sam da nikada nećemo sarađivati, ali eto i to nam se dogodilo. Bila sam oduševljena kada je jednom na probi povikao "Bravo, Danice", nisam mogla da verujem da i to čujem od njega - zaključila je Danica Maksimović.

 

 

Ostavite komentar