Dejan Manojlović PONOVO NA ČELU SOKOJA: U protekle dve godine PRETEKLI SMO KOLEGE IZ HRVATSKE po prihodu

Dejan Manojlović, dosadašnji direktor Sokoja, dobio je ponovo poverenje članova Upravnog odbora Sokoja, pa da će i u novom mandatu obavljati funkciju direktora ove organizacija za zaštitu prava autora.

- Upravni odbor Sokoja, kao nadležni organ za izbor direktora Sokoja, obavestio sam o tome da mi ističe četvorogodišnji mandat na koji sam izabran 2019. godine, te da je nužno da Upravni odbor preduzme aktivnosti oko izbora novog direktora Sokoja, kako bi se obezbedio normalan kontinuitet u radu naše organizacije – kaže Manijlović i dodaje: - Upravni odbor je to, kao tаčku Dnevnog reda stavio na svoju sednicu, na kojoj je o tome i raspravljano. Izuzetno sam ponosan na činjenicu da su se članovi Upravnog odbora listom pozitivno izjasnili o mom dosadašnjem radu i da su se praktično jednoglasno izjasnili i glasali da ja ostanem direktor Sokoja i u novom mandatu.

Manojlović veruje da je ovoj odluci doprinela izuzetna saradnja sa članovima tim, kao i uspesi Sokoja u proteklom periodu.

- Počastvovan sam zbog toga, ali pre svega verujem da je to odraz jedne moje bliske saradnje sa pre svega Upravnim odborom, posebno predsednikom UO i potpredsednicima ovog organa, ali i sa drugim organima i telima Sokoja, Nadzornim odborom i Savetom autora. Takav način rada doprineo je da Sokoj napravi izuzetne pomake u periodu mandata ovih organa, koji se negde poklapa i sa mojim mandatom.

Pre četiri godine, Manojlovića je dočekala prilično turnolentna situacija u Sokoju.

- Iz ovog ugla, kada Sokoj radi mirno i bez posebnih trzavica, kako među članstvom, tako i u poslovnom okruženju, nerado se sećam tog vremena. Važno je da je prošlo i da nije ostavilo nikakve posledice na naš rad i sve aktivnosti Sokoja. Za mene je važno da sam ja tada dobio izuzetnu i bezrezervnu podršku Upravnog odbora, koja je, kako sada vidimo, ostala do današnjeg dana. Ja sam se postarao da to vratim kroz konstruktivnu i transparentnu saradnju. Naravno i kroz dobre poslovne rezultate.

Foto: Sokoj promo

Kada se spominje rezultate, članovi Sokoja pod tim posebno misle na prihod Sokoja, odnosno na onaj deo prihoda koji im se isplaćuje kroz njihove tantijeme.

- Neko bi mogao da kaže da imamo sreće, a ja ću ipak reći da je to proizvod znanja, umešnosti, timskog rada zaposlenih, menadžmenta i upravnih organa Sokoj i naravno i vrednog rada: Sokoj u poslednjih 5 godina konstantno povećava svoje prihode. A teško da se pojedina dešavanja u tom periodu mogu nazvati srećnim okolnostima. Tu pre svega mislim na dve Covid godine u kojima je generisan pad prihoda u svim privrednim delatnostima, pa tako i u ovoj našoj, kao direktna posledica otežanog rada skoro svih kategorija naših korisnika. Međutim, u celom tom periodu, uspeli smo da se izborimo sa tim nedaćama i stalno povećavamo prihod Sokoja. Svake sledeće godine on je bio rekordan, pa je tako i ovaj u 2022. godini, koji se približava doskorašnjoj granici snova od 2 milijarde dinara prihoda.

Manojlović je posebno ponosan na činjenicu da je Sokoj po pprihodu sustigao Hrvatsku, koja je do skoro izgledala nedostižna.

 -Ako vam kažem da smo u toj godini i sustigli, a možda i prestigli naše kolege u Hrvatskoj, koje su nam ranije bile nedostižne po prihodu, sve će vam biti jasno. Analitički gledano, najveće povećanje prihoda je bilo u javnom saopštavanju (muzika sa uređaja u ugostiteljskim i trgovačkim objektima), javnom izvođenju (živa muzika na koncertima i u ugostiteljskim objektima) i digitalnim servisima (Youtube, Deezer, Spotify, Tidal i sl.). Ne treba naravno zaboraviti ni prihode od kamate, a ovo povećanje je generisalo povećanje referentne kamatne stope koje je inicirala Narodna banka Srbije. Kategorije u kojima je došlo do povećanja prihoda nisu nas iznenadile: od ranije smo znali da tu postoje prostori za povećanje prihoda: kod javnog saopštavanja i izvođenja reč je o boljem i efikasnijem obuhvatu korisnika, a kada su u pitanju digitalni servisi intenzivan rad da se sa svima zaključe ugovori i krene u naplatu. Ostale kategorije prihoda u kojima su već dostignuti maksimumi (emitovanje, reemitovanje) ostale su stabilne, što je takođe važno.

Uprokos povećanom prihodu, troškovi Sokoja su, osnosno stručnih službi su smanjeni, tvrdi Manojlović.

- Suština svakog biznisa je da se povećavaju prihodi, a smanjuju troškovi i na taj način generiše veći profit. E, sad, kako je Sokoj neprofitna organizacija, kada kažemo profit mislimo na onaj deo prikupljenih sredstava koji nije potrošila Stručna služba za svoj rad i koji se kroz tantijeme isplaćuje članovima.Taj deo takođe raste iz godine u godinu, a deo koji se odnosi na troškove uspevamo da držimo u procentualno istim okvirima. Posebno sam ponosan na činjenicu da kroz te, takve i realne troškove, uspevamo da finansiramo i izradu novog Informacionog sistema, ali i na primer adaptaciju poslovnog prostora u kome Sokoj živi i radi, dakle naše zajedničke kuće. U 2022. godini je, kako je predviđeno Planom investicija, koji je usvojila Skupština Sokoja, završena  adaptacija unutrašnjeg dela naše zgrade, a u Planu za 2023. godinu biće predviđena adaptacija i sređivanje fasade i eksterijera. Imajući u vidu da je i jedno i drugo adaptirano i rađeno pre skoro 40 godina, jasno je da je već došlo krajnje vreme da se to uradi: to smo dodatno shvatili kada smo videli u kakvom je stanju vodovodna instalacija, strujna instalacija. Naravno, sve što smo radili radili smo na potpuno legalan način, kroz potrebna građevinska odobrenja. Mislim da smo na taj način značajno podigli vrednost Sokojeve zgrade.

 

Sokoj ne beži ni oid investicija:

- Moram još da istaknem da pojedine pozicije, koje se klasično knjigovodstveno računaju kao pozicije troškova, ja gledam na drugi način, u stvari kao investicije. Tu najpre mislim na troškove zarade zaposlenih, koje nisu samo trošak, već ukoliko su usmerene u prave i profesionalne kadrove, predstavljaju investiciju za budućnost. Takođe mislim i na druge naknade koje isplaćuje Sokoj, kao na primer svojim kontrolorima, za koje se radujemo kada rastu (kao što su u 2022. godini rasle, pa otišle preko plana), jer imaju direktan odraz u povećanju prihoda. Tu su i naknade za rad naših organa, posebno moram da istaknem izuzetnu aktivnost i rad Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Saveta autora, kao i njihovih članova, koji su mnogo svog privatnog vremena uložili da Sokoj bude bolji. A sve u korist svih ostalih članova, svojih kolega.

Planovi za 2023. godinu su prilično ambiciozni.

- Ambiciozni, kao i za prethodne godine. Pre svega u delu daljeg povećanja prihoda, za šta ima prostora. Kako u kategorijama o kojima smo već govorili, posebno digitalnim servisima, tako i u jednoj kategoriji u kojoj je prihod bio zanemarljiv, a reč je o posebnoj naknadi. Da podsetim, to je ona naknada koju uvoznici i proizvođači određenih uređaja i nosača (zvuka, slike i teksta) moraju da plaćaju organizacijama za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih prava. Reč je o naknadi koju ove kategorije plaćaju u celom svetu, pa tako od unazad deceniju i u Srbiji. Međutim, problem je bio što su na Listi koju donosi Vlada Republike Srbije bili uređaji i nosači zvuka koji se praktično više i ne koriste, pa i ne uvoze. Doslednom borbom, koju smo vodili zajedno sa ostalim organizacijama, uz pomoć PKS, ZIS, ali i nekih uticajnih prijatelja, uspeli smo da obezbedimo da Vlada Republike Srbije revidira tu Listu i na nju stavi uređaje i nosače koji se koriste, na čemu smo izuzetno zahvalni. Sada traje borba za donošenje adekvatne Tarife, malo smo tu zastali, polemišemo sa Zavodom za intelektualnu svojinu koji je nadležan da naš predlog Tarife prihvati, ili donese neku drugu Tarifu. Iskreno se nadam da će to biti uskoro i da će se odraziti dodatno na povećanje prihoda u 2023. godini.

Foto: Sokoj promo

Kruna planova trebalo bi da bude novin infrmacioni sistem koji Sokoj namerava da uskoro počne da koristi.

- U društvu u kome živimo, u liberalnom kapitalizmu, izgleda da je novac najvažniji. Kad nema novca, teško da može biti nekih drugih planova. Ali, kako ga ima, naravno da imamo određene planove, s tim da moramo biti odgovorni i umereni u svim troškovima. Najvažniji plan nam je da dalje radimo na novom Informacionom sistemu Sokoja i to permanentno i uz sve druge redovne obaveze koje imamo. To ponekad dovodi do priličnog naprezanja zaposlenih, jer osim svojih redovnih aktivnosti rade, zajedno sa našim eksternim saradnicima, na kreiranju novog Informacionog sistema Sokoja, koji mora da odgovori svim zahtevima koje pred njega postavlja jedna savremena kolektivna organizacija, kakva Sokoj već jeste, kao i članovi, kao krajnji korisnici svih naših aktivnosti. Izrada ovog sistema je prilika da proverimo i sve naše operativne procese, te da vidimo šta možemo da promenimo i poboljšamo. Krajnji cilj i jednog i drugog: transparentna i efikasna organizacija koja radi u korist svih svojih članova. Planovi su takođe da nastavimo rad na poboljšanju imidža Sokoja, kako u opštoj javnosti, tako i među korisnicima, da sa ovima uspostavimo bolju i partnersku saradnju, da se približimo i bolje komuniciramo sa našim članovima, kako bismo im pružali što bolju uslugu. Različiti su modeli i načini za tako nešto, uveliko se radi na svim tim frontovima i ja mislim da se rezultati već pojavljuju.

 

U ovoj godini bi, kaže Manojlovič, trebalo da bude donet i novi Zakon o autorskom i srodnim pravima.

- Uvek brinemo da se ne dogodi nešto ružno, kao što je bio Covid, ne raduje nas rat koji se trenutno vodi i koji preti da poprimi globalne razmere. Nadamo se da će po svim tim temama, pa i ovim našim unutrašnjim doći do smirivanja i omogućiti nam da normalno i mirno živimo i radimo. Godina 2023. će očigledno biti godina u kojoj će biti donet novi Zakon o autorskom i srodnim pravima, u koji su inkorporisane pojedine evropske direktive. Imao sam tu privilegiju da budem deo Radne grupe koja je radila na izradi nacrta tog Zakona, naravno u svojstvu predstavnika Sokoja, kome se u tim prilikama uvek da adekvatan i razumljiv značaj. Mi to naravno iskoristimo i uključimo se ozbiljno u tu tematiku, posebno u onom delu koji je značajan za Sokoj. Rezultat toga je Nacrt novog ZASP, o kome trenutno traje  javna rasprava, ne znam koliko je javnost o tome upoznata, pa bi bilo dobro da se svi zainteresovani uključe. Kao član Radne grupe koju je imenovalo Ministarstvo privrede, mislim da smo usaglasili jedan korektan tekst, naravno, uvek može da bude i osnovanih primedbi i drugačijih mišljenja, no sve će to, na kraju, ići na Skupštinu i dobiti svoj konačni oblik.

 

Konačno, veliki značaj Sokoj daje i Fondu za kulturna davanja, za čija je sredstva konkurs upravo raspisan.

- Kao i svake godine, upravo je raspisan Konkurs za Fond za kulturna davanja. U taj Fond Sokoj svake godine usmeri značajna sredstva, za koja apliciraju mnoga fizička i pravna lica sa projektima koje procenjuje Komisija koju formira Upravni odbor Sokoja. Naravno, konačnu reč o ovome daje Skupština i to na svojoj godišnjoj sednici, koja je i ove godine planirana za kraj maja meseca. Ispostavlja se da su ta sredstva značajna za naše aplikante i da se mnogi, kasnije se ispostavi značajni projekti, ne bi ostvarili da nije ovoga. Na to smo posebno ponosni.

 

 

Ostavite komentar