DIRIGENT Bojan Suđić: "Falstaf" traži od svih učesnika VELIKI TRUD, ali zahteva i ANGAŽOVANOG SLUŠAOCA

Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je dirigent Bojan Suđić koji je govorio o operi "Falstaf" u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Suđić je rekao da je "Falstaf" neobična opera iz mnogo razloga, a pre svega zato što se Đuzepe Verdi u svojoj poslednjoj operi ne može prepoznati u odnosu na ranije.

Prema njegovim rečima, Arigo Boito je libreto uradio genijalno i opera je na prvi pogled burleska, ali je mnogo više od toga.

- To je burleska koja nosi sva otvorena pitanja pa čak i današnjeg društva. Iza lagane šale, podmetanja, prevrtljivosti i svih mogućih smešnih situacija stoji složena čovekova priroda koja je sve samo ne savršena. Upravo zbog toga "Falstaf" doživljavamo toliko aktuelno - istakao je Suđić.

Dok druga Verdijeva dela plene muzičkom genijalnošću, arijama i lepotom zvuka, "Falstaf" sve to sadrži ali ne na taj način, istakao je dirigent.

- Ovde Verdi skoro ne propušta šansu da prevari soliste, orkestar i publiku, pa i dirigenta. Zbog toga je jako teško spremiti ovu urnebesnu operu, koja dokazuje kako Verdi ume da piše komičnu operu. Na višem nivou sa puno pitanja i gorčine - istakao je Suđić.

Prema njegovim rečima, nije slučajno da "Falstaf" nije izvođen u Beogradu 50 godina, jer čak i u inostranstvu to nije naslov koji ide svakodnevno.

- Zahteva angažovanog slušaoca, koji ne dolazi samo da bi se prošetao kroz lagani dekor i lepu ariju, čekajući tenorovo visoko c. Reći ću vam da je proces upoznavanja solista i svih aktera bio veoma dugotrajan i složen - naveo je umetnik.

Suđić je dodao da "Fastaf" traži od svih učesnika daleko više truda i angažmana da uđu u suštinu sopstvene uloge i celine opere.

- Ovde je ansambl na sceni sa 11 glavnih protagonista, od kojih se ne može reći koji je važniji. Upoznavanje sa svim detaljima teksta i muzike će i ubuduće predstavljati izazov za publiku, jer "Falstaf" nije opera za jedno slušanje - naglasio je Suđić.

Prema njegovim rečima, "Falstaf" svakim svojim novim izvođenjem privlači pažnju novim detaljem, a tih slojeva ima toliko da ih muzičari na svakoj probi otkrivaju u velikoj količini.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

"Falstaf" je izuzetno zahtevan čak i kada se izvodi koncertno bez scenskih pokreta, jer podrazumeva toliko urnebesnih, brzih situacija koje su toliko osetljive i u idealnim koncertnim uslovima, istakao je Suđić.

- Dirigent ne upravlja samo orkestrom, već mora da usaglasi sve soliste, hor, dešavanja koja su često neočekivana. Za razliku od mnogih opera koje bih uporedio sa vožnjom finog automobila, "Falstaf" u mnogo čemu predstavlja karting - naveo je Suđić.

U "Falstafu" postoji i poliritmija u nekim situacijama i to je "Stravinski pre Stravinskog", naglasio je Suđić.

- Za mene posle svih opera i samog Stravinskog, "Falstaf" predstavlja izazov i nikad ne znate da li će ta vrsta preciznosti, hirurških rezova i mogućnosti da se čitava opera odigra u 'furore' ritmu , bez ispadanja, biti dostignuta na svakoj predstavi - priznao je dirigent.

Suđić je dodao da su muzičari u orkestru retko kada uložili toliki angažman u savladavanje partiture, pa opet nisu sigurni da li će im sve ispasti na pravi način.

Prema njegovim rečima, teniskim rečnikom u "Falstafu" su "udarci vrlo brzi i lako možete pogoditi mrežu".

Upitan kako vidi budućnost opere u doba tehnoloških revolucija, Suđić je rekao da o tome često razmišlja i da smatra da je upravo "umetnost ona koja će biti poslednji otklon ljudske civilizacije pred veštačkom inteligencijom".

- Umetnost i nesavršenost čoveka će biti ono za šta ćemo se hvatati, jer ne možemo da odigramo više ni partiju šaha na nivou mašina. Nećemo moći da odsviramo i otpevamo kao veštačka inteligencija, ali ćemo moći da to uradimo na ljudski način, koliko budemo ljudi u budućnosti - naveo je Suđić.

Ostavite komentar