VESNI SU PINGVINI I KITOVI BILI PRVE KOMŠIJE Evo kako je naučnica stigla čak do Antarktika (FOTO)

Prva crnogorska naučnica koja je boravila na Antarktiku je dr Vesna Mačić koja je naučni saradnik Instituta za biologiju mora. Bila je deo bugarske ekspedicije koja je ove zime otputovala na Južni pol i tamo boravila oko dvadesetak dana. Sam put do Antarktika bio je prava avantura, jer kad su stigli do argentinksog grada Ušuaje koji se često naziva i krajem sveta, brodom su se uputili na svoje ledeno odredište.

- Tri dana je trajalo putavanje brodom. Bilo je jako teških situacija tokom snežnih oluja, ali sve smo uspešno prevazišli. Ako bih morala jednom rečju da opišem svoj prvi utisak bila bi to reč – veličanstveno. Ti ogromni visoki glečeri zaista ostavljaju bez daha. Nije bile neke posebne pripreme kad je u pitanju put na Južni pol, lekar je bio sa nama. Savetovali su nam samo da pre polaska posetimo stomatologa, jer tamo ne bi imao ko da nam pomogne ako bi imali problem sa zubima, Takođe, da ponesemo kreme sa zaštitnim faktorom zbog zračenja, kaže Vesna za RINU.

Foto: RINA

Iako su očekivali ekstremno niske, na Antarktiku su ih dočekale podnošljive temperature, koje su neretko bile čak i u plusu jer je sada na Južnom polu letnji period, koji traje do marta.

- Glečeri se sada više tope nego inače. To njihovo otapanje ponekad je stvaralo zvuke koji su podsećali na munje, a talasi su tokom loših vremenskih uslova jako ljuljali brod. Ponekad je tokom snažnih oluja posada bila zarobljena između santi i po nekoliko sati. Imali smo specijalnu zaštitnu opremu, kada bismo sa broda plivali do kopna jer je temeperatura mora izuzetno niska, kaže Vesna.

Pingvini, tuljani i kitovi ovoj ekspediciji bili su prve komšije tih dvadesetak dana koliko su boravili na Antarktiku.

- Videli smo dosta velike kolonije pingvina, zaista deluju nestvarno. Nismo im se puno približavali jer smo dobili informaciju da postoje zabeleženi slučajevi ptičijeg gripa, ali takođe uvek postoji mogućnost da se određene bolesti sa čoveka prenesu na životinje, ističe ova naučnica.

Njen zadatak na ovoj naučnoj ekspediciji bilo je proučavanje mikroplastike.

- Čak smo i na Antarktiku pronašli mikropalstiku, i to na ostrvu gde su se ljudi najčešće i najduže zadržavali i to nam samo još jednom dokazaje da gde god se čovek duže zadržava, određene vrste zagađenja su neminovne. Svi naši uzorci koje smo prikupili tokom ekspedicije ostali su na opremi na brodu koji je na putu za Bugarsku. Uplavljava u aprilu, tako da opsežnija istraživanja slede na proleće, ističe Vesna.

Ono što je takođe ostavilo na nju jak otisak tokom boravka na Južnom polu, jeste razvoj turizma na tom području.

- U najjužnijim gradovima postoje organizovane ture koje kruzerima i jahtama, prevoze posetioce do Antarktika i vode ih u obilazak ostrva. Postoji jasna deklaracija o broju ljudi koji u jednom trentku može boraviti na tim mestima, pa se nadam da se tamošnji turistički operateri zaista pridržavaju tih pravila, priča naša sagovornica.

Zajednička ekspedicija za ovu naučnicu je velika stvar u karijeri i nezaboravno živtno iskustvo. Duh zajedništva među kolegama takođe je nešto što će zauvek pamtiti.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar