U Srbiji BELOG LUKA nema ni za JELO, ni za ODBRANU od vampira - zato ga UVOZIMO I plaćamo SUVIM ZLATOM

Srbija je zemlja koja ima idealne uslove za gajenje belog luka i pasulja, na uvoz ove dve vrste povrća trošimo milione evra. Zbog ekonomske neisplativosti mnogi poljoprivrednici su odustali od proizvodnje, a stručnjaci upozoravaju da bi u narednom periodu i sadašnje površine pod belim lukom i pasuljem mogle da se smanje.

Aleksandar Granić je na svojim parcelama u Žitištu pre 10-ak godina počeo da gaji beli luk. U početku su, kaže, to bile manje površine, koje su vremenom povećane do jednog hektara, koliko je sa porodicom mogao da obrađuje. Sada već planira smanjenje površina.

- Poslednjih pet-šest godina smo beli luk uvek sadili na istoj površini, ali ćemo je u sezoni 2022/2023. smanjiti jer nas je uvoz iz Albanije i Severne Makedonije prošle godine pokosio sa cenom i jednostavno nema smisla raditi toliki posao a biti na 'nuli' ili čak u minusu - rekao je Aleksandar Granić.

- Razlozi za odustajanje su brojni! Mislim da mnogi koji ulaze u posao uzgajanja belog luka nisu ni svesni šta ih čeka, jer je to mnogo rada i mnogo neizvesnosti. Nažalost, mnogi su nakon nekoliko godina proizvodnje bili u debelom minusu. Drugi razlog je što kod nas nema nijedne (ozbiljne) firme koja bi otkupljivala beli luk. Mislim da je to razlog što izvoza gotovo i nema - rekao je on.

- Uz to, tražnja može da padne vrlo brzo. Kada na beogradski kvantaš dođu dva šlepera belog luka iz Albanije ili Severne Makedonije, naša prodaja staje istog momenta - rekao je Granić.

Potrošači prilikom kupovine najčešće gledaju cenu proizvoda. Kako je uvozni beli luk jeftiniji od domaćeg, ne čudi što se više traži.

Foto: Pixabay.com

- Za ozbiljnu proizvodnju samo za hektar belog luka potrebno je uložiti najmanje 5.000 evra. Manjak padavina koji je izraženiji svake godine mnogo utiče na količinu roda. Mi smo sopstvena sredstva investirali u savremeni sistem za navodnjavanje, što dodatno povećava cenu koštanja krajnjeg proizvoda - rekao je on.

- Mi proizvodimo uglavnom semensku robu, a manji deo ide za konzum. Ove sezone smo zbog preteranog uvoza i mi imali problem sa prodajom, jer ljudi koji žele da sade beli luk kada vide prevelike glavice misle da je to super roba - rekao je Granić.

- Uvozne sorte nisu navikle na našu klimu i na naše zime koje nekada mogu da budu vrlo oštre, pa kada im pola njive promrzne, ostaje im samo da se hvataju za glavu - rekao je on.

- S obzirom na to da se trend uvoza neće zaustaviti ni u narednim godinama, odlučili smo da jesenju sadnju skoro potpuno izbacimo. Reprodukujemo tek toliko da zadržimo naše seme. Ostajemo pri proletnjoj sadnji, sa kvalitetnim lukom koji se ne gaji u pomenutim državama - rekao je Granić.

Najveće površine pod belim lukom u našoj zemlji nalaze se u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, a zatim u regionu Vojvodine, kažu u Privrednoj komori Srbije. Ovo povrće zauzima 1.295 hektara, na kojima se proizvede 3.750 tona belog luka. Prosečan prinos je skoro 2,9 tona po hektaru, dok je najviši ostvareni prinos oko 3,4 tone po hektaru.

- Beli luk smo izvezli u količini od oko 153 tone, a od toga smo zaradili 276.000 evra. Ovo povrće se najviše izvozilo u CEFTA zemlje i to u količini od 100 tona, a u vrednosti izvoza od 177.000 evra. Od CEFTA zemalja beli luk se najviše izvozio u Crnu Goru i to u količini od 66 tona i vrednosti izvoza od 110.000 evra, zatim u Bosnu i Hercegovinu, u količini od 29 tona, a u vrednosti od 65.000 evra - navode u PKS.

Foto: Pixabay.com

Za razliku od izuzetno malog izvoza, beli luk i te kako uvozimo. Za 1.060 tona potrošili smo 2,1 milion evra.

- Beli luk tradicionalno najviše uvozimo iz Kine, oko 77 odsto odnosno 820 tona. Vrednost ovog uvoza je skoro 1,8 miliona evra. Beli luk se još uvozio i iz Albanije, Španije, Turske i drugih zemalja, ali u znatno manjim količinama - rekli su u komori.

I površine pod pasuljem se u našoj zemlji smanjuju, pa značajna sredstva trošimo i na uvoz ovog povrća. Za 14.409 tona platili smo oko 14,8 miliona evra.

- Najveća proizvodnja pasulja ostvaruje se u regionu Južne i Istočne Srbije (52 odsto), zatim u regionu Šumadije i Zapadne Srbije (35 posto), u regionu Vojvodine (9 odsto). Pod ovim povrćem je 8.045 hektara, a proizvodnja je na nivou od 8.986 tona. Najviši prinos ostvaren je u regionu Vojvodine od skoro 1,3 tone po hektaru - rekli su u Udruženju za biljnu proizvodnju PKS.

Pasulj se najviše uvozi iz Kirgistana, odakle smo kupili 5.478 tona ovog povrća u vrednosti od 5,6 miliona evra. Iz EU smo kupili 5.358 tona pasulja u vrednosti od skoro sedam miliona evra. Od zemalja EU pasulj smo najviše uvezli iz Bugarske – 2.422 tone u vrednosti od skoro 2,9 miliona evra i Poljske – 2.202 tone, što smo platili skoro 2,7 miliona evra - rekli su u ovoj instituciji.

Foto: Pixabay.com

Srbija je najviše pasulja izvezla u Rusku Federaciju.

Iako je pasulj jedno od omiljenih jela u Srbiji, čini se da ćemo domaće sastojke za njegovu pripremu sve manje moći da nađemo na našem tržištu. A kada se jednom ugasi proizvodnja i kada postanemo visokozavisni od uvoza strane robe, velika je verovatnoća da ona više neće biti jeftina, kao što je sada. 

 

Ostavite komentar