U Srbiji RODILE MASLINE i BANANE, a šta će da bude sa NAŠIM VOĆEM
Rod domaćih voćki dosta je umanjen, klima se sve više menja, a stručnjaci objašnjavaju o čemu je reč
Izvor: K1info
Autor: Anica Ninković
11/11/2023 > 08:00
podeli vest:
Poslednjih godina klima u Srbiji u se potpunosti izmenila. Leta su sve toplija, zime blage sa jako malo snega. Skoro da smo zaboravili šta su proleće i jesen. Sve to ima veliki uticaj na vegetaciju u našoj zemlji. Pa su se, pojedine vrste, koje nisu specifične za naš klimat, gotovo odomaćile.
Smokva se nalazi na svakom koraku i već se ponaša kao korovska vrsta. Kivi u Čačku daje prinos i do 200 kg godišnje, rodile su i banane i u Čačku i na Adi Ciganliji. Pomorandže i limun već kao da su domaće voćke. Rađaju i godži bobice. Ali, najveće iznenađenje su masline koje su rodile u Obrenovcu. U istom gradu rodila je i japanska jabuka kao da je na domaćem tlu.
Međutim, primetno je da domaće voće iz godine u godinu daje sve slabiji pronos. Ovogodišnji rod ranih sorti šljive podbacio za 30 odsto na jugu Srbije. Prema navodima sa sajta Agrosmart.net prošlogodišnji rod jabuke bio je smanjen za 20 do 30 odsto. Vlaga je ove godine smanjila rod višnje. Smanjen je rod jesenjih sorti maline. Rod kajsije je umanjen zbog prolećnih mrazeva. A tu je i superćelijska oluja koja je ovog leta nanela veliku štetu poljoprivrednicima, ratarima i voćarima u celoj Srbiji.
Kada sve uzmemo u obzir postavlja se pitanje šta će da bude sa našim voćem? Da li se klima u Srbiji toliko izmenila da ćemo uskoro postati uzgajivači tropskog i suptropskog voća i zaboraviti na jabuke, dunje, kruške, mušmule? Postoji li mogućnost da ćemo kroz koju godinu da probamo maslinovo ulje proizvedeno kod nas? I kakva je budućnost srpskog voćarstva?
Za portal K1info, prof. dr Zoran Keserović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu objasnio je malo više o tome.
- Pratim klimatske promene od 2010. godine i tehnologiju sam prolagodio njima, tako da mi sigurno nećemo gajiti suprtopsko i tropsko voće. Gajićemo u dvorištima neke mediteranske vrste kao što su smokve, pistaći i kivi. To se gaji na okućnicama, gde je drugačiji mikroklimat. Bez obzira na probleme koji su se pojavili, samo je potrebno prilagoditi tehnologiju klimatskim promenma - rekao je on i dodao:
- Ova godina je pokazala da se ne smemo igrati kada je reč o podizanju zasada. Sada moraju da se gaje odgovarajuće voćne vrste i sorte u odgovarajućim agrotehnološkim uslovima. Moraju se podizati zasadi sa protivgradnom mrežom i fertiligacijom, jer ona štiti ne samo od olujnih vetrova nego i od ožegotina i grada.
Profesor dodaje da nema dileme da je došlo do klimatskih promena.
- Do klimatskih promena je došlo, nema tu dileme nikakve. Mi nismo imali ožegotine na plodovima do pre 10 godina, a sad ako nema protivgradnih mreža mi imamo ožegotine i jako veliko opadanje plodova. Tako da se moraju se birati sorte koje su otpornije na olujne vetrove - rekao je on.
Osvrnuo se i na ovogodišnje jake oluje.
- Mi nismo imali jake olujne vetrove sve do 2017. godine u Sremu i Banatu, kada je jak olujni vetar u popodnevnim časovima srušio protivgradne mreže i sve kompletne sisteme. Evo to nam se sada ponovilo. Na Fruškoj Gori, prema mojoj informaciji, srušeno je više od 120 hektra zasada sa kompletnim protivgradnim sistemom. Jako je važno da se vodi računa kada se podižu mreže za zaštitu i koji se materijal koristi. Mi moramo i o tome voditi računa - rekao je on i dodao:
- U ovim uslovima klimatskih promena, globalizacije, rata u Ukrajini došlo je do velikih promena, ali mi svakako nećemo gajiti tropsko i suptropsko voće. Mi ćemo gajiti tradicionalne voćne vrste koje daju najbolje rezutate. Zna se da se među 10 izvoznih poljoprivredno prehrambenih proizvoda u Srbiji nalaze 3 voćne vrste. To je malina, koja je uvek na prvom ili drugom mestu, jabuka koja se isto visoko kotira i smrznuti plodovi višnje. Čak i kupina, koja je u jednoj godini bila među izvoznih 10 proizvoda. Sada imamo i to da se podižu ogromni zasadi borovnice i ona će se naći među 10 izvoznih poljoprivredno prehrambenih proizvoda.
A kada je reč o maslini koja je rodila u Srbiji i da li će u budućnosti postati konkurencija našim voćkama, profesor je rekao da to svakako neće biti slučaj.
- Jeste da je došlo do otopljavanja u početku januara, februara meseca kasnije dolazi do pojave prolećnih mrazeva, ali to nije ništa drastično. Tradicionalne voćne vrste koje ovde daju najbolje rezultate, a zna se da su to šljiva, koja je kroz istoriju igrala veoma važnu ulogu, jabuka koja se sad u poslednje vreme dosta gaji, višnja, trešnja. Srbija je što se tiče voćarstva lider ne samo u ovom delu Evrope, nego je definitivno prepoznatljiva u celoj Evropi i u svetu po tehnologijama koje promenjujemo. Ako u poljoprivredu postoji neka svetla tačka, onda je to definitivno voćarstvo - rekao je on.
A kakve se to promene dešavaju u našoj zemlji, kada je reč o klimi i da li ona možda utiče na vegetaciju, pa je dovela do toga da u Srbiji rode masline i banane, objasnio nam je klimatolog, prof. dr Vladimir Đurđević.
- Naša klima je značajno toplija nego što je bila u prošlosti. Leta sve više liče na mediteranska nego na ona koja su bila uobičajena pre 30 i 40 godina kod nas. Tako da, zagrevanje planete se na našem području odražava na taj način što je sve toplije, ima sve više toplih dana i toplih perioda u toku godine. Taj letnji period se na kraju preslika i na neke vrste voća ili na neke druge biljne vrste, koje su pre bile neuobičajne ili nisu mogle da opstanu kod nas - rekao je on i dodao:
- Sada su klimatski uslovi takvi da im pogoduju. U budućnosti ćemo imati sve više takvih neuobičajenih situacija (kao što je maslina), naročito zbog toga što će klima dodatno da se promeni. Mi ćemo sigurno dodadtno zagrejati planetu u periodu od narednih 20 i 30 godina. Tako da će uslovi dodatno da budu još pogodniji za pojedine vrste. Taj primer koji imate je nešto očekivano s obzirom na to da je klima postala značajnio toplija nego pre, a posebno su leta toplija. Kada govorimo o letu, naš region jugoistočne evrope je region koji ima najbrži porast letnjih temperatura u celom svetu.
Prema tome, ljubitelji domaćih voćki budite bez brige. Srbija će još dugo uzgajati naše sorte, a moćićemo da se osvežimo i radujemo nekim vrstama koje nisu specifične za naš klimat. U manjim količinama.
Ostavite komentar