Verovali ili ne: KRAVE PODRIGIVANJEM zagađuju ŽIVOTNU SREDINU - Srbi imaju REVOLUCIONARNO REŠENJE

Farmere širom Evrope pogađaju posledice klimatskih promena, a poseban izazov predstavlja činjenica da čak petina metana u atmosferi, gasa sa snažnim efektom staklene bašte, potiče sa farmi goveda, upozoravaju ekolozi.

U potrazi za rešenjem ovog problema, srpski naučnici predstavljaju inovativnu strategiju.

Direktor Ozonway-a,  Željko Pantić, u emisiji "Uranak" na televiziji K1, otkrio je detalje o njihovom revolucionarnom proizvodu i kako su uspeli da procenat metana kod krava smanje za čak 46 odsto. 

- Naša kompanija se bavi biotehnologijom. Usmereni smo u pravcu istraživanja i proizvodnje proizvoda, pronalaženjem tehnoloških rešenja za prevazilaženje problema koji se tiču malog čoveka i koji su na nekom mikro nivou. Zahvaljujući istraživanju koje je sprovedeno ove godine od strane veterinarskog Fakulteta na čelu sa profesorkom Danijelom Kirovski, koja nas je vinula  u sam vrh rezultata na globalnom nivou - kaže Željko Pantić.

On  objašnjava da li je istinit podatak da krave zagađuju više životnu sredinu od automobila.

- Emisija metana kod krava je veoma visoka. Od ukupnog stočnog Fonda , krave su krive za nekih 65% zagađenja i dolazi do emisije enteričkog metana, što je gore nego automobilska industrija po brojevima. Ono što je mene fasciniralo, tokom rada na istraživanju je to, da 95% tog metana krave ispuste tokom podrigivanja, to je u smoj početnoj fazi varenja hrane - kaže Pantić i dodaje:

- Ono što smo mi sada radali jeste da smo praktično preusmerili energiju određenih mikroorganizama koji su bili zaduženi za proizvodnju metana u neke korisne stvari - kaže direktor Ozonway-a.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Prema njegovim rečima nisu krave jedine životinje koje su se našle na "listi srama".

- Pored krava, tu su ovce, koze i jeleni. Prilikom varenja hrane kod preživara, dolazi do  oslobađanja metana - kaže Pantić.

On ističe da na samom početku nisu želeli direktno da se suočavaju sa metanom. 

- Nije nam bila početna namera da se direktno suočavamo sa izazovom metana. Naš proizvod je prvi put ugledao svetlost dana 2018. godine i bio je registrovan u Srbiji, nakon čega smo započeli fazu testiranja. Naš fokus bio je usmeren ka poboljšanju procesa varenja kod krava s ciljem ostvarivanja dodatnih benefita, kao što su jači imunitet, povećan prinos mleka i poboljšan kvalitet. Srećom, postigli smo značajan uspeh u tim naporima. Ideja za rešavanje problema metana proistekla je iz analize dostupnih parametara, kako bismo bolje razumeli njegovo delovanje u našem kontekstu. Kao rezultat toga, ostvarili smo značajno smanjenje emisije metana kod krava za impresivnih 46%, prateći našu posvećenost inovacijama i održivosti - objašnjava on. 

Prema njegovim rečima sve se proizvodi i radi u Srbiji, a proizvod je ekstrakt braon morskih algi. 

- Uvozimo sušenu braon algu i radimo proces ekstrakcije. Države koje su napravile radikalne mere poput Irske i Holandije, tako što su išle na drastično smanjenje stočnog Fonda, probale su sa  upotrebom braon morskih algi, ali nisu imale ovoliki procenat smanjanje metana. Deo našeg patenta je sam način ekstrakcije na kome je radilo četiri naučnika, ali to moramo da podelimo na dva dela. Prvi je sam proizvod koji smo mi već pustili  2018. i način na koji je ekipa sa veterinarskog Fakulteta na čelu sa profesorkom Kirovski osmislila novu metodologiju za ispitivanje tog metana. Do sada je zlatni standard bio komora u koju se stavi krava i onda se prati, tu metodologiju su ustanovili Amerikanci, ali to su nerealni uslovi, jer životinja doživljava  stres i  nisu realne okolnosti - dodaje Željko Pantić.

Foto: Freepik.com

Na pitanje kako se meri uspešnost proizvoda, Pantić odgovara:

- Nabavljen je uređaj za potrebe ovog projekta, laser je u pitanju koji na svakih tri do pet sekundi meri milioniti deo metana. Za potrebe ovog projekta u ogledu je bilo 40 krava, dvadeset je koristilo naš proizvod, dvadeset nije i sve  je trajalo trideset dana. Na osnovu tog eksperimenta, dobijeni su rezultati, odnosno dobili smo smanjenje za 46%  metana, a dobili smo povećanje količine mleka, kao i kvalitet mleka koji je fantastičan.

Pantić dodaje da se nada da naša država neće ići putem nestajanja farmi.

- Mnogo ljudi je uključeno od farme do nekog gotovog mlečnog proizvoda i mesnog, u lanac proizvodenje. To bi loše uticalo na ekonomiju, a sa druge strane ratarstvo ne bi bilo identično kao do sada. Ide se u pravcu da se smanji metan, jer ga ne možete u potpunosti eliminisati. Mi vidimo prostor od postojećih rezultata, smanjenje za još pet do deset posto. Ono što je važno je da se već trguje sa karbonskim zapisima na berzi. Jedna tona CO2 je oko 80 evra. Zakonska obaveza je ukoliko proizvodite mleko imaćete karbonski otisak koliko produkujete metana  odnosno CO2 i na osnovu toga ćete plaćati finansijske penale. To je predviđeno i to se već primenjuje u EU, a našu zemlju to čeka do 2027. godine, što menja sliku kod malih i velikih proizvođača - kaže Željko Pantić.

On tvrdi da je proizvod spreman, ali i šta se čeka da se krene u izvoz. 

- Proizvod je spreman. Čekamo još jedan dokument koji izdaje naša Uprava za veterinu i nadamo se od januara ili februara da će krenuti izvoz. Imamo već potpisane ugovore sa četiri evropske države oko izvoza. Ta dodatna količina mleka i njegov bolji kvalitet, smanjenje potrebe za lečenjem, to je ono što smo mi jurili da dobijemo kao rezultat. Jedva smo uspeli da se izborimo da ovo ostane u Srbiji, mislim da finansijski organizujemo proizvodnju i da to bude srpski prozivod - zaključio je Željko Pantić u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar