Koliko rad motora sa unutrašnjim sagorevanjem zaista utiče na klimatske promene?

Emisija ugljen-dioksida (CO2) jedna je od glavnih tema globalnih napora za smanjenje zagađenja životne sredine i štetnih posledica klimatskih promena. Mere koje države širom sveta preduzimaju po ovom pitanju, uz aktivizam nevladinih organizacija koje se bore za očuvanje zdravije planete, na različite načine ograničavaju emisije ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte. Analize pokazuju da je to više nego opravdano, s obzirom na evidentan negativan uticaj na klimatske promene.

Kako pomiriti ekološku štetu i svakodnevnu korist

Međutim, jedan od ključnih izazova u ovom procesu jeste kako naći ravnotežu između ovih opravdanih ekoloških zahteva i svakodnevnih potreba modernog društva. Ljudi se još uvek u velikoj meri oslanjaju na tradicionalne tehnologije i tehnička rešenja koja proizvode negativne ekološke efekte. Korišćenje automobila, autobusa, kamiona, odnosno prevoznih sredstava u kojima su dominantno motori sa unutrašnjim sagorevanjem dizela i benzina, značajno utiču na zagađenje životne sredine i zagrevanje atmosfere. To izaziva različite klimatske promene i negativno utiče na život ljudi, biljni i životinjski svet širom planete.

U odnosu na automobilsku industriju, srazmerno manje štetno, ali evidentno utiču i razni uređaji sa motorima na unutrašnje sagorevanje koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i pojedinim industrijama, kao i u domaćinstvima. Ovi uređaji, a kao primer možemo uzeti motorne testere i motorne kosačice, pružaju takoreći nezamenjivu ulogu u svakodnevnim poslovima.

Zamislite koliko bi bilo teže obavljati sve ono što sada rade motorne testere i motorne kosačice samo u domaćinstvima, da ne govorimo o njihovom korišćenju za profesionalni rad i uređivanju javnih površina, travnjaka, parkova i zelenila u gradovima širom sveta. Kumulativan štetan uticaj ovakvih uređaja nije zanemarljiv s obzirom na njihovo prisustvo i korišćenje takoreći u svakom kutku planete.

Automobili olakšavaju život

Danas se bez automobila takoreći ne može u svakodnevnom životu. Autobusi i kamioni su neizostavni deo transportne infrastrukture, a automobili omogućavajući pojedincima pokretljivost i lakši pristup osnovnim potrebama kao što su posao, zdravstvo i obrazovanje. Iako postoje značajni pomaci u proizvodnnji električnih automobila i razvoju mreža za njihovo punjenje, većina automobila na putevima i dalje koristi motore na unutrašnje sagorevanje.

Motori sa unutrašnjim sagorevanjem koriste fosilna goriva, naftu, benzin i dizel. Proizvodnja, transport i sagorevanje ovih goriva značajno doprinose globalnom zagađenju. Kombinacija emisije CO2 i drugih gasova iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem ubrzava globalno zagrevanje, koje izaziva razarajuće posledice, topljenje leda na polovima, porast nivoa mora, ekstremne vremenske uslove i degradaciju biodiverziteta i prirodnih staništa.

Prelazak na održive alternative, kao što su električna vozila, zahteva vreme, infrastrukturu i finansijska sredstva. Iako su planovi Evropske unije i SAD ambiciozni u smislu potpune zabrane prodaje novih vozila na benzinski i dizel pogon u Evropskoj uniji do 2035. ili većinsko korišćenje električnih automobila u SAD do 2030. godine, kako sada stvari stoje to ne deluje lako ostvarivo.

Prelazni period može trajati decenijama, posebno u zemljama gde su električna vozila još uvek nedovoljno zastupljena.

Prednost motorne testere i motorne kosačice u svakodnevnoj upotrebi

Teško je zamisliti šumarstvo bez motorne testere, ili održavanje travnjaka na javnim površinama, parkovima i sportskim terenima bez motorne kosačice. Koliko više vremena i ljudske snage treba da bi se obavili poslovi koje ovi uređaji urade brže, lakše i efikasnije.

Brzina i snaga koju imaju motorne testere i motorne kosačice uveliko ubrzavaju radne procese, štedeći vreme i ljudski napor. Njihova zamena istim uređajima na električni pogon često nije tako efikasna pa ni moguća zbog manje snage koju imaju takvi uređaji na struju.

Foto: Shutterstock

U domaćinstvu se motornom testerom lakše održava voće, seče drveće i režu grane za sezonu grejanja.

Motorne kosačice olakšavaju održavanje i uređivanje dvorišta i većih okućnica. Ručnim alatima sve ovo bi bilo mnogo teže i napornije.

Činjenica jeste da ovi uređaji koriste goriva koja dovode do emisije ugljen-dioksida, ali se njihova korisnost i neophodnost u profesionalnom i ličnom radu ne mogu lako zanemariti. Električni modeli jesu alternativa, ali često nisu dovoljno snažni za zahtevne zadatke, što benzinske testere i kosačice čini još uvek nezamenljivim alatom u mnogim situacijama.

CBAM regulativa – novi mehanizam EU za kontrolu emisije ugljen-dioksida

Evropska unija je uvela CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika kako bi se rešio problem emisije ugljen-dioksida i pravedno kontrolisala emisija CO2 u vezi sa proizvodima koji ulaze na evropsko tržište. CBAM je usmeren na industrije koje proizvode robu sa visokim nivoom emisija, kao što su čelik, cement i đubriva, ali će njegova primena imati šire implikacije.

Prelazni period za primenu CBAM regulative počeo je 1. oktobra 2023. godine, a puna implementacija očekuje se od 1. januara 2026. godine.

CBAM regulativa u ovom prelaznom periodu obavezuje kompanije u EU, koje uvoze robu obuhvaćenom ovom uredbom, da kvartalno izveštavaju Evropsku komisiju o uvezenoj količini CBAM robe i ukupnim ugrađenim direktnim i indirektnim emisijama štetnih gasova. Istovremeno, kompanije i firme van EU koje proizvode i izvoze u EU ovu robu, moraju da mere i izračunavaju direktne i indirektne emisije i o tome obaveštavaju svoje partnere u EU.

Uvođenje prekogranične takse na ugljen-dioksid, iako plaćanja neće biti u ovom prelaznom periodu, već sada ima ozbiljan uticaj na poslovanje firmi u Srbiji u industrijama obuhvaćenim CBAM regulativom, kao što su čelik, cement, aluminijum i đubriva, koji su ključni izvozni proizvodi Srbije u EU. Usklađivanje sa ekološkim standardima EU ujedno je i prioritet u okviru pristupnih pregovora koji vode prijemu Srbije u Evropsku uniju.

Potreba za bržim tehnološkim inovacijama

CBAM regulativa i druge mere za manjenje emisije CO2 podstiču inovacije i prelazak na održivije modele proizvodnje. Takav zahtev se postavlja automobilskoj industriji kao velikom zagađivaču životne sredine i uzročniku ubrzanih klimatskih promena, ali je i zadatak za brži razvoj naprednijih i ekološki prihvatljivijih motornih uređaja, za koje smo ovde uzeli primer motorne testere i motorne kosačice.

Pravi izazov je kako uspostavljati ravnotežu između povećanog pritiska na smanjenje emisije ugljen- dioksida, uz istovremeno zadovoljenje potreba modernog društva, koje još uvek teško može zamisliti odricanje od funkcionalnosti i korisnosti tradicionalnih tehnologija i sredstava i uređaja koji evidentno imaju negativan uticaj na životnu sredinu.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar