VREME JE ZA PROMENU Budućnost društvenih mreža i klasičnih medija

Razvoj tehnologije i promena navika publike stavili su klasične medije i društvene mreže u fokus velike transformacije. U eri u kojoj su informacije dostupne jednim klikom, postavlja se pitanje kako će društvene mreže oblikovati budućnost medija i šta klasični mediji moraju da učine kako bi ostali relevantni. Mi u Srbiji kada govorimo o medijima uvek mislimo o tome koliko je koji mediji politički orjentisan za vlast ili opoziciju, a gotovo uopšte ne razmišljamo da li se naši mediji prilagođavaju novom poslovnom okruženju i načinu kako publika konzumira te medijske sadržaje.

 

Već sada, društvene mreže su postale glavni izvor informacija za mlađe generacije. Platforme poput Facebooka, Instagrama, TikToka i X-a (bivši Twitter) preoblikovale su način na koji konzumiramo vesti. Algoritmi su ti koji odlučuju koje informacije će dospeti do korisnika, a personalizacija sadržaja daje osećaj individualnog informisanja. Međutim, ovi algoritmi često favorizuju senzacionalizam i polarizujuće teme, što može dovesti do širenja dezinformacija i pogrešnih narativa.
U Srbiji, prema istraživanjima agencija za medije, više od 70% mladih koristi društvene mreže kao primarni izvor informisanja. Klasični mediji sve češće svoje vesti plasiraju na ovim platformama kako bi dopreli do publike, ali to nije dovoljno. U budućnosti, društvene mreže će još više diversifikovati formate vesti, koristeći kratke video zapise, interaktivne vizuale i veštačku inteligenciju (AI) za personalizaciju sadržaja.

 

 

Klasični mediji poput televizije, novina i radija suočavaju se sa izazovom opstanka u digitalnoj eri. U Srbiji, tradicionalni mediji i dalje imaju veliku ulogu, posebno među starijom populacijom. Ipak, pad tiraža štampanih izdanja i smanjenje gledanosti tradicionalnih televizijskih programa ukazuju na to da je vreme za promenu.
Kako bi preživeli i ostali relevantni, klasični mediji moraju prihvatiti digitalnu transformaciju. To podrazumeva nekoliko ključnih koraka:
Prilagođavanje formatima za digitalne platforme – Medijske kuće moraju kreirati sadržaj prilagođen društvenim mrežama, poput kratkih video priloga, infografika i interaktivnih tekstova.
Korišćenje veštačke inteligencije – AI može pomoći u analizi podataka o publici, personalizaciji sadržaja i automatskom generisanju izveštaja. Takođe, AI alatke mogu pomoći u borbi protiv dezinformacija kroz brzo otkrivanje lažnih vesti.
Fokus na kredibilitet – Klasični mediji imaju prednost u odnosu na društvene mreže jer uživaju veće poverenje publike kada je reč o proveri informacija. Transparentnost i verodostojnost treba da postanu osnovni principi njihovog rada.

 

 

Jedan od ključnih trendova u narednim godinama biće uspostavljanje hibridnog modela informisanja, gde će klasični mediji sarađivati sa društvenim mrežama. Medijske kuće će sve više koristiti društvene mreže kao platforme za distribuciju sadržaja, dok će društvene mreže razvijati alate za bolje praćenje kredibiliteta izvora.

U Srbiji, možemo očekivati veću integraciju lokalnih i nacionalnih medija u digitalne platforme. Na primer, informativni portali već ulažu u razvoj mobilnih aplikacija koje nude personalizovane vesti, a televizijske stanice sve češće koriste YouTube i TikTok za emitovanje skraćenih emisija i ekskluzivnih sadržaja.

 

Jedan od izazova sa kojim će se mediji suočiti jeste promena navika publike. Mlađe generacije preferiraju sadržaj koji je vizuelno bogat, kratak i dostupan na zahtev. TikTok je pokazao kako kratki video formati mogu biti moćan alat za prenošenje informacija. Klasični mediji će morati da se prilagode ovom trendu, koristeći slične formate kako bi privukli mlađu publiku.
Takođe, interaktivnost će postati ključna. Gledaoci i čitaoci žele da budu deo priče – kroz ankete, komentare i direktnu komunikaciju sa medijima. Klasični mediji moraju iskoristiti potencijal tehnologije da uključe publiku u proces stvaranja sadržaja, čime će povećati poverenje i lojalnost korisnika.

Ipak, budućnost nije bez izazova. Pitanje regulacije društvenih mreža i odgovornosti za širenje dezinformacija biće ključno. Klasični mediji često podležu pritiscima da prate trendove društvenih mreža, što može ugroziti kvalitet sadržaja i novinarske standarde. U Srbiji, dodatni izazov predstavlja politička kontrola medija i uticaj oglašivača na uređivačku politiku. U ovom kontekstu, klasični mediji moraju raditi na jačanju svoje nezavisnosti i transparentnosti. Takođe, potrebno je investirati u obuku novinara za rad sa novim tehnologijama i alatima, kako bi se povećala njihova konkurentnost u digitalnom svetu.

 

Budućnost medija leži u kombinaciji kvaliteta sadržaja i inovativnih tehnologija. Klasični mediji moraju redefinisati svoju ulogu, prelazeći sa jednostavnih prenosa informacija na dublje analize, istraživačko novinarstvo i pružanje konteksta koji društvene mreže često zanemaruju. U Srbiji, mediji će se sve više okretati lokalnim temama i angažovati zajednicu, jer je to segment koji društvene mreže ne mogu u potpunosti da pokriju. Medijske kuće koje prepoznaju ovu priliku i kombinuju lokalni fokus sa modernim tehnologijama imaće ključnu prednost u budućnosti.

 

 

Promene u medijskom pejzažu su neizbežne. Društvene mreže će nastaviti da dominiraju kao primarni izvor informacija za većinu populacije, dok će klasični mediji morati da se prilagode novim trendovima i tehnologijama kako bi opstali. U tom procesu, ključna reč biće sinergija – saradnja između tradicionalnih vrednosti novinarstva i inovativnih formata koje donosi digitalno doba. Srbija, kao deo globalnih medijskih tokova, moraće da prati ove trendove i prilagodi se kako bi obezbedila informisano i angažovano društvo u godinama koje dolaze.

 

Dr Borislav Miljanović, osnivač je i CEO regionalne komunikacijske grupe Represent System, koju čine specijalizovane agencije u oblasti odnosa s javnošću i digitalnih komunikacija 

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar