SENKA OMAZDE: Kako izraelska regionalna strategija menja Bliski istok?

Editorial Board britanskog medijskog portala Tomorrow's Affairs (TA) je pisao analizu koju vam prenosimo

Javno priznanje ministra odbrane Izraela Kaca o ubistvu vođe Hamasa Ismaila Hanije u Teheranu predstavlja presedan u dugogodišnjem izraelskom tajnom ratu protiv regionalnih protivnika. Dok Izrael nastavlja sa intenzivnim vojnim operacijama u Gazi i suočava se sa rastućim tenzijama s Iranom, Libanom i Jemenom, Kacova izjava signalizira pažljivo proračunatu eskalaciju sa značajnim posledicama po već krhku geopolitičku ravnotežu Bliskog istoka.

Šta ovo smelo priznanje znači za izraelske strateške ciljeve i kako bi moglo da utiče na tok konflikata širom regiona?

Razotkrivanje izraelskih tajnih operacija

Priznanje o likvidaciji Hanije upečatljivo je, ne samo po svom sadržaju, već i po trenutku. Istorijski gledano, Izrael je praktikovao politiku dvosmislenosti kada su u pitanju likvidacije visokih zvaničnika, koristeći poricanje kao alat za smanjenje diplomatskih posledica. Kacova direktna tvrdnja da su Hanije, Jahja Sinvar i Hasan Nasrala "odstranjeni" ukazuje na značajnu promenu u načinu na koji Izrael projektuje moć i gradi odbrambeni autoritet.

Ova promena deo je šire poruke. Kacove reči izrečene su u trenutku kada Huti, saveznik Irana u Jemenu, pojačavaju napade na komercijalne brodove u Crvenom moru, što dodatno komplikuje izraelsku bezbednosnu situaciju. Otvoreno povezivanje Hanijinog ubistva sa akcijama protiv Hamasa, Hezbolaha i Irana osmišljeno je da učvrsti sliku Izraela kao dominantnog regionalnog aktera, sposobnog da udara neprijatelje preko granica bez posledica.

Međutim, ovo priznanje nosi i rizike. Iranska vlast, koja je već optužila Izrael za likvidaciju Hanije u julu, može interpretirati Kacove reči kao dalju provokaciju. Iran, koji je godinama ulagao u svoje saveznike poput Hamasa, Hezbolaha i Huta, mogao bi biti primoran na direktan ili indirektan odgovor, čime bi se zaoštrila već zategnuta situacija.

Jemen: Nova linija fronta

Kacovo otvoreno pominjanje Huta u Jemenu ukazuje na širenje izraelske strateške pažnje. Protekle godine Huti su intenzivirali napade na komercijalne brodove u Crvenom moru, ključnom pomorskom koridoru za globalnu trgovinu i izraelsku bezbednost. Ti napadi, koji se pravdaju solidarnošću s Palestincima, postavili su Jemen u centar izraelskog interesa.

Sposobnost Huta da ugroze pomorske operacije nije zanemarljiva. Sa sve sofisticiranijim dronovima i raketama, koje obezbeđuje Iran, ova grupa predstavlja sve veći izazov ne samo Izraelu već i regionalnoj stabilnosti. Kacova tvrdnja da će Izrael „uništiti njihovu stratešku infrastrukturu“ i „eliminisati njihove lidere“ ukazuje na spremnost za eskalaciju vojnih operacija u Jemenu, potencijalno uključujući vazdušne i pomorske napade slične onima u Gazi i Libanu.

Međutim, Jemen je nestabilno poprište sukoba s brojnim akterima. Svaka izraelska intervencija rizikuje da Izrael uvuče u dugotrajan sukob, uključujući ne samo Hute već i regionalne sile poput Saudijske Arabije i UAE, koje imaju sopstvene interese u jemenskom građanskom ratu.

Likvidacije Hanije i Sinvara deo su šire izraelske kampanje čiji je cilj da se oslabi liderstvo Hamasa i uništi njegova operativna infrastruktura u Gazi. Dok izraelski zvaničnici ovo predstavljaju kao ključne udarce „osovini zla“, dugoročni efekti na izraelsko-palestinski sukob ostaju neizvesni.

Hamas, uprkos gubicima u liderstvu i resursima, pokazao je izuzetnu sposobnost prilagođavanja i opstanka tokom decenija konflikta. Ubistvo Sinvara, identifikovanog kao mozak napada 7. oktobra 2023. godine, možda će privremeno oslabiti Hamas, ali neće ugasiti njegov uticaj. Naprotiv, ove likvidacije mogu podstaći podršku Hamasu među Palestincima i učvrstiti njegovu poziciju kao simbola otpora izraelskoj agresiji.

Pored toga, humanitarne posledice izraelskih vojnih operacija u Gazi izazivaju sve veće osude međunarodne zajednice. Kako broj civilnih žrtava raste, Izrael rizikuje dodatnu diplomatsku izolaciju, posebno među evropskim saveznicima koji sve glasnije pozivaju na prekid vatre. Ova kritika mogla bi ograničiti izraelsku slobodu delovanja i zakomplikovati njegovu strategiju dugotrajnog delovanja protiv Hamasa.

Iranov odgovor: Kalkulisana odmazda?

Iranova reakcija na Kacovu izjavu biće ključna u određivanju daljih tokova sukoba u regionu. Teheran je već pokazao spremnost da na izraelske akcije odgovori asimetrično, koristeći svoju mrežu saveznika za vršenje pritiska na Izrael s različitih frontova.
Međutim, Iran se suočava i sa značajnim ograničenjima. Njegova ekonomija je u lošem stanju zbog međunarodnih sankcija, a unutrašnji nemiri otkrivaju slabosti režima. Direktna konfrontacija s Izraelom nosi rizik dodatne destabilizacije. Verovatnije je da će Iran pribegavati prikrivenim akcijama, poput povećanja podrške Hezbolahu i Hutima, kako bi indirektno odgovorio na izraelske poteze.

Šta nas čeka?

Širenje izraelskih regionalnih operacija: Kacova retorika ukazuje na to da Izrael planira agresivniju strategiju u Jemenu i potencijalno drugim regionima gde deluju iranski saveznici. Crveno more, ključni pomorski koridor, verovatno će postati epicentar izraelskih pomorskih operacija, s mogućim posledicama po globalnu trgovinu i regionalne saveze.
Eskalacija sukoba s posrednicima: Kako Izrael intenzivira kampanje, Iran i njegovi saveznici verovatno će pojačati svoje aktivnosti. Ovo bi moglo uključivati raketne napade na izraelske gradove, pomorske sukobe u Crvenom moru ili obnovljene sukobe na granici Izraela i Libana. Huti bi mogli pokušati da demonstriraju sposobnost da napadnu visoko vredne ciljeve, povećavajući rizik od šireg sukoba.
Diplomatske posledice: Izraelski sve otvoreniji pristup svojim operacijama nosi rizik udaljavanja međunarodnih saveznika, posebno u Evropi. Pozivi na prekid vatre u Gazi će postajati sve glasniji, što bi moglo dodatno opteretiti izraelske odnose s ključnim partnerima. Istovremeno, arapske države koje normalizuju odnose s Izraelom u okviru Abrahamovih sporazuma mogle bi se suočiti s unutrašnjim otporom, što bi zakomplikovalo njihove diplomatske kalkulacije.
Upornost palestinskog otpora: Uprkos gubicima u liderstvu, Hamas i druge palestinske frakcije verovatno neće odustati. Decentralizovana struktura organizacije i duboko ukorenjena podrška među Palestincima čine je dugoročnim izazovom. Kako Izrael nastavlja vojne operacije, rizikuje da podstakne nove cikluse nasilja, učvršćujući otpor koji pokušava da eliminiše.

Ubistvo Ismaila Hanije i javno priznanje izraelskog ministra odbrane označavaju eskalaciju u složenom sukobu koji se preliva preko granica Bliskog istoka. Iako Izrael ovim potezima želi da pošalje poruku odlučnosti i dominacije, posledice bi mogle biti dalekosežne. Sa Iranom koji će gotovo sigurno pojačati podršku svojim saveznicima i sa narastajućim humanitarnim krizama u Gazi i Jemenu, Izrael rizikuje da otvori više frontova nego što može da kontroliše.

Ovaj trenutak bi mogao postati prelomna tačka ne samo za odnose Izraela i njegovih neprijatelja, već i za širu regionalnu dinamiku. Svaka strana sada stoji pred ključnim izborom – da li će nastaviti spiralno kretanje ka totalnom sukobu ili pronaći način da redefinišu svoje strategije kroz pregovore i posredovanja. Na kraju, upravo će odluke narednih meseci oblikovati sudbinu ne samo Izraela i Palestine, već i celog Bliskog istoka. Ako diplomatija i pragmatizam ne preovladaju, region bi mogao da se suoči s destabilizacijom nesagledivih razmera, s potencijalom da utiče na globalni mir i sigurnost, piše Tomorrow's Affairs.

BONUS VIDEO