KAKO SE PRAVILNO PRIČESTITI Iguman Tumana objašnjava ono što mnogi vernici ne znaju

Mnogo pobožnih duša hodočasti našim svetinjama i u njima iznad ostalog učestvuje u svetim bogosluženjima - najpre Svetoj Liturgiji. To čini jednu radosnu i živu sliku crkve, s obzirom da su i manastiri uvek u težnji da projave punu crkvenost- zajednicu (učešće mnogih u jednoj tajni Hristovoj) iako su po načinu postojanja posebni u odnosu na parohijski način postojanja i delanja.

Svedoci smo danas različitih bogoslužbenih praksi, stavova i rasuđivanja, koji unose u narod velike pometnje, posebno po pitanju Sv. Pričešća. Na nekim mestima su sveštenomonasi stožiji i zahtevniji u načinu pripreme, ispovesti i drugo, na drugima pak manje, što nije osnovni cilj ovoga teksta, jer svaki sveštenik će odgovarati pred Bogom za sveštenoradnju koju izvršava.

Foto: Shutterstock

Problem se javlja u velikoj meri u tome što veliki procenat našeg naroda pored deklarisane pobožnosti o kojoj nije umesno raspravljati, ne poseduje dovoljno ili uopšte crkvenu svest. Neki čak ne poznaju ni najosnovnije stvari, recimo pravilan način osenjavanja krsnim znakom. Za takve je potpuna nepoznanica ispovest ili još više propisana molitvena priprema.

Ali ono što znaju i šta besprekorno izvršavaju, jeste utvrđena praksa jednonedeljnog posta na vodi. Pored toga, spomenuti posebno vode računa o tome da u tu odabranu nedelju veštački budu dobri zbog pripreme za pričešće, što najlepše oslikava ona narodna pošalica - "Videće taj kad se pričestim, pošto sad postim!"

Foto: Teofil/k1info.rs

Drugu grupu čine ljudi koji žele aktivniji duhovni život i češće pričešćivanje. Kako postupiti sa različitim ljudima, s obzirom da ih, barem većinu, u manastirima ne poznajemo?
Ukratko odgovorićemo iz stečenog iskustva.

Važno je pred sveto pričešće ljude upozoriti:
1. Da je obaveza da budu kršteni u kanonskoj pravoslavnoj crkvi
2. Da je neophodno da žive duhovnim životom, poste postove, ispovedaju se, nisu pod zabranom, molitveno se pripremaju itd...
3. Da se trude koliko do njih stoji da sa svima budu u miru
4. Da čuvaju evharistijski post, od ponoći do pričešća, bez vode, hrane i posebno mnogoprisutnog poroka duvana
5. DA NE MOGU POTRAŽITI OD NAS BLAGOSLOV ZA PRIČEŠĆE, VEĆ TO TREBA DA BUDE SA RAZREŠENjEM NADLEŽNOG SVEŠTENIKA ILI DUHOVNIKA 
6. DA NE MOGU ISKLjUČITI SOPSTVENU SAVEST I ODGOVORNOST PRISTUPANjU SVETIM TAJNAMA

Ovakvim načinom ukazivanja sveštenik će izneti jasan stav o tome da pričešće nije nešto usputno, niti sastavni deo duhovnog hodočašća i aranžmana, već naše najprisnije sjedinjenje sa Gospodom i u vremenu i za večnost. Time ni na koji način neće ugroziti duhovni život prisutnog vernika, niti blagoslov njegovog duhovnika, ali će ga opomenuti na osnovna pravila i pozvati na budnost.
O ovim temama neophodno je pisati i govoriti, kako bi i prezviteri mogli jasnije da sagledaju situaciju i način postupanja u istoj. 

Arhimandrit Dimitrije, autor ovog teksta, iguman je manastira Tumane

 

Ostavite komentar