Kako je nastala PRVA SRPSKA ČOKOLADA? Zvala se "Olga" i "živela" je na Dorćolu, kod KOMŠIJE KOSTE

Teško da se sećate čokolade "olga" i verovatno niste znali da je to ime prve čokolade proizvedene u Srbiji. Da je najbolja, tvrdili su mnogi, a najglasnije beogradska deca koja prvih godina 20. veka nisu imala veliki izbor slatkiša. Ovo je priča o porodici zaslužnoj za tu prvu slatku tablu koja se pročula daleko van prostora Kraljevine Jugoslavije.

Industrijalac i trgovac Kosta Šonda je na donjem Dorćolu 1902. godine osnovao fabriku čokolade, kakaoa, leda i keksa. Na tom mestu sada je hotel. Drevno zdanje iz kojeg su u dućane stizale poslastice delimično će se obnoviti i postati deo hotelske zgrade.

Iz male radionice bombona 1905. izrasla je velika fabrika. Na uglu ulica Cara Uroša i Solunske Dorćolci sada nameravaju da osmisle prvo beogradsko "slatko ćoše".  Nadaju se da će na ovaj način izmeniti činjenicu da Beograđani ne znaju ni gde je bila prva fabrika slatkiša, ni ko je bio pregalac Šonda.

Kosta Šonda, kako stoji u starim zapisima, bio je tih komšija. Viđali su ga na pragu dućana, nedaleko od tadašnjeg Trgovačkog suda, kako stoji i mirno posmatra prolaznike, sa brojanicama od ćilibara u rukama. Fabriku čokolade podigao je na Jaliji. Pogoni su radili punom parom i iz njih se širio glas o dobrom poslovanju.

Foto: Facebook Stari Beograd u boji

Porodična priča o majstorima čokolade počinje u drugoj polovini 19. veka kada su braća Nikola i Konstantin Šonda rešili da se iz grčkog sela Klisure dosele u Beograd, koji je tada od orijentalnog postajao zapadnoevropski grad. Bili su trgovci – Nikola je držao bakaluk na Zereku, ćošku današnjih ulica Uzun Mirkove i Kralja Petra, a Kosta radnju u Dubrovačkoj.

Uz besprekornu poslovnost imali su i osećaj za inovaciju, Kosta je smislio i specijalitete za posluženje – prodavao je čokoladne poslastice i praline. A još tada se dosetio da bi kafa sa ukusom mogla da privuče veliku pažnju. I jeste, kod domaćica kojima je sugerisao da u kafu dodaju po kašičicu kakaoa.

Osnivač fabrike posle nekoliko godina pogone je prepustio sinovima. Najstariji Mihajlo imao je najviše preduzetničke snage i 1910. godine, kada je Kosta umro, proširio je halu u kojoj je radilo 35 radnika. O beogradskoj čokoladi pričalo se kao najboljoj dok je proizvodnjom upravljao Mihajlo, a sarađivao sa tehničkim direktorom, Nemcem Konradom Tajsenom. Šonda je svoje poslastice prikazivao na izložbama širom Evrope – u Parizu, Rimu, Londonu, Bordou... Zarada je postajala sve veća i donela mu pravo bogatstvo. Mihajlo je bio bogataš, ali je pokazivao sklonost ka dobrotvornim akcijama, pomagao je dom starih ljudi i na mnogo načina podržavao siromašne.

Zahvaljujući njemu, Beograđani su u isto vreme kad i Parižani gledali najnovije filmove u bioskopu "Koloseum" koji je podigao na Terazijama. Inspirisan sve većim interesovanjem za fudbal, osmislio je da u omotu čokolada budu sličice fudbalera, a štampao je i prodavao album.

Foto: google street view

"Poznata domaća fabrika čokolade K. M. Šonda predala je Jugoslovenskom nogometnom savezu vrlo lep ukusno izrađen pehar od čistog srebra. Ovaj pehar dobiće onaj futbalski klub koji u ovogodišnjem takmičenju za državno prvenstvo osvoji titulu prvaka. Pehar ostaje pobedniku u trajno vlasništvo, a predaće se na terenu odmah posle druge faze finalne utakmice", pisala je Politika 8. septembra 1932. godine.

Krah fabrike dogodio se početkom Drugog svetskog rata. Posle gotovo 40 godina rada znatno je oštećena u aprilskom bombardovanju 1941. Mihajlo je poginuo 1944. kada je bomba pala na njegovu porodičnu kuću.

Mihajlov sin Konstantin posle oslobođenja radio je kao ekspert Ministarstva industrije i prehrane, a zaslužan je za podizanje mnogih jugoslovenskih fabrika slatkiša kao što su "Takovo" i "Evropa".

Imovina familije Šonda nacionalizovana je i danas u Beogradu nema potomaka ove ugledne porodice.

 

 

Ostavite komentar