Da li i vi VOLITE KAD HRSKA? Pitali smo KUVARE, naučnike i PSIHOLOGE - zašto je HRSKAVO tako NEODOLJIVO

To da volimo hrskavu hranu je činjenica, ali i misterija.

Niko još nema tačno objašnjenje zbog čega našim nepcima, zubima, ušima, ali i stomaku prijaju baš ona jela koja imaju zvuk dok ih jedemo. Ali postoje neke teorije...

Marko Burazor, prvi domaći autor popularne psihologije koji se bavi temom govora tela i neverbalne komunikacije, kaže za k1info.rs da hrskava hrana prija, jer kada nju konzumiramo imamo utisak da jedemo nešto što je zasigurno gotovo i sveže.

- Ne vole svi "živ" biftek, ali zato baš mnogo ljudi obožava hranu koja je dobro ispečena i hrskava. Recimo, gotovo svi se oduševljavaju hrskavoj kožici od mesa ili dobro pečenom krompiru. Razlog za to je u simbolu, odnosno, asocijaciji da je hrana kompletna, dobro spremljena i obrađena - objašnjava Burazor. 

Foto: screenshot

Prema njegovim rečima gotovo niko ne može da zamisli odlazak u bioskop bez pune kese kokica ili činiju naćosa. Tu leži jedna velika istina, a to je da ušima godi zvuk žvakanja, šuškanja i hrskanja i asocira nas na opuštanje.

- Kako je u ljudskoj prirodi da oponašamo druge, ustalia se navika da se u bioskopu obavezno i nešto gricka. Tako da bi čovek pripadao grupi, usvojio je i tu teoriju da kada nešto od hrane hrska, to je obavezno i ukusno - objasnio je Burazor. 

Da je hrskava hrana neprikosnoveni favorit, za naš portal potvrdio je i beogradski kuvar Marko Mitrović. On kaže da ne postoji restoran čiji jelovnik ne sadrži bar jedno hrskavo jelo u ponudi.

- Najviše se traže hrskavi pileći štapići. Piletina ima neutralan ukus, nije teška za varenje i zbog toga je pogodna za pohovanje. Ona je najlepša kada dobija tu finu zlatnožutu boju i neodoljivo hrskavu koricu, dok  iznutra ostaje sočna i mekana. Favorit je naravno i hrskavi pomfrit, ali nikako ne smemo da zaboravimo na kožuru od mesa, koja mora biti hrskava - kaže kuvar. 

Foto: Privatna arhiva

On dodaje da se pohovanje postiže uz pomoć brašna, jaja i prezli, a u nekim restoranima čak i pomfrit valjaju u brašno pre prženja kako bi bio hrskaviji, a samim tim i primamljiviji.

- Inače, to se zove bečki način pripreme hrane. Zanimljivo je da ljudi ponekad i ne obraćaju pažnju na sam ukus, već im je samo važno da određena hrana bude hrskava - kaže Mitrović.

On dodaje da pohovana hrana ne mora uvek da bude pržena u litrima ulja, već da postoje i mnogo zdravije varijante.

- Pečenjem hrane u rerni na 70,80 stepeni možemo da sremimo i hrskave tikvice, šargarepu ili papriku. Važno je da se povrće tanko iseče, na slajseve, a onda se na pek papiru ubaci u rernu gde se hrana dehidrira i postaje hrskava. 

Temom hrskanja bavili su se i naučnici.

Čarls Spens, profesor sa Univerziteta u Oksfordu, objasnio je da su poređenjem mnogih studija naučnici došli do zanimljivih rezultata - zvuk hrane poput hrskavog čipsa, grickanje šargarepe ili šuštanje omiljenog gaziranog napitka utiče na to koliko će nam te namirnice biti ukusne.

Foto: Pixabay.com

Objasnio je da ljudi prema zvuku hrane nesvesno procenjuju i to koliko nam je ona ukusna.

Istraživači Univerziteta u Lidsu sproveli su zanimljivo istraživanje koje je pokazalo da, naprimer, hrskavost pržene slanine takođe igra veliku ulogu prilikom stvaranja slike o njenom ukusu.

- Obično mislimo da su bitni ukus i miris, ali ova studija pokazala je da je tekstura hrane vrlo bitna, odnosno specifični zvuk njenog drobljenja - objasnili su istraživači.

Nauka je takođe pokazala da menjanje zvukova hrane može da utiče na našu percepciju o njenoj privlačnosti, pa nam se tako više sviđaju gazirana pića koja imaju intenzivniji zvuk pucketanja mehurića.

Spens objašnjava da zvuk svakako igra veliku ulogu: kad zagrizemo jabuku, volimo da se to i čuje jer nam to, kaže on, poručuje da je sveža.

 

 

Ostavite komentar