OD TAMNICE DO PLIŠANIH MEDA Neverovatna istorija Dana zaljubljenih

Ako ste ikada pomislili da je Dan zaljubljenih izum modernog kapitalizma, varate se! Ovaj praznik ljubavi i crvenih ruža ima korene dublje nego što biste očekivali – u rimskim tamnicama, drevnim festivalima i tajnim venčanjima. Kako smo od toga došli do plišanih meda i čokolada u obliku srca?

Zavalite se i saznajte!

Foto: Shutterstock

Valentin – sveštenik koji je verovao u ljubav više nego u strah

Legenda o Danu zaljubljenih vodi nas u 3. vek, kada je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II, poznat i kao "Klaudije Okrutni" (da, nije bio omiljen u narodu).

Klaudije je imao teoriju da neženje bolje ratuju, jer ih kod kuće ne čekaju supruge i porodice. Tako je zabranio brakove mladim vojnicima. Ali, jedan sveštenik po imenu Valentin smatrao je da je ljubav jača od imperijalnih dekreta.

Foto: Freepik.com

Umesto da poslušno sagne glavu, Valentin je potajno venčavao zaljubljene parove, rizikujući sve zarad ljubavi. Naravno, kada je car saznao za ovu "romantičnu pobunu", bacio ga je u tamnicu.

Legenda kaže da je Valentin, dok je čekao pogubljenje, poslao ljubavno pismo čuvarovoj ćerki, sa kojom je razvio poseban odnos. Potpisao ga je sa „Tvoj Valentin“ – što je možda bila prva ikada poslata ljubavna čestitka! 💌

Nažalost, 14. februara 269. godine, Valentin je pogubljen. Ali, njegova priča je nastavila da živi – i postala simbol zabranjene ljubavi, hrabrosti i romantike.

Foto: wikipedia.org

Kako su stari Rimljani slavili ljubav? (ili nešto slično tome...)

Pre nego što je Dan zaljubljenih dobio svoje slatkaste tonove, Rimljani su imali svoj festival ljubavi – Luperkalije.

🎭 Luperkalije (13-15. februar) bile su praznik plodnosti, kada su mladići trčali kroz grad i – verovali ili ne – udarali devojke prutom od kozje kože, jer se verovalo da to donosi sreću u ljubavi i lakše začeće.

Takođe, devojke bi stavljale svoja imena u činiju, a mladići bi izvlačili "svoju parnicu" – što bi ih činilo parom barem do sledećih Luperkalija (zvuči kao neka verzija drevnog Tindera, zar ne?).

Kada je Rim postao hrišćanski, papa Gelazije I ukinuo je Luperkalije 496. godine i proglasio 14. februar za Dan Svetog Valentina.

Foto: Shutterstock

Kako je Dan zaljubljenih postao to što je danas?

Kroz srednji vek, Valentin je postao zaštitnik ljubavi, a engleski pesnik Džefri Čoser dodao je romantičnu notu prazniku kada je napisao da je 14. februar dan kada "ptice biraju svoje parove". Odatle je krenula ideja o ljubavnim porukama, pesmama i nežnim gestovima.

U 18. veku u Engleskoj počela je razmena „Valentinovih čestitki“, dok su u 19. veku prve fabrički štampane čestitke preplavile tržište. Amerika je, naravno, učinila praznik globalnim spektaklom, pa su čokolade, bombonjere i plišani medvedi postali nezaobilazan deo Dana zaljubljenih.

Kako se 14. februar slavi širom sveta, ali sa različitim običajima:

💌 Francuska – smatra se „najslađim mestom za ljubav“, a posebno je popularno slanje ručno pisanih ljubavnih pisama.
🍫 Japan – žene poklanjaju čokoladu muškarcima, dok muškarci uzvraćaju mesec dana kasnije, na "Beli dan".
🌹 Brazil – umesto 14. februara, Dan ljubavi slave 12. juna.
💍 Filipini – hiljade parova venčavaju se na masovnim svadbama upravo na Dan zaljubljenih!

Foto: Borislav Zdrinja/ZIPA PHOTO/ATAImages

Zaključak: Ljubav se menja, ali ostaje večna

Od rimskih tamnica do modernih plišanih meda, Dan zaljubljenih je prešao dug put. Danas ga neki slave s entuzijazmom, neki ga ignorišu, dok ga trgovci obožavaju.

Ali, na kraju dana, poenta nije u skupim poklonima ili luksuznim večerama – već u pažnji i ljubavi koje svakodnevno pokazujemo onima do kojih nam je stalo.

Bilo da planirate romantičnu večeru, smešan poklon ili veče uz film i kokice, neka ovaj 14. februar bude prilika da proslavite ljubav – u bilo kom obliku.

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar