SUPRUG, SUPRUGA I JARAM Šta brak ima s volovima i ko je koga upregao?

Da vam je neko rekao na venčanju da reč suprug u stvari znači „onaj koji je upregnut u jaram“, verovatno biste se nasmejali i pogledali partnera s blagim podsmehom.
Ali kad malo dublje zagrebemo u istoriju jezika, shvatićemo da je ta slika – i te kako precizna.

I ne, nije to ništa loše – naprotiv! To je možda i najiskreniji opis bračnog života koji ćete ikada čuti.

Shutterstock

Krenimo od korena – bukvalno

Kako pojašnjava Bojana Todić Sanković sa Instituta za srpski jezik SANU za portal "Jezikofil", reč suprug potiče iz staroslovenske reči sǫprǫgъ, koja je značila – jaram.
Povezana je i s glagolom sǫpręgnǫti, što znači zajedno upregnuti.

Drugim rečima – suprug nije „muž“ zato što lepo zvuči. Nego zato što je to onaj koji je upregnut s nekim – u zapregu, u spregu, u život.
S kim? Pa sa suprugom, naravno!

Nežni izrazi ljubavi ili jezička istina?

Danas, kad kažemo „supružnici“, mislimo na bračni par.
Ali u jezičkom korenu krije se slikovita predstava iz prošlosti – dvoje upregnutih zajedno u plug života.
Upravo zato su reči kao što su zaprega, sprega, pruga, pregača, sprezati, pružati svi bliski rođaci reči suprug.

Zanimljivo je da je još u 19. veku Rečnik JAZU (Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika), budući istorijski rečnik, pod odrednicom suprug beleži značenje jaram, sprega, i to kao osnovno značenje ove reči, sa potvrdama iz 1860. i 1894. godine.

Shutterstock

Ne sme da škripi

Zato nije ni čudo što brak često opisujemo kao zajednički trud, kompromis, pa čak i bitku s dnevnim obavezama.
Ako jedan suprug stane – kola ne idu. Ako jedan vuče previše, a drugi se koči – zaprega škripi.

Supružnici su kao volovi – ako su dobro upregnuti, ide se napred. Ako nisu – ostaju u blatu.

Ostavite komentar