Sklet ČOVEKA koji se plašio da će POSTATI MUZEJSKI EKSPONAT biće uklonjen iz postavke

Hanterova kolekcija anatomskih uzoraka čuva se na londonskom Kraljevskom koledžu hirurga (RCS). Zatvorena je pre pet godina zbog velike restauracije, ali kada se ponovo otvori u martu, kolekcija od 3000 izloženih predmeta neće uključivati skelet Čarlsa Birna.

Birn je imao nedijagnostikovani benigni tumor hipofize. Kao rezultat toga, njegovo telo proizvodilo je previše hormona rasta, uzrokujući stanja poznata kao akromegalija i gigantizam - što znači da su mu kosti porasle mnogo veće od normalnog. Bio je visok 2 metra i 31 centimetar.

U kasnijem životnom dobu, Birn je zarađivao za život nastupajući kao "irski džin". Umro je 1783. godine, a RCS je rekao da je dokumentovano da je želeo sahranu na moru, kako bi sprečio da mu lekari zaplene telo.

Međutim, osnivač muzeja, hirurg i anatom Džon Hanter, platio je Birnovim prijateljima da mu predaju telo, a tri godine kasnije skelet je izložio u svom muzeju, koji se tada nalazio na londonskom Lester skveru. Birnove kosti nogu nalaze se u pozadini Hanterove slike poznatog portretiste Džošue Rejnoldsa.

Foto: Youtube PrintScreen

Portret će sada biti izložen u novouređenom muzeju prvi put posle više od 200 godina, umesto skeleta.

Saopštenje za štampu RCS-a potvrdilo je odluku da se Birnov skelet ukloni iz kolekcije, u kojoj se nalaze i hirurški instrumenti, modeli i arhivski materijali koji prate istoriju hirurgije od drevnih vremena do najnovijih operacija uz pomoć robota.

U njemu je pisalo: "Tokom perioda zatvaranja Muzeja, Upravni odbor Hanterove kolekcije raspravljao je o različitim pogledima na izlaganje skeleta Čarlsa Birna. Poverenici su se složili da skelet Čarlsa Birna neće ponovo biti izložen, ali će i dalje biti dostupan za medicinska istraživanja o stanju akromegalije hipofize i gigantizma."

Još 2011. godine, etičar Len Dojal i advokat Tomas Minzer objavili su rad na tu temu u British Medical Journalu, u kojem su se zalagali za uklanjanje Birnovog skeleta iz muzeja.

Foto: Youtube PrintScreen

"Birn je bio obuzet strahom od Hantera, koji je koristio pljačkaše grobova ("rezurekcioniste") kako bi neovlašćeno došao do ekshumiranih tela. Zbog Hanterove reputacije sakupljača neobičnih primeraka za svoj privatni muzej, Birn je bio zabrinut da Hanter želi njegovo telo za seciranje (sudbina rezervisana za pogubljene zločince) i verovatno izlaganje".

Oni su objasnili da je Birn poverio svojim prijateljima da kada umre njegovo telo treba da bude zapečaćeno u olovni sanduk i sahranjeno u moru. Kada je Hanter uspeo da podmiti jednog od njih i, kada su prijatelji koji su trebali da sahrane Birna u Lamanšu tokom noći zamenili pokojnika teškim predmetima, Hanter je došao u posed ostataka koje je toliko želeo.

U detaljnijoj izjavi koju je objavio muzej, poverenici su o svojoj odluci rekli: "Džon Hanter (1728-1793) i drugi anatomi i hirurzi iz 18. i 19. veka nabavili su mnoge primerke na načine koje danas ne bismo smatrali etičkim i koji s pravom podležu preispitivanju i diskusiji".

Ostavite komentar