U ovom GRČKOM selu vlada MATRIJARHAT i žena (i zvanično) ima GLAVNU REČ U KUĆI

- Ovde žene zapovedaju! - kaže Rigopula Pavlidis iz udaljenog sela na grčkom ostrvu Karpatosu, jednom od retkih matrijarhalnih društava u Grčkoj.

Sedeći za stolom na drugoj strani sobe, njen suprug Janis tiho je klimnuo glavom.

- On ne može ništa bez mene, čak ni da ispuni svoj poreski obrazac - kaže Rigopula uz osmeh dok veze tradicionalnu haljinu u svojoj radionici. Za razliku od drugih delova patrijarhalne Grčke, žene u Olimposu imaju vodeću ulogu u selu.

Izolovano od ostatka ostrva, spektakularno brdsko selo očuvalo je ovu vekovnu tradiciju koja je preživela Osmansko carstvo u 16. i italijansku vladavinu u 20. veku.

Do 1980-ih nije bilo asfaltiranog puta do Olimposa.

Među tradicijama koje su opstale je i sistem nasleđivanja iz vizantijskog doba, prema kojem se majčina imovina daje najstarijoj ćerki, rekao je lokalni istoričar Giorgos Campanakis. Krojačica Rigopoula tako je nasledila 700 maslina svoje majke.

- Porodice nisu imale dovoljno imovine da je podele među decom... A da smo ostavili nasleđe muškarcima, rasipali bi ga - rekla je.

Grčke žene tradicionalno su se selile u suprugov dom posle venčanja. U Olimposu je suprotno. Važnost žena vidi se i u njihovim imenima.

Foto: Shutterstock

- Najstarija ćerka nosila je ime po majčinoj baki, suprotno od ostatka Grčke, gde bi ga dobila po očevoj baki - rekao je Campanakis.

- Mnoge žene i dalje koriste prezime majke umesto prezimena supruga - dodao je.

Uloga žena u Olimposu dodatno je ojačala 1950-ih godina kada su seoski muškarci počeli da emigriraju zbog posla - uglavnom u Ameriku i evropske zemlje - ostavljajući svoje supruge i ćerke da same podižu porodicu i upravljaju poljoprivredom.

- Nismo imale izbora nego da radimo. To nam je bio jedini način da preživimo - prisetila se 67-godišnja Ana Lentakis dok je brala artičoke blizu Olimposa.

Foto: Shutterstock

Pre nekoliko godina Lentakis je vodila gostionicu u Olimposu. Sada je ta uloga prešla u ruke njene najstarije ćerke Marine.

- Ne znam da li smo bile rane feministkinje... Ali volim da kažem kako je muškarac glava porodice, a žena vrat - rekla je Marina, koja ima četrdesetak godina. Marinina ćerka Ana ima samo 13 godina, ali zna da će jednog dana preuzeti štafetu.

- To je ostavština moje bake i ponosno ću se brinuti o tome! - rekla je ona.

Ali "feministički" nasledni sistem koristi samo najstarijoj deci, rekao je Alan Šablo iz Geografskog društva u Ženevi, koji je proučavao ovu temu.

- Najmlađi sinovi bili su prisiljeni na izgnanstvo, dok su najmlađe ćerke morale da ostanu na ostrvu da bi pomogle starijima. Stvorena je neka vrsta društvene kaste - rekao je.

Žene su "te koje održavaju tradiciju", rekao je Janis Hacivalis, lokalni skulptor koji je izradio kultnu statuu žene iz Olimposa koja gleda u more, čekajući povratak svog muža.

Foto: Shutterstock

Starije žene iz sela tradicionalno nose vezene nošnje koje se sastoje od kecelja sa cvetovima, marame i kožnih čizama. Ovo dragoceno nasleđe ujedno je deo devojačkog miraza, dok nošnje mogu koštati do 1000 evra i zahtevaju sate rada.

Irina Hacipapa, 50-godišnja pekarka, najmlađa je žena sa Olimposa koja još uvek nosi nošnju svaki dan.

- Kćer sam naučila da veze, ali osim za praznike ne nosi nošnje jer nisu prilagođene modernom životu - rekla je.

Na to se nadovezuje Irinina 70-godišnja majka:

- Naša nošnja postaje samo folklor za praznike... Naš svet nestaje.

Ostavite komentar