PRAZNIČNO OSVETLJENJE A UNUTRAŠNJA TAMA Zašto kitimo jelku u novembru i šta se krije iza novogodišnje dekoracije?

Dok su prvi snegovi još daleko, a jesen nas lagano umara svojim maglovitim danima, negde u komšiluku već svetluca jelka. S društvenih mreža nas bombarduju slike sveže okićenih borova, šarenih kugli i svetala koja kao da poručuju: “Sve je u redu, vidi kako je veselo!” Ali da li stvarno jeste? Ili jelke kitimo u novembru jer nam treba nešto da nas prividno spase od svakodnevice koja ponekad deluje nepodnošljivo teška?

Foto: Freepik.com

Između prvog “All I Want for Christmas Is You” i mirisa kuvanog vina, krije se nešto dublje. Kićenje jelke u novembru nije samo znak entuzijazma za praznike, već često i način da pobegnemo – od stvarnosti, sopstvenih problema, pa čak i sebe.

Jer, kad ti okolina blista i svetluca, ko još ima vremena da misli na sve ono što ga tišti?

Praznična fasada

Ponekad se čini da naša potreba za ranijim kićenjem jelke zapravo nema veze sa praznicima. Jelka je postala simbol – ne radosti, već maskiranja. Stavi kugle, upali lampice, ubaci veštački sneg i možda, samo možda, nećeš videti da ti je srce umorno. Praznična dekoracija nije samo ukras; to je paravan iza kojeg krijemo sopstvene tuge i nezadovoljstvo.

K1 VODIČ ZA PUTOVANJA: Besplatne usluge u hotelima koje ne tražimo, a mogu učiniti boravak udobnijim!

Kada svetluca jelka, lakše je zaboraviti sve što nas muči – račune koji stižu, odnose koji su postali hladni, snove koje nismo ostvarili. Na trenutak, dok lampice trepere, činimo se sebi kao da smo deo savršene razglednice, makar znali da je ta slika krhka i prolazna.

Foto: Pexels.com

Bežanje u svetlucavi mehur

Praznici su nekada značili porodicu, mir i sreću. Danas su često bekstvo. Naša želja da što pre unesemo praznični duh u domove možda je samo pokušaj da stvorimo mehur u kojem stvarnost nema pristup. I dok se lampice presijavaju, podsećaju nas na detinjstvo kada smo verovali u bajke, kada je sve delovalo jednostavno i bezbrižno.

Ali, sada više nismo deca. Svesni smo da kugle na jelci neće rešiti probleme, ali one uspevaju da ih barem na trenutak zamagle. I taj trenutak mira, ma koliko bio lažan, nekako nam treba više nego ikad.

Instant sreća ili instant zaborav?

Psiholozi kažu da praznična dekoracija izaziva talas dopamina, hormona sreće. Ali, možda je ovo kićenje u novembru više od dopamina – možda je to očajnička potreba da sebi kažemo da sve ima smisla, čak i kad duboko u sebi osećamo prazninu. Jer kako drugačije da objasnimo tu histeričnu radost pri biranju novih kugli dok se istovremeno osećamo pregaženo svakodnevnim životom?

Foto: Pixabay.com

Maraja kao beg od stvarnosti

I tako, dok kićenje jelke u novembru postaje novi trend, shvatamo da nije stvar u tome da volimo praznike – već u tome da nam oni pomažu da preživimo. Jelka nije samo ukras; ona je štit od svega što ne želimo da vidimo. A Maraja Keri? Ona nije samo muzička pozadina, već himna jedne generacije koja u blještavilu pokušava da pronađe smisao.

Da li prerano kitimo jelku?

Možda. Ali ko još ima luksuz da čeka kada su dani puni sivila, a noći hladne?

Ako nas lampice i kugle spasavaju od naših sopstvenih misli, neka svetle. Ako nas blještava jelka makar na trenutak odvoji od realnosti, neka treperi. Jer nekad je i iluzija radosti sasvim dovoljna da izguramo dalje.

Na kraju, možda nije stvar u tome kad počnemo da kitimo jelku, već u tome šta pokušavamo da zaklonimo iza nje. Pa makar to bila praznina.

Foto: Youtube PrintScreen

Praznično osvetljenje, unutrašnja tama

Možda je pravo pitanje ne “Zašto kitimo jelku u novembru?”, već “Šta nam nedostaje da bismo prestali?”. Jer iza tih svetlucavih kugli često stoje priče koje nisu nimalo šarene. Ali dok jelka svetli, možemo da zamislimo da je sve u redu. A možda nam baš to i treba – privid da postoji neko svetlo čak i kad ga ne vidimo.

Foto: zvonimir pleskonjić

I zato, Maraja, pevaj dok možeš.

Jer dok tvoj glas odjekuje, zaboravljamo sve ono što nas plaši.

Do skorog čitanja i nekih lepših tema,

Milica Maksimović

BONUS VIDEO:

 

Ostavite komentar