"NE TREBA SE MEŠATI, PA ŠTA AKO JE TUČE": Gde su granice tišine koje ubijaju?

Danas je 25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčicama. Dan koji zvuči kao još jedna crtica na kalendaru.

Ali nije. Ovo je dan kada treba glasno da kažemo – DOSTA! Jer, statistika je strašnija nego što ste mislili.

Znate li da svaka treća žena u svetu doživi neki oblik nasilja? Da, svaka treća. To znači da verovatno znate bar jednu ženu koja ćuti, trpi i krije modrice – ne samo one na telu, već i one na duši. Samo u Srbiji, tokom prošle godine, 28 žena je ubijeno u porodičnom nasilju. Svaka od njih imala je ime, snove, porodicu. Svaka je imala život koji je prekinut jer smo mi – društvo, institucije, okolina – ćutali.

Foto: Shutterstock

Ćutanje koje ubija

„Porodični problemi, ne treba se mešati.“ Koliko puta ste čuli ovu rečenicu? Koliko puta ste i sami prošli pored komšijskog stana iz kog su dopirali krikovi? Jer, nije na nama da se mešamo, zar ne?

Pogrešno. Jer, baš to „nije na meni“ svake godine košta desetine žena njihovih života.

Statistika je brutalna: više od 85% žena u Srbiji smatra da je nasilje nad ženama „normalna pojava“. Znate li šta to znači? Da smo kao društvo izgubili osećaj za pravdu. Da smo postali slepi i gluvi na ono što se događa pored nas. Dok god ne razbijemo te predrasude i ne osnažimo žene da ustanu i kažu „NE“, ostajemo suučesnici.

Nasilje nije samo šamar

Kad kažemo „nasilje“, mnogi odmah pomisle na šamar, udarac, modricu. Ali nasilje je mnogo više od toga. Psihičko nasilje? To je kad vas svakodnevno vređaju, ponižavaju, kontrolišu svaki vaš korak. Ekonomskog nasilja ima na sve strane – ne daju vam da radite, uzmu vam svaki dinar, drže vas u kandžama zavisnosti.

Znate li da je tokom pandemije COVID-19 nasilje nad ženama skočilo za 30%? Da su sigurne kuće bile prepune, a mnoge žene nisu imale gde da odu jer nisu znale kako da pobegnu? Ovo nisu samo brojevi, ovo su stvarni životi – naše komšinice, prijateljice, sestre.

Foto: Pixabay.com

Šta radimo povodom toga?

Pa, iskreno, nedovoljno toga. Zakoni postoje, ali nisu uvek primenjeni kako treba. Policija često ne reaguje na prvi poziv, već čeka „dok ne bude ozbiljno“. A šta je „ozbiljno“? Kad žena već završi u bolnici? Kad bude kasno? 

Šta možemo da uradimo?

Evo jednostavno: prestanimo da ćutimo. Ako znate za slučaj nasilja, prijavite ga. Ne okrećite glavu, jer danas je to nečija žena, sutra možda neko iz vaše porodice. Podržite žene koje trpe nasilje. Osnažimo ih da odu, da traže pomoć, da veruju da imaju pravo na život bez straha.

Foto: zvonimir pleskonjić

Na kraju...

Ako ćutimo, mi smo deo problema. Ako ne reagujemo, mi smo deo sistema koji ubija žene. I zato, danas, na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama, neka ovo ne bude samo još jedan datum. Neka ovo bude početak promene. Jer svaka žena ima pravo da živi bez straha. Jer svaka žena je važna. Jer žena nije za udarac.

Za neka bolja jutra, bez modrica i tuge,

Milica Maksimović

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar