Upoznajte Rozy: Ona ima 130.000 pratilaca, izgleda savršeno, peva i pleše - ali nije ljudsko biće

Kompanije kažu da su virtuelni influenseri nova budućnost zbog sve većeg interesovanja za digitalnim svetom

Na Instagramu ima više od 130.000 pratilaca, s njima deli svoje fotografije, šminka joj je uvek besprekorna, odeća izgleda kao sa modne piste... Ona peva, pleše, model je, ali ništa od toga nije stvarno.

Rozy je južnokorejska virtuelna influenserka, digitalna osoba koja je toliko realna da ljudi često pretpostavljaju da je prava žena, iako nije.

"Da li si ti stvarna osoba? Ili si robot?" čest je komentar ispod njenih fotografija. Naime, kompanija Sidus Studio X sa sedištem u Seulu stvorila je Rozy. Kažu da je "sposobna da uradi sve što ljudi ne mogu, u obliku najsličnijem čoveku", piše CNN.

Otkako je ova virtuelna influenserka lansirana, sklopila je ugovore s brendovima i sponzorstva, šepurila se na pisti na virtuelnim modnim revijama i čak je izdala i dva singla.

Industrija virtuelnih ljudi je u zamahu, a s njom i cela nova ekonomija u kojoj uticajne osobe nikad ne stare, ne izazivaju skandale i digitalno su besprekorne, što izaziva uzbunu među ljudima u zemlji koji su opsednuti nedostižnim standardima lepote.

Kako funkcionišu virtuelni influenseri?

Tehnologija CGI (kompjuterski generisane slike) koja stoji iza nastanka Rozy nije ništa novo. Sveprisutna je u današnjoj industriji zabave, gdje je umetnici koriste za izradu realističnih neljudskih likova u filmovima, računarskim igrama i muzičkim spotovima. Ali tek odnedavno se koristi i za izradu influensera.

Sidus Studio X, kada stvara sliku Rozy, koristi tehnologiju i stvara je od glave do pete, što je idealno za savršene fotografije na Instagramu. Ali ponekad njezinu glavu postavljaju na telo pravog modela.

Poput svojih kolega iz stvarnog života, virtuelni influenseri imaju pratioce na društvenim mrežama, gde objavljuju snimke svojih "života" i komuniciraju sa fanovima. Rozyn profil prikazuje njena putovanja u Singapur i uživanje u čaši vina na krovu, a obožavaoci joj neprestano hvale odevne kombinacije.

Starije generacije mogle bi interakciju sa "veštačkom osobom" da smatraju pomalo čudnom, ali stručnjaci kažu da su se virtealni influenseri jako dopali mlađim Korejcima, koji veliki deo života provode na internetu.

Li Na-kjong, 23-godišnjakinja iz Inčeona, zapratila je Rozy pre otprilike dve godine, misleći da je ona stvarna osoba. Rozy ju je zapratila nazad, ponekad joj komentarisala objave i njihovo virtuelno prijateljstvo je procvetalo i opstalo čak i nakon što je Li saznala istinu.

"Komunicirali smo kao prijatelji i osećala sam se prijatno s njom. Ne razmišljam o njoj kao o plodu veštačke inteligencije, nego kao o pravom prijatelju. Volim njene sadržaje. Toliko je lepa", ispričala je Li.

Profitabilan posao

Društveni mediji omogućavaju virtuelnim uticajnim osobama da izgrade mnogo obožavalaca jer odatle dolazi novac. Rozyn Instagram pun je sponzorskih objava na kojima reklamira proizvode za negu kože i modu.

"Mnoge velike kompanije u Koreji žele da koriste Rozy kao model. Ove godine očekujemo da ćemo lako zaraditi više od dve milijarde korejskih wona (oko 1.52 miliona američkih dolara) samo s Rozy", kaže izvršni direktor Sidus Studija X Baik Seung-yup.

Otkako je Rozy sve popularnija, kompanija je dobijala sve više sponzorstava od luksuznih brendova kao što su "Chanel" i "Hermes". Njeni oglasi emituju se na televiziji, pa čak i u "offline prostorima" na džambo plakatima i stanicama autobusa. Modeli su vrlo traženi jer pomažu brendovima da dođu do mlađih potrošača. Osim mode i lepote, klijenti su i kompanije za životno osiguranje, kao i banke, koje se obično smatraju staromodnima, ali se njihov imidž promenio nakon rada s Rozy.

Izvršni direktor navodi i činjenicu da je, u poređenju sa nekim njihovim kolegama iz stvarnog života, ovakve virtuelne zvezde lakše održavati. Potrebno je nekoliko sati, ponekad nekoliko dana, da naprave sliku svojih zvezda, a dva dana do nekoliko nedelja potrebno je za video reklamu. To je daleko manje vremena i rada nego što je potrebno za rad sa stvarnim ljudima gde se nedelje i meseci potroše na traženje lokacije, pripreme osvetljenja, frizure, šminke, stiliziranje, postprodukcijsko uređenje...

Takođe, virtuelni influenseri nikada ne stare, ne zamaraju se time, niti pozivaju na kontroverze. Južnokorejski maloprodajni brend "Lotte Home Shopping" stvorio je svoju virtuelnu influenserku Lucy. I oni očekuju veliku dobit od nje ove godine. Naime, "Lotte" za televizijske reklame svojih proizvoda unajmljuje stvarne ljude koji, po njihovom mišljenju, "koštaju dosta i biće promena kada ostare".

Tako su smislili Lucy, koja će zauvek imati 29 godina. "Lucy nije ograničena vremenom ili prostorom. Može se pojaviti bilo gde. Nema moralnih problema", kažu iz kompanije "Lotte Home Shopping".

Nametanje nerealnog standarda lepote?

Južna Koreja nije jedina koja je prihvatila virtuelne influensere. Među najpoznatijim svjetskim virtuelnim influenserima su Lil Miquela, koju su kreirali suosnivači američkog tehnološkog startapa i koja ima više od tri miliona Instagram pratitelja, i radi sa brendovima poput "Calvina Kleina" i "Prade", kao i Lu of Magalu, koju je stvorila brazilska maloprodajna kompanija, i koja ima gotovo šest miliona Instagram pratitelja.

Prema mišljenju profesorke na Univerzitetu Inha, virtuelni influenseri u drugim zemljama imaju tendenciju da odražavaju raznolikost etničkog porekla i ideala lepote, dok su u Koreji oni uvek "lepi i odražavaju vrednosti zemlje". Inače, u Južnoj Koreji, koja se često naziva prestonicom plastične hirurgije, postoji zabrinutost da bi virtuelni influenseri mogli dodatno da podstaknu nerealne standarde lepote.

Mlađi Korejci su počeli da se protive tim idealima poslednjih godina, ali među njima i dalje postoji opšteprihvaćeno mišljenje šta je lepo. Za žene je to obično sitna figura sa velikim očima, malim licem i bledom, čistom kožom. Te odlike deli većina virtuelnih influensera u zemlji: Rozy ima pune usne, duge noge, ravan trbuh, a Lucy savršenu kožu, sjajnu kosu i vitku vilicu.

Postoji zabrinutost da bi influenserke poput Rozy i Lucy mogle ionako zahtevne korejske standarde lepote učiniti još nedostižnijima, kao i povećati potražnju za plastičnim operacijama ili kozmetičkim proizvodima među ženama koje ih žele oponašati. "Prave žene žele da postanu poput njih, a muškarci žele da izlaze sa takvim ženama", kaže Li Eun-hi, univerzitetska profesorka. Ali tvorci virtuelnih influensera odbacuju takve kritike.

Izvršni direktor Sidus Studia X kaže da Rozy nije ono što bi svako nazvao lepim i da je kompanija namerno pokušala da učini njen izgled jedinstvenim, kao i da se odmaknu od tradicionalnih korejskih normi.

Da li je etično da virtuelni influenseri reklamiraju proizvode?

U drugilm delovima sveta, pak, postoji rasprava o etičnosti reklamiranja proizvoda potrošačima koji ne shvataju da ti modeli nisu stvarni ljudi. Kompanija "Meta", koja ima više od 200 virtuelnih influensera na svojim platformama, priznaje te rizike.

"Kao i svaka disruptivna tehnologija, mediji imaju potencijal napraviti i dobro i štetu. Pitanja predstavljanja, kulturnog prisvajanja i izražavanja slobode sve su veća briga. Kako bi pomogli robnim markama da se snađu u etičkim nedoumicama, i izbegnu potencijalne opasnosti, "Meta" radi sa partnerima na razvoju etičkog okvira za usmeravanje korišćenja virtuelnih uticajnih osoba", kažu iz "Mete".

Ipak, jedno je jasno: kako raste interesovanje za digitalnim svetom, u rasponu od metaverzuma i tehnologije virtuelne stvarnosti pa sve do digitalnih valuta, kompanije kažu da su virtuelni influenseri nova budućnost. A za Lucy i Rozy postoje brojni planovi. Lucy želi da se pojavi u televizijskoj drami, a Rozy će pokrenuti sopstveni kozmetički brend.

Uz to, vlasnik kompanije koja je zaslužna za Rozy, kaže da pratioci ionako retko susreću osobe sa Instagrama u stvarnom životu, već ih samo vide na ekranu.

"Nema velike razlike između virtuelnih ljudi i slavnih osoba koje vole. Želimo da promenimo shvatanje o tome kako ljudi razmišljaju o virtuelnim osobama. Mi ne oduzimamo ljudima poslove, već radimo stvari koje ljudi ne mogu, kao što je celodnevni rad, ili stvaranje jedinstvenog sadržaja kao što je hodanje po nebu", zaključuje Baik.