SUTRA JE SVETI LUKA: Sve što niste znali o svetitelju koji je jedini Imao blagoslov od Bogorodice

Sveti Luka, koga hrišćani širom sveta poštuju kao evanđelistu i autora Dela apostolskih, bio je ključni svedok ranog hrišćanstva.

Njegovo Jevanđelje donosi jedno od najdetaljnijih svedočenja o Isusovom životu, posebno naglašavajući saosećanje prema grešnicima, siromašnima i marginalizovanima.

U pravoslavnoj tradiciji, Sveti Luka se obeležava 31. oktobra, a njegovo ime povezuje se i sa lekarskom veštinom, umetnošću i misijom apostola Pavla.

Ko je bio Sveti Luka?

Sveti Luka potiče iz Antiohije (današnja Turska) i po zanimanju je bio lekar, što se može naslutiti iz samih spisa, gde koristi medicinske termine. Njegov prelazak u hrišćanstvo desio se verovatno pod uticajem svetog Pavla, kojem je postao veran pratilac. Luka je bio neznabožac pre nego što je prihvatio veru u Hrista, i jedini je evanđelista koji nije bio Jevrejin.

Zajedno sa Pavlom putovao je na misijskim putovanjima, beležeći ključne događaje u knjizi Dela apostolskih, koja opisuje nastanak i širenje prve hrišćanske crkve.

Prema predanju, umro je prirodnom smrću u dubokoj starosti, u gradu Tebi u Grčkoj, u 84. godini, iako neke tradicije sugerišu da je stradao kao mučenik.

Prvi ikonopisac i Bogorodica

Sveti Luka se u pravoslavnoj tradiciji smatra prvim ikonopiscem. Veruje se da je naslikao nekoliko ikona Bogorodice s Hristom, kao i ikone svetih Petra i Pavla. Upravo zato se Bogorodica često naziva "Lukaševom slikom", jer je on, prema predanju, imao blagoslov da vidi Bogorodicu i prenese njenu sliku na ikonu. Ove prve slike postale su osnova za pravoslavnu ikonografiju, pa se Luka smatra zaštitnikom slikara i ikonopisaca.

Foto: screenshot

Običaji i verovanja 

Dan Svetog Luke (31. oktobar) obeležava se različitim običajima, posebno u pravoslavnim zemljama. U narodu se ovaj praznik doživljava kao dan kada se ne rade teški poslovi, posebno oni vezani za zemlju, jer se smatra da bi to moglo izazvati nevreme ili slab rod sledeće godine. Takođe, postoji verovanje da "Sveti Luka donosi zimu", pa otuda narodna izreka: "Sveti Luka, sneg do kuka".

Na Lučindan se puštaju ovnovi da skaču na ovce, a čobanima se daje svečana i bolja užina ili im se nose pite, koje u Hercegovini zovu pazarice. Kada ovca "zateže", kažu da će biti teška zima. Ako ovce lakše primaju ovnove, veruje se da će proleće ranije doći. U Srbiji se na Svetog Luku koncima opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku, a kaže se i: "Ide Luka, eto vuka" ili "Sveti Luka, sneg do kuka", jer dolazi zima tokom koje vukovi dolaze do sela. U južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti. U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke.

Tradicija i simbolika 

Sveti Luka se u ikonografiji prikazuje sa volom, što simbolizuje žrtvu i poniznost. Ova asocijacija dolazi iz prvih redova njegovog Jevanđelja, gde se opisuje Zaharijina žrtva u hramu. Njegovo Jevanđelje je jedno od najomiljenijih, jer donosi priče o milosrđu, kao što su priče o izgubljenom sinu i milostivom Samarjaninu.

Luka je u hrišćanskoj tradiciji poštovan i kao zaštitnik lekara i bolnica, zbog čega se na njegov dan često organizuju akcije pomoći bolesnima i nemoćnima. Takođe, umetnici i pisci obraćaju mu se za inspiraciju.

Foto: screenshot

Neizbrisiv trag u hrišćanstvu

Sveti Luka je ostavio neizbrisiv trag u hrišćanskom svetu – kroz svoja dela, ikone i Jevanđelje, ali i kroz lekarsku praksu i bliskost sa svetim Pavlom. Njegov praznik nosi snažnu poruku o milosrđu, požrtvovanosti i veri, a običaji koji ga prate podsećaju nas na važnost sećanja na preminule i pomaganja onima u nevolji. Danas, hrišćani u mnogim delovima sveta obeležavaju ovaj praznik kroz molitvu, okupljanja i činjenje dobrih dela.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar