Jedna od najvećih srpskih slava se bliži: Ko je bila SVETA PETKA, zaštitnica žena i bolesnih, svetiteljka nade i utehe?

Sveta Petka je rođena krajem 10. ili početkom 11. veka u Epivatu (danas u Turskoj), u pobožnoj i imućnoj porodici. Od detinjstva je pokazivala sklonost ka veri i duhovnom životu, ali je pravo predanje o njenom svetiteljskom putu počelo nakon smrti roditelja. Iako je mogla da uživa u svetovnim blagodatima, odlučila je da posveti život Bogu i pomaganju ljudima.

Nakon što je delila imovinu siromašnima, povukla se u pustinju blizu Jordana, gde je godinama vodila strog asketski život u molitvi i postu. Predanje kaže da je pred smrt dobila božansko otkrovenje da se vrati u rodni grad, gde će završiti svoj ovozemaljski život.

Njene mošti su posle smrti prenete u razne gradove, od Carigrada do Srbije, i danas se nalaze u crkvi Sveta Paraskava u Rumuniji, gde ih posećuju vernici iz celog sveta.

Zanimljivosti i duhovne poruke

Sveta Petka je u srpskom narodu naročito cenjena kao zaštitnica žena i porodica. Mnogo ljudi veruje da pomaže ženama koje imaju zdravstvene probleme ili koje ne mogu da rode. Takođe, poznato je da se na njen dan, 27. oktobra, u mnogim krajevima poste i pale sveće uz molitve za zdravlje i mir.

Njeno ime „ParaskEva“ na grčkom znači „priprema“, što je simbolično jer njena ličnost poziva na pripremu za duhovni život, pokajanje i unutrašnji mir. Sveta Petka se poštuje i zbog svog milosrđa – mnoge legende govore o njenoj brizi za siromašne i bolesne.

Vernici svedoče o brojnim čudima i isceljenjima koja su se desila na njenom grobu ili uz molitvu njoj posvećenu.

Foto: Tanjug screenshot

Kako se obeležava praznik Svete Petke?

Svetoj Petki se posvećuju molitve i liturgije u crkvama širom pravoslavnog sveta, posebno u Srbiji, Bugarskoj, i Rumuniji. Njen dan, 27. oktobar, obeležava se uz post, molitvu i činjenje dobrih dela.

Mnogi ljudi poste na njen dan i traže njen blagoslov za zdravlje i zaštitu porodice. U domaćinstvima koja je slave kao krsnu slavu, posebno mesto zauzima ikona Svete Petke, pred kojom se pali kandilo i izgovaraju molitve.

Sveta Petka ostaje simbol nade i duhovne snage za sve koji se suočavaju sa izazovima u životu. Njeno ime podseća na milosrđe i podstiče na unutrašnju promenu i približavanje Bogu. Njen kult nije samo duhovni, već i izraz ljubavi i saosećanja prema svima koji su u potrebi, zbog čega njen lik vekovima živi u srcima vernika.

Kako se moliti Svetoj Petki?

Priprema za molitvu: Pronađite miran prostor, zapalite sveću ili kandilo ispred ikone Svete Petke ako je imate, i pokušajte da se oslobodite briga pre nego što se obratite molitvom.

Izgovaranje molitve: Postoje formalne molitve Svetoj Petki, ali možete se moliti i svojim rečima. Bitno je da izražavate veru i zahvalnost, a zatim saopštite svoju potrebu ili želju. Neke od molitava traže zaštitu porodice, izlečenje od bolesti, ili snagu za suočavanje sa teškoćama.

Foto: Shutterstock

Primer molitve:

„O, sveta majko Paraskevo,

pokajničko srce tebi uznosimo i molimo za tvoju pomoć i utehu.

Molimo te, zaštiti nas od zla,

sačuvaj naše domove i zdravlje, i posreduj za nas pred Gospodom,

da nam daruje mir, ljubav i snagu.

Amin.“

Post i pokajanje: Mnogo vernika posti i prisustvuje liturgiji pre praznika Svete Petke (27. oktobra) kako bi dodatno pripremili svoje srce i molitve učinili iskrenijim.

Kako Svetiteljka uslišava molitve?

Svetiteljke poput Svete Petke posreduju pred Bogom za one koji im se obrate sa verom. Iako odgovor na molitvu može da dođe na različite načine – kroz duhovni mir, promenu situacije ili snagu da se nose sa izazovima – bitno je strpljenje. Vernici često svedoče da su čuda dolazila kada su iskreno otvorili svoje srce i prihvatili Božiju volju.

Smatra se da je Sveta Petka posebno bliska ženama, bolesnima i onima koji su u teškoj životnoj situaciji. Njeno posredovanje se doživljava kao izraz ljubavi i milosrđa, zbog čega je ona vekovima poštovana među vernicima.

Poštuju je i muslimani 

Sveta Petka, ili Sveta Paraskeva, iako je pravoslavna svetiteljka, uživa poštovanje i među muslimanima, naročito na Balkanu. Ovaj fenomen proizlazi iz zajedničkih kulturnih i religijskih tradicija koje su se razvijale vekovima u mestima gde su pravoslavni i muslimanski narodi živeli jedni pored drugih.

Evo nekoliko ključnih razloga zašto muslimani poštuju Svetu Petku:

Kult zajedničkih svetih mesta

Na Balkanu postoje svetilišta posvećena Svetoj Petki koja su kroz vekove posećivali i pravoslavni vernici i muslimani. Na primer, čuveno izvorište Svete Petke u Beogradu poznato je po vodi za koju se veruje da ima isceliteljske moći. Slično tome, mnogi muslimani dolaze na ova mesta da bi se pomolili za zdravlje, plodnost ili rešavanje životnih problema.

Zajednička vera u isceljenje i čuda

Kao zaštitnica bolesnih i siromašnih, Sveta Petka je bliska ljudima različitih vera, uključujući i muslimane. Na Balkanu su uobičajeni primeri „svetih žena“ ili duhovnih posrednica koje se poštuju bez obzira na religijske granice. Vernici, nezavisno od religije, veruju u isceliteljsku moć i zaštitu koju nudi.

Foto: Shutterstock

Sličnosti sa muslimanskim konceptom svetosti

Sveta Petka ima atribute koje se podudaraju sa konceptom svetosti u islamu. Muslimani poštuju pobožne i pravedne osobe, slično kao u tradiciji hrišćanstva. Smatra se da blagoslov takvih ličnosti može pomoći i doneti dobrobit svima koji im se obrate sa verom i poštovanjem.

Foto: Shutterstock

Izraz međusobnog poštovanja i suživota

Na Balkanu je zajedničko poštovanje svetih mesta i ličnosti postalo izraz međusobnog razumevanja i tolerancije. Odlazak muslimana na hrišćanska svetilišta, kao što je ono posvećeno Svetoj Petki, pokazuje kako religijske razlike nisu uvek prepreka za duhovnost i zajedničke vrednosti.

Ova međureligijska praksa pokazuje bogatstvo i specifičnost balkanske tradicije, gde se vere prepliću i oblikuju zajedničku duhovnu kulturu. Sveta Petka nije samo simbol pravoslavlja, već i duboke vere u čuda i pomoć, koja nadilazi religijske granice.

BONUS VIDEO: