U KOJE DOBA DANA SE PALI SLAVSKA SVEĆA I LOMI KOLAČ? Pravila i običaji koja možda niste znali

U srpskoj pravoslavnoj tradiciji, krsna slava je jedan od najsvetijih i najvažnijih porodičnih događaja, a običaji koji je prate duboko su ukorenjeni u verovanju i poštovanju prema precima i svetiteljima. Pored verskih obreda i molitvi, domaćini koji slave imaju posebne rituale koje se očekuje da ispoštuju, a svaki od njih ima simboliku koja se prenosi kroz generacije.

Jedno od često postavljanih pitanja jeste:

„Da li domaćin treba da stoji kada sveća gori?“ i „Da li se sveća i kolač lome pre podne?“. 

U nastavku teksta bavimo se pravilima i običajima u vezi sa ovim pitanjima, kao i nekim dodatnim pravilima koja prate slavske obrede.

Foto: Shutterstock

U kom delu dana se slavska sveća pali?

Sveća koja se pali za slavu predstavlja svetlost i molitvu posvećenu svetitelju zaštitniku porodice. Po običajima, domaćin, kao glava porodice i domaćinstva, pali sveću na dan slave i poželjno je da stoji tokom celog rituala dok sveća gori. Ovaj čin stajanja simbolizuje poštovanje prema svetitelju, ali i odgovornost domaćina kao nosioca vere i tradicije. Stajanje pored sveće dok gori smatra se znakom odanosti i vere u Boga i svetitelja kojem je posvećena slava. Sveća se najčešće pali ujutru, pre lomljenja slavskog kolača, što se u tradicionalnoj praksi obavlja pre podne, najčešće pre 12 časova.

Foto: Pixabay.com

Lomljenje slavskog kolača - kada i kako se lomi

Lomljenje slavskog kolača je centralni deo slavskog obreda i vrši se u prisustvu sveštenika ili domaćina, ukoliko sveštenik nije prisutan. Kolač se tradicionalno lomi pre podne, jer se prema verovanju smatra da je jutarnji deo dana povoljan za molitvu i obavljanje važnih obreda. Simbolika lomljenja kolača predstavlja jedinstvo porodice i zajedništvo sa svetiteljem, ali i simboličnu podelu radosti sa svima prisutnima. Domaćin, kao glava porodice, najčešće stoji dok lomi kolač i izgovara molitve, dok svi članovi porodice, kao i gosti, učestvuju u ovom trenutku, izražavajući poštovanje i zahvalnost.

Foto: Shutterstock

Uloga domaćina i gostiju

Tokom trajanja slave, domaćin ima važnu ulogu ne samo kao poslužitelj gostiju, već i kao duhovni vođa koji svojim ponašanjem i poštovanjem običaja postavlja primer deci i mlađim članovima porodice. Domaćin se stara da sve ide prema protokolu: od paljenja sveće, lomljenja kolača, pa sve do posluženja hrane. Gostima se savetuje da dođu u jutarnjim satima, kako bi prisustvovali lomljenju kolača, što doprinosi osećaju zajedništva i dodatno osnažuje porodične i prijateljske veze.

Značenje žita na slavskoj trpezi

Osim sveće i kolača, na slavsku trpezu se postavlja i žito, koje ima važnu simboliku u pravoslavlju. Žito predstavlja veru u vaskrsenje i večno življenje, kao i sećanje na preminule članove porodice. Žito se priprema uoči slave, i u zavisnosti od lokalnih običaja, ponekad se koristi i na kraju obreda, kao znak sećanja i molitve za duše pokojnika.

Foto: Shutterstock

Još neki običaji i verovanja

Pored glavnih obreda, postoje i drugi običaji vezani za slavsku trpezu i ponašanje u kući. Na primer, veruje se da domaćin ne treba da prekrsti slavsku sveću pre nego što je upali, a kada gosti odlaze, nije poželjno da se sveća gasi naglo – ona bi trebalo da dogori prirodno. Takođe, u nekim delovima Srbije postoji običaj da se na dan slave ništa ne iznosi iz kuće kako bi blagostanje ostalo u porodici.

Da li ženska deca mogu da lome kolač?

Pitanje o tome da li ženska deca mogu da učestvuju u lomljenju slavskog kolača jedno je od najčešćih, i odgovori se razlikuju u zavisnosti od lokalnih običaja i shvatanja. Tradicionalno, lomljenje slavskog kolača predstavlja deo krsne slave – običaj u kojem se slavi porodični svetac zaštitnik, i tu ulogu je ranije preuzimao isključivo domaćin, odnosno muškarac.

Foto: Freepik.com

U savremenom društvu, međutim, pravila su postala fleksibilnija. Prema nekim sveštenicima i običajima, ženska deca ili članovi porodice danas mogu učestvovati u lomljenju kolača, naročito kada su prisutne samo žene u domaćinstvu ili kada muški domaćin nije prisutan. U takvim slučajevima, najčešće se praktikuje da najstarija žena u porodici preuzme ulogu domaćina.

Konačan stav o tome često zavisi od konkretne porodice i crkvenih pravila koja se prate u toj zajednici. Neki sveštenici naglašavaju da je najvažniji čin ljubavi, zajedništva i molitve za porodicu, a manje je važno ko tehnički učestvuje u lomljenju kolača, sve dok se poštuje duh slavljenja.

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar