BOŽANSKA TAJNA SRPSKIH SVETINJA Zašto je veliki broj manastira podizan baš na Fruškoj gori?

Posebni su razlozi zašto je baš na ovom mestu izgrađeno toliko manastira

Fruška gora, planinsko sveto mesto koje se nalazi u srcu Vojvodine i poznata je po velikom broju pravoslavnih manastira. Stoga je mnogi nazivaju i "srpskom Svetom gorom". Da li ste se ikada pitali zašto je baš ovo mesto dom toliko svetinja?

Kako istorija kaže, Fruška gora je hramovima bogata od davnina, a tokom 16. i 17. veka na ovom prostoru bilo je čak 35 manastira. Danas je sačuvano 17 tih svetinja, a Fruška gora, koja je i najstariji nacionalni park u Srbiji, proglašena je 1990. godine kulturnim dobrom od izuzetnog značaja.

Manastiri na Fruškoj gori

Danas na Fruškoj gori postoji 17 manastira. To su: Kuveždin, Rakovac, Bešenovo, Šišatovac, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Jazak, Mala Remeta, Krušedol, Privina Glava, Đipša, Petkovica, Vrdnik, Beočin, Velika Remeta i Fenek koji nije na samoj Fruškoj gori, ali se uvek ubrajao u njene manastire. Pored njih, u najranijim dokumentima pominjani su još neki manastiri od kojih se za četiri zna da su sigurno bili pravoslavni, a to su Bukovac, Varosovo, Muntalj, Stejanovci - ističe profesor Neđić.

Priča o tome zašto je baš Fruška gora izabrana kao mesto gradnje ovolikog broja svetinja na jednom mestu najverovatnije je starija od hrišćanstva.

- Od kako je sveta i veka ljudi su oltare/žrtvenike gradili na uzvišenjima, a Fruška gora je definitivno jedino kilometrima unaokolo dostupno uzvišenje, te ne čudi njena rana sakralnost. O tome svedoče i iskopine na nekoliko lokaliteta -objašnjava za "Istorijski zabavnik" Ivan Neđić, profesor pripravnik Bogoslovije Svetog Arsenija u Sremskim Karlovcima.

Hrišćanske crkve su i inače, po pravilu, podizane na mestima koja su još od ranije važila kao sveta. I tako se Fruška gora “nametnula” kao logičan izbor.

Inače, crkve i manastiri su po prihvatanju hrišćanstva, upravo i nicale na mestima ranijih svetilišta.

Bogatstvo prirode

Još jedan od razloga zbog kojih je tako mnogo manastira podignuto na ovom mestu jeste i činjenica da je Fruška gora bogata prirodnim resursima. Manastiri su oduvek funkcionisali u sprezi sa prirodom.

Bilo im je potrebno nešto plodne zemlje, parče šume i ono najbitnije – izvor čiste i pitke vode. Za to je odličan primer fruškogorski manastir Jazak, koji je izgrađen u istoimenom selu i poznat je i po prirodnoj izvorskoj Jazak vodi.

Brojne legende vezuju se za Frušku goru

Postoji veliki broj legendi koje se vezuju za Frušku goru. Jedna od najlepših jeste da je ovo mesto bilo sveto za Srbe još u doba Nemanjića. Smatra se da je kralj Dragutin, u periodu kada je vladao kao “kralj Srema” svoj uticaj na ovim prostorima učvršćivao zidanjem većeg broja manastira, a da su nakon njega slično postupali i kralj Milutin, car Dušan i knez Lazar.

Tako je, legenda kaže, najstariji manastir na Fruškoj gori – Privinu Glavu, podigao još u 12. veku neki vlastelin Priva/Priba. Kralj Dragutin osnovao je Bešenovo, Veliku i Malu Remetu, dok se manastir Vrdnik vezuje za kneza Lazara.

Fruškogorski manastiri su bili sabirališta vernika, ali i mesta kulture i pismenosti. U njima su boravile nebrojene ličnosti značajne za istoriju ovih prostora, ali i celog Balkana - Dositej Obradović, Lukijan Mušicki, Vuk Karadžić, Laza Kostić, Đura Jakšić...

Služili su kao inspiracija pesnicima – Branku Radičeviću, Jovanu Jovanoviću Zmaju, Milici Stojadinović Srpkinji... Na njihovim zidovima i ikonostasima svoj talenat zauvek su ostavili umetnici - Zaharije Orfelin, Jov Vasilijevič, Pavle Simić, Uroš Predić, Stevan Aleksić...

BONUS VIDEO