HRISTOS VASKRESE! VAISTINU VASKRESE! Praznik vere, nade i ljubavi!

Vaskrs ne dolazi sam. On dolazi iz tame Velikog petka, iz tišine Velike subote. Dolazi iz bola, iz trpljenja, iz smrti. Ali upravo zato njegova svetlost sija jače – jer dolazi iz tame koju je pobedio.

Ne možemo govoriti o Vaskrsu, a da ne spustimo pogled pred Krst. Jer Krst i Vaskrsenje su jedno – dve strane iste pobede. Krst je dokaz da je Bog patio za čoveka, a Vaskrs da ni smrt nije dovoljna da Ga zaustavi u ljubavi prema njemu.

U crkvenim pesmama pevamo: „Krstu Tvome klanjamo se, Gospode, i sveto Vaskrsenje Tvoje slavimo“ – jer znamo da bez Krsta, svetlo ne bi bilo tako silno. A bez Vaskrsenja, Krst bi ostao samo rana, a ne vrata večnosti.

Shutterstock

Vaskrs u narodu – trpeza, tucanje i tiha radost

Na današnji dan, domovi mirišu na pogaču i pečenje, trpeza je šarena kao proleće, a jaja obojena u sve boje života. Ipak, crveno jaje je simbol – ono prvo, ono koje se ne jede, već se čuva kao "čuvarkuća", jaje koje „štiti dom“ do sledećeg Vaskrsa.

Najlepši običaj među decom – i onima koji se osećaju kao deca – jeste tucanje jajima. Nije to samo igra, to je vesnik radosti, pobede života, susret osmeha i ono čuveno: „Hristos vaskrse! – Vaistinu vaskrse!“ koje se ne izgovara, već peva iz duše.

U mnogim domovima, trpeza počinje upravo tim činom – jaje koje ostane celo, donosi sreću, a deca ga čuvaju kao trofej.

FOTO TANJUG/ Saška Drobnjak/ bg

Silazak u ad – uzdizanje čoveka

Hristos nije samo pobedio smrt – On je sišao do najdublje tame, do samog Ada, kako bi oslobodio one koji su pre Njega čekali nadu. Pravednici Starog Zaveta nisu mogli videti lice Božje, dok On nije došao da otvori vrata Raja. U tom silasku, Bog je pokazao da ne postoji mesto gde neće poći za čovekom – čak ni u najmračniju dolinu smrti.

To je ono što Vaskrs čini drugačijim od svih praznika, i što Hrista čini drugačijim od svih osnivača vere – jer nijedan drugi nije vaskrsao, nijedan nije pobedio smrt.

Printskrin/spc.rs

Praznik koji živimo

Crkva ne slavi Vaskrs kao uspomenu. Mi ga živimo. U svakom zvuku zvona, u svakoj kaplji vina na liturgiji, u svakom osmehu oko trpeze. To je praznik u kojem se ne misli na prošlost, već na ono što dolazi – jer Vaskrs ne pripada samo hramovima, već svakom domu koji veruje u svetlo.

Danas, 20. aprila, u tišini jutra i šarenilu jaja, srce zna ono što um ne mora objasniti – da nije sve izgubljeno, da je nada jača od straha, i da tamo gde je On, ništa nikada više neće biti kraj.

Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!

BONUS VIDEO:

Ostavite komentar