TOKSIČNA POZITIVNOST: Pozitivan stav i entuzijazam su dobri samo ako su spontani, u protivnom...

Sve dok pozitivan stav i entuzijazam ne postanu zahtev, moranje, uslov koji se nameće od strane grupe ili organizacione kulture, oni su dobri ne samo za mentalno zdravlje osobe nego i za atmosferu na poslu. 

U slučaju pritiska da budete stalno optimistični i nasmejani, niču crvene zastavice i potencijalni problemi kako za zaposlene tako i za firmu.

Ukoliko se u kompaniji veliča i promoviše nasmejanost i veselost, zaposleni nemaju slobodu da se ponašaju kako se zaista osećaju, a nijedna osoba na svetu nije dobro raspoložena 365 dana u godini.

Kako se toksična pozitivnost obija o glavu?

Osećaj stida

Zaposleni koji se suočavaju sa problemima, bilo privatnim bilo poslovnim, smatraće da su greška sistema jer nisu u stanju da prate trend dobrog raspoloženja. Pojedinci mogu da se osećaju neuspešnim u takvom sistemu.

Revolt ili burn out

Ovakva organizaciona kultura može da proizvede revolt ili burn out kod zaposlenih koji predugo trpe teror uvek dobro raspoloženih, veselih saradnika koji deluju kao da sve probleme sa lakoćom rešavaju ili probleme uopšte nemaju.

Kultura izbegavanja

Poseban problem nastaje kada zaposleni počnu da kriju probleme, greške i manjkavosti biznisa kako ne bi oštetili taj balon sreće koji se veštački pumpa svakog dana. U takvoj sredini niko ne želi da bude donosilac loših vesti ili kritički nastrojen a manjak transparentnosti i kritičkog duha kreira kulturu mediokriteta i dugoročno utiče na rezultat.

U slučaju da neko ima problem ili se požali na neku situaciju, odgovor ne bi trebalo da bude "Sve će biti ok, ne brini“. Zaposleni koji komunicira problem treba da bude saslušan i da mu se, ako je moguće, konkretno i konstruktivno pomogne.

Šta zaposleni mogu da urade u kulturi toksičnog pozitivizma?

Stručnjaci koji se bave ovom temom ohrabruju zaposlene da progovore o ovom problemu, da se založe za svoje pravo da se ponašaju kako se osećaju i da postave granice ili kako Forbs to kaže:

- Postavite stroge granice ako vas forsiraju da budete veseli i srećni.

Ako prisustvujete situaciji u kojoj je nečiji problem gurnut sa strane ili nije dovoljno saslušan, vi budite ti koji ćete mu dati svetlo i pomoći da dobije pažnju koju zaslužuje.

Treba jasno komunicirati da je ok ne biti ok i adresirati pravo na slobodu svakoga da se ponaša kako se oseća, a da istovremeno bude u granicama profesionalnosti. Kada zaposleni želi da iznese bitne ali nepopularne činjenice važne za biznis, otvoreno neka upotrebi “interes kompanije” kao svoj argument i prioritet.

Ostavite komentar