Partizan pokazao SNAGU i pregazio Virtus u Bolonji: Sve bliži TOP 8

Košarkaši Partizana uspeli su da dođu do zlata vrednog brejka u 27. kolu Evrolige, pošto su pred prepunim tribinama Segafredo Arene pali domaći košarkaši Virtusa  81:88.

Najefikasniji kod crno-belih bio je Kevin Panter sa 17 poena, pratili su ga Džejms Naneli sa 16 i Dante Egzum sa 15, dok je dvocifrren bio još samo Zek Ledej sa deset poena na svom kontu.

Sa druge strane, kod domaćih je poenterski najbolji bio Mam Žaite sa 14 poena, jedan manje postigli su Džordan Miki i Semi Odželej, dok je Miloš Teodosić dirigovao igrom sa 11 poena i isto toliko asistencija.

Atmosfera u samoj Bolonji pred početak meča bila je prilično naelektrisana, a kao svojevrsnu uvertiru u „apsolutnu košarku“ koju smo imali prilike večeras da gledamo u Segafredo dvorani imali smo kašnjenje početka meča. Naime, problemi sa semaforom naterali su arbitre da obustave sve neposredno pred podbacivanja, a rešenje se čekalo nešto više od pet minuta.

Kakav nas spektakl očekuje videli smo već na startu, kada su Teodosić i Panter trojkama izazvali erupcije oduševljena jedne, odnosno druge tribine. Nešto što je bilo preko potrebno Partizanu jeste dobar šuterski početak, a to je ekipa Željka Obradovića imala. Ipak, nešto sporije defanzivne reakcije sprečile su „parni valjak“ da već na startu dođe do prednosti koja je veća od jednog poseda.

To nije trajalo dugo, te su crno-beli uspeli i da na svom terenu zaigraju podjednako agresivno, što im je uz nekoliko dobrih rešenja u napadu donelo plus od šest poena već na startu meča. Ipak, tada je na scenu stupio Danijel Heket, iskusni plejmejker, koji je sa pet vezanih poena vratio Bolonjeze u meč.

Napad ni u jednom trenutku prve deonice nije bio sporan za ekipu Željka Obradovića. Ekipa je igrala lepršavo, šutevi su bili rezonski, te se sticao utisak da je „parnom valjku“ najbitnije da shvati kako da odbrani svoj koš. Velike probleme pravio je Miloš Teodosić, igrač sa čijim kvalitetom su svi u Srbiji odavno upoznati, a ni večeras njegova magija nije izostala. Sa druge strane, Partizan je dobre role imao u Matijasu Lesoru i Kevinu Panteru, te je nakon uvodnih deset minuta rezultat glasio 26:28.

Početak druge deonice doneo nam je znatno manje poena nego što je to bio slučaj u prvom periodu, ali smo videli varnice i nekoliko čvrstih duela na obe strane. Nešto što je postalo često kod Partizana ove sezone jesu propuštene prilike da poveže kontinuirano dobre napade i odbranu, tako je sada nešto mirnija ruka mogla da garantuje nešto veću prednost. Sa druge strane, kao što smo naveli i u najavi utakmice, čvrstina u Virtusovom reketu bila je nešto čemu crno-beli nisu uspeli da ispariraju u prvom poluvremenu.

Ušao je u veliku napadačku krizu tim Željka Obradovića, što je sa druge strane koristio Avudu Abas, koji je sa sedam vezanih poena u tom trenutku bio pravi čovek za Skariolov sastav. Još jedna stvar koju smo u najavi meča istakli jeste širina rostera tima iz Bolonje, a o tome dovoljno govori broj „malih heroja“ koji su u prvom poluvremenu vukli domaće. Virtus je kvalitet sa papira predočio na teren, u režiji Miloša Teodosića, koji je sjajnim dodavanjima kreirao lake poene svom timu, koji je u finišu prvog poluvremena došao do plusa od šest poena.

Taj momenat meča za Partizan se može opisati kao potpuni haos, pošto ni na jednoj strani terena izabranici Željka Obradovića nisu uspevali da odrade zadatke na zadovoljavajućem nivou. Reket crno-belih bio je bušan poput švajcarskog sira, Ipak, nešto kvalitetnija napadačka rola u finišu druge deonice donela je „parnom valjku“ minus od dva poena na poluvremenu – 47:45.

Brzih 7:0 na početku drugog poluvremena u režiji crno-belih, kojima se ponovo kao faktor istakao Alen Smailagić, donelo je sliku sličnu onoj koju smo videli na početku utakmice, a to je da Partizan i te kako ima čime da odgovori na fizičku igru Virtusa.

U prvom delu treće četvrtine videli smo znatno više košarke nego što smo imali prilike da vidimo u prvom poluvremenu, a razlog je bio taj što nije bilo velikog broja ličnih grešaka, što je otvorilo prostor da se igra rasplamsa. Ipak, suprotno tome, nismo videli preveliki broj poena, te je bilo jasno da su obe ekipe sve više na sto stavljale važnost ove utakmice, što je donelo i čvršće odbrane.

Partizan se tu nije snašao, lutao je nakon izlaska Kevina Pantera i Matijasa Lesora, a jedina konkretna opcija u napadu bio je Džejms Naneli. Virtus je još jednom uspeo da preokrene i dođe do prednosti, ali je iskusni krilni košarkaš uspevao da održi egal. Ipak, crno-beli su uspeli da u finišu deonice ponovo pokažu kvalitet i karakter, te je pred ulazak u odlučujućih deset minuta prednost bila na kontu „parnog valjka“ – 63:65.

Ono što smo videli od crno-belih na startu poslednje četvrtine jeste – želja! Agresivno su igrali Obradovićevi puleni, koji su u nekoliko navrata isključivo zbog mentaliteta dolazili do lopti. Ono što je nedostajalo Partizanu na momente jeste koncetracija, a delovalo je da je sve to posledica prevelikog zalaganja i želje.

Pokretač svega bio je Dante Egzum! Australijski plejmejker konačno je pronašao sebe na ovom meču u finišu, a kada se na sve to doda i znatno agresivnija odbrana crno-belih, jasno je zašto je prednost srpskog predstavnika na polovini četvrte četvrtine glasila šest poena.

Išla je razlika, na krilima upravo Egzuma, i na dvocifrenu, po prvi put na ovom meču, ali je Teodosić sa nekoliko izuzetnih poteza uspeo da istu prepolovi za prilično kratak period. Bilo je jasno da nas očekuje izuzetno interesantan finiš evropskog klasika.

Ušao je u krizu Partizan, luetao je iz poseda u posed, a onda je ponovo ključnu ulogu odigrao Džejms Naneli! Prišao je Virtus na samo tri poena minusa, atmosfera je bila na granici usijanja, a ugasio je upravo Amerikanac, vojim 16. poenom na meču! Kada se na to nadovezao i Egzum flouterom, razlika je ponovo bila osam poena.

Ispostaviće se da je to bilo dovoljno da Partizan upiše izuzetno bitnu pobedu u borbi za plasman među osam najboljih u Evropi!

Ostavite komentar