KUM OTKRIO detalje iz života OBRADOVIĆA: Otac ga slao na STRUG - on u ruke uzeo LOPTU i oženio se na KOŠARKAŠKOM terenu

Legendarni košarkaški stručnjak domaće i evropske košarke, Željko Obradović, rođen je 1960. godine u Čačku. U svojoj trenerskoj karijeri osvojio je ukupno 63 trofeja i priznanja. Među njima se ističe devet titula u Evroligi koju je osvajao sa pet različitih klubova, dok je 18 puta bio član fajnal fora Evrolige. 

Pored uspeha koje je ostvario na klupskom, Obradović se i te kako istakao i na reprezentativnom nivou - sa reprezentacijom SR Jugoslavije bio je prvak na Evropskom prvenstvu 1997. i Svetskom prvenstvu 1998. godine.

Iako je jedan od najboljih evropskih i svetskih trenera, njegovi najbolji prijatelji iz detinjstva ističu da se ništa nije promenio. Voli da dođe u svoj rodni kraj i okupi prijatelje. U emisiji Vikend iz Prvog reda, kum Dobrilo Jojić ispričao je pojedine detalje iz života legendarnog košarkaškog stručnjaka.

- Voli da dođe u Čačak i da provede vreme sa svojim drugarima iz detinjstva.  On je bio posvećen košarci od malih nogu. Na početku njegove karijere, mi smo svi nosili neke stripove, a on knjige o košarci. Njemu je košarka bila sve. Njegov pokojni otac želeo je da ga zaposli u Slobodi da radi na strugu, ali nije bilo šanse, jer mu je košarka bila sve. Bio je jako vezan za oca, obožavao ga je. Sećam se, imao je neku žutu fiću i Vojčula, kako smo ga svi zvali, uvek ga je vozio i pratio na utakmicama. Od malena je imao punu podršku porodice u onome čime se bavi – kaže Dobrilo Jojić, koji je Željku Obradoviću bio kum na nesvakidašnjem venčanju 1984. godine.

Foto: Screenshot K1

- Tada nije bilo hotela i sala za proslave. Oženio se na košarkaškom terenu u blizini OŠ Ratko Mitrović, koju smo pohađali kao deca. Postavili smo šator i jedno dva dana je bilo žestoko – kaže Dobrilo i otkriva anegdotu sa venčanja, koju mu je otkrila jedna mlađa sugrađanka:

- Bio sam u jednom društvu i jedna mlađa gospođa me je pitala, da li se sećam pesme koju sam naručivao na svadbi. Rekao sam da ne znam, a ona mi kaže: "Jedno pedeset puta ste za sebe i kuma naručili numeru "Dano, rano, pile moje malo". Ja sam to zaboravio, ali izgleda da ima mlađih koji pamte – kaže kroz osmeh i otkriva kako je Željko dobio nadimak Žoc.

- Na terenu pored škole, nastao je čuveni nadimak. Dok smo igrali košarku stalno je cepao mrežice, pa su mu drugari nametnuli nadimak Željko Obradović Cepač, skraćeno Žoc – dodao je.

Bratislav Vojinović, drug Željka Obradovića, kaže da se on i Žoc druže od  1966. godine, kao i da pamti mnoge situacije koje su proživeli zajedno.   

- Družili smo se puno od 1966. godine. Kada je počeo da se bavi košarkom, pored druženja, sport mu je bio sve. Koliko je voleo košarku kao dete, govori i to, da kada je vreme napolju loše, u kući je postojala jedna metalna garnišla, kroz koju smo ubacivali tenisku lopticu – kaže Bratislav.

Foto: Screenshot K1

- U OŠ Ratko Mitrović su ga svi voleli, jer je kako kažu, bio veoma simpatičan i zabavan. Jedna od Željkovih drugarica iz razreda ističe, da je uvek važio za dobrog i predanog druga, ali da se izdvajao od svih po ljubavi prema košarci i frizuri.
Bio je jedno simpatično dete, koje je voleo da se šali. Nije se izdvajao od drugih, osim košarke i zulufima, po kojim ga ja pamtim. Svima nam je bilo čudo, kako jedan tako mali dečak ume da se provuče i da daje toliko koševa -  rekla je Rada Martinović, školska drugarica proslavljenog trenera. 

Posle završene OŠ Ratko Mitrović,  Željko Obradović upisuje Tehničku školu u Čačku, kada i počinje njegova profesionalna košarkaška karijera u juniorima KK Borac, sa kojim je 1979. godine postao prvak Jugoslavije. Kum Dobrilo Jojić, u emisiji Vikend iz Prvog reda na televiziji K1 kaže, da iako nije bio visok u odnosu na druge košarkaše, njegov uspeh je u mentalnoj snazi.

- Jedan vrhunski trener i pokojni Duda Ivković, rekli su mu tada, da on "nema levu ruku". Međutim, on je imao desnu i koristio je glavu, tako da drugu nije morao da koristi. Dovoljno se pokazao kao igrač i o tome je suvišno pričati – kaže kum Željka Obradovića i objašnjava odakle tolika srčanost na klupi.

Foto: Screenshot K1

 - Kao igrač nije bio srčan, ali kao trener je nešto drugo. Takav je. U svojoj kancelariji dok je boravio u Istanbulu, imao je aparat za merenje pritiska. Njemu pritisak posle treninga bude 160/100, a možete da zamislite posle utakmice tek. Neverovatan je, jer se toliko unosi u tu priču, da organizam reaguje, možda je to neko i pražnjenje, ali nije prijatno kada ga vidite sa tom bojom u licu, koja je zabrinjavajuća – kaže Dobrilo Jojić i dodaje, da iako sa Željkom nikada nije pričao o tome, smatra da mu je najveći uspeh u karijeri, osvajanje prve titule sa Partizanom.

- Kada dođe u Čačak, Željko Obradović ima svoju omiljenu kafanu u kojoj voli da okupi svoje prijatelje. Vlasnica restorana kaže, da proslavljeni trener nije zahtevan  i da je kao gost fenomenalan. Voli da započne sa kajmakom, vrućim hlebom i ljutom paprikom, a posle šta god mi da izaberemo i spremimo. Toliko je normalan, opušten, bez velikih zahteva i zna milion pesama. Zna tekst pesme koja je napisana četrdesetih ili pedesetih godina, koji neki pevači ne znaju  – kaže vlasnica kroz osmeh i otkriva kako izgleda kada Željko Obradović u kafanu dovede svetske zvezde.

Gužva bude unutra i napolju. Kada je doveo Grke, uživali su u pečenju ispod sača, teletini, salatama i koka koli – zaključila je.

U Čačku postoji i klub navijača Partizana u kome možete popiti pivo koje nosi ime našeg legendarnog košarkaškog maga.  Prijatelj Željka Obradovića, Dragan Albić kaže, da klub nosi naziv Žoc 010, jer čekaju desetu titulu.

- Njega nisu promenile ni pare, ni slave. Živi normalan život. On je broj jedan kao svetski trener. Kao dete smo ga zavoleli, jer je bio druželjubiv, a voleo je i da popije. Mi smo bili svi kao jedna familija. Sećam se, imao je nekih 15 godina, kada je Borac igrao kvalifikacije u Srboranu. Mi, kao veliki navijači Partizana, smo krenuli na utakmicu i poveli smo ga da ide sa nama. Spavali smo u hotelu. Ja legnem na krevet, a Željko na patos. Kasnije mi ga bilo žao, pa smo se zamenili i sada se stalno šalimo, da od tada imam problem sa leđima. Željko je čudo – zaključio je Dragan Albić u emisiji Vikend iz Prvog reda na televiziji K1.

Ostavite komentar