Da li niže cene mesečnih karata u AUTOBUSU znače VEĆI TROŠAK za ZAPOSLENE koji putuju svojim KOLIMA?

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je da će već u maju početi sa novim sistemom naplate karata gradskog prevoza. Kako je istakao, sve promene koje uvodi u sistem odnosiće se na to da cene karata budu niže. 

Prema revidiranom planu, cena dnevne karte po novom sistemu iznosiće 120 dinara, tj. jedan evro. Na sugestiju građana je u roku od jednog dana uvedena karta od 50 dinara koja u prvoj opciji nije postojala, i ona je duplo jeftinija od one koja je bila u starom sistemu.

Cene mesečnih karata, koje su se, u zavisnosti od zone, kretale od 2.990 do 4.990 dinara, sada će koštati 2.500 dinara za zonu A, odnosno 3.500 dinara za obe zone. Za radnike koji od dobijenog novca kupuju mesečnu kartu ovo nije neka promena, ali za one koji su ovaj novac koristili da pokriju deo troškova dolaska na posao automobilom, ova izmena znači 800 dinara manje u novčaniku za plaćanje goriva.

Foto: Tanjug/Strahinja Aćimović

- Zakon jasno predviđa da se visina troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada isplaćuje u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju u mestu stanovanja. Kako većina poslodavaca teži tome da imaju što manje troškove, sasvim je logično očekivati da će smanjiti iznos koji se isplaćuje istog trenutka kada se cena karte promeni - kažu u jednoj komapniji za Telegraf Biznis.

Foto: Pixabay.com

Naknada se isplaćuje u visini cene pojedničane prevozne karte za svaki dan dolaska i odlaska sa rada, a najviše do visine cene mesečne pretplatne karte za gradski prevoz.

- Način na koji će zaposleni faktički preći ovu razdaljinu (sopstveno vozilo, taksi prevoz, javni linijski prevoz), nije od uticaja u situaciji kada opštim aktom poslodavac nije predvideo merila i kriterijume i način ostvarivanja tog prava. Jedini limit koji Zakon propisuje je da se ti troškovi priznaju u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju - stoji u presudi Apelacionog suda u Novom Sadu, iz avgusta 2020. godine.

Takođe, zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza samo za one dane kada je zaista i dolazio na rad. To znači da radnici nemaju pravo na naknadu troškova za period kada su na bolovanju, godišnjem odmoru...

Ukoliko je poslodavac uskratio ovo pravo zaposlenom, zaposleni ima mogućnost pokretanja radnog spora pred nadležnim sudom. Rok zastarelosti u radnim sporovima iznosi tri godine, to dalje znači da Zaposleni može podneti tužbu radi naknade troškova prevoza za 3 godine unazad tj. 36 meseci unazad od dana podnošenja tužbe, sa zakonskom zateznom kamatom.

Ostavite komentar