MOTOCIKLISTA TEŠKO POVREĐEN U UDESU! Teška noć za Hitnu pomoć u Beogradu

U Beogradu se tokom noći dogodilo pet saobraćajnih nezgoda, u kojima su četiri osobe povređene, od kojih jedna teško, rečeno je u Hitnoj pomoći.

Reč je o motociklisti koji je povređen u saobraćajnoj nezgodi na isključenju sa Gazele ka Savskoj ulici i on je prevezen u Urgentni centar.

Hitna pomoć je tokom noći intervenisala 96 puta, od toga je 20 intervencija bilo na javnim mestima.

Za pomoć su se najviše javljali hronični bolesnici, navode u Hitnoj pomoći.

Foto: Unsplash.com

Podsećanja radi, definicija hroničnih bolesti je ušla u žižu interesovanja nakon pojave korona virusa. Taj virus, na žalost najteže komplikacije pravi kod osoba obolelih od hroničnih bolesti.

U ovom tekstu ćemo pokušati, da Vam na jasan način objasnimo šta su to hronične bolesti.

Bolesti možemo grubo da podelimo u:

1. Akutne,

2. Hronične.

Koja je razlika između akutne i hronične bolesti?
Pod akutnom bolešću se podrazumeva da je bolest:

1. Nastala naglo,

2. Traje kratak vremenski period,

3. Ne ostavlja posledice po organizam.

Foto: Pexels.com/Freepik

Akutna bolest najčešće nastaje kao posledica kratkotrajnog dejstva nekog spoljašnjeg faktora, recimo, prelom, infekcije bakterijama ili virusima, mada i tu postoje izuzeci.

Hronične bolesti su drugačije i možemo za njih reći da su to bolesti koje traju duži vremenski period.

One obično traju duže od godinu dana.

Za njih je karakteristično da se ne mogu izlečiti.

Ali se mogu adekvatnom terapijom i načinom života regulisati, ublažiti ili sprečiti razvoj komplikacija.

Foto: Shutterstock

Koje su najčešće hronične bolesti?

1. Kardiovaskularne bolesti:

a) Visok pritisak

b) Ishemijske bolesti srca kao što je npr angina pektoris

c) Kardiomiopatije

d) Srčana slabost (insuficijencija) i mnoge druge.

Foto: Pixabay.com

2. Karcinomi,

3. Dijabetes,

4. Hronična opstruktivna bolest pluća i astma,

5. Hronična bubrežna insuficijencija,

6. Reumatoidni artritis i druge autoimune bolesti,

7. Alchajmerova bolest i ostale demencije,

8. Glaukom,

9. Osteoporoza,

10. Neke virusne infekcije kao što je HIV, odnosno AIDS.

Foto: Pixabay.com

Zašto nastaju hronične bolesti?

Na žalost razlog nastanka hroničnih bolesti je često nejasan.

Danas postoje pacijenti koji boluju od više hroničnih bolesti, dijabetes, pritisak, astma…

Razlog njihovog pojedinačnog javljanja je često nejasan ali smatra se da je za njihovo javljanje pre svega odgovono:

1. Nasleđe,

2. Uslovi života i posao kojim se bavite,

3. Životne navike, duvan, alkohol,

4. Izloženost stresu i drugim štetnim spoljašnjim faktorima…

Zašto osobe sa hroničnim bolestima imaju veći rizik od komplikacija infektivnih bolesti?
Većina hroničnih bolesti zbog svog dugog vremenskog delovanja oštećuju i remete funkciju više organa.

Npr, dijabetičari često imaju problema sa bubrezima, pa onda zamislite neku urinarnu infekciju.

Logično je da će duže da traje i da neće biti lako izlečiti je.

Isti je slučaj i sa recimo pacijentima koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća.

Ako obole od neke respiratorne infekcije sigurno je da će njihov oporavak duže da traje jer su im disajni organi već oštećeni a mehanizmi oporavka usporeni.

Foto: Freepik.com

Da li je biti bolestan od neke hronične bolesti opasno?

Bilo koja bolest je opasna sama po sebi, hronične bolesti pogotovo.

One predstavljaju vodeći uzrok smrti u svetu i to pre svega:

1. Kardiovaskularne,

2. Karcinomi,

3. Dijabetes i

4. Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).

Ali suština je da i pacijenti sa hroničnim bolestima ako poštuju  terapiju i vode zdrav način života, mogu da žive kvalitetno.

 

Ostavite komentar