SVETA PETKA SABRALA NAROD! Velelepan prizor na Kalemegdanu, hiljade ljudi došlo po ČUDOTVORNU vodu (VIDEO)

Srpska pravoslavna crkva (SPC) danas slavi praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi i kao svake godine veliki broj vernika okupio se oko kapele Svete Petke na Kalemegdanu kako bi osveštali slavski kolač i pomolili se jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu.

Pojedini građani su od jutra čekali u redovima kako bi ušli u kapelu, kao i vernici koji su došli da se pomole za zdravlje i uzmu vodu sa izvora Svete Petke.

Sveta Petka je u narodu poznata kao zaštitnica žena, bolesnih i siromašnih, a njeno telo bilo je u Beogradu duže od jednog veka te se s toga formirao kult proslavljanja i poštovanja svetiteljke koji traje i danas.

Živela je krajem 10. i početkom 11. veka, a za srpski narod je veoma važna jer je najverodostojniji svedok Hristovog vaskrsenja. Praznik prepodobne Paraskeve SPC slave svake godine 27. oktobra, odnosno 14. oktobra prema Julijanskom i bogoslužbenom kalendaru SPC.

Vernici obeležavaju dan kada je Sveta Petka, koja je srpskog porekla, okončala ovozemaljski život. Rođena je u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji, a prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Na ikonama je predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.

U eparhijama SPC posvećeno joj je oko 250 crkava, a najposećenija je kapela na Kelemegdanu koja nosi njeno ime i u kojoj se na dan praznika svake godine okuplja desetine hiljade vernika. Poštuje se u celom pravoslavnom svetu, a na poklonjenje njenim svetim moštima koje počivaju u Jašiju u Rumuniji dolaze i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć. Žene svih vera i nacija posebno joj se obraćaju smatrajući je zaštitnicom.

Kult ove svetiteljke u Srbiji je dobio na snazi krajem 14. veka, posle Kosovske bitke i u vreme početka turske vladavine, kada su mnogi umni i duhovni ljudi našli utočište u srpskoj zemlji. Prve zapise o Svetoj Petki ostavio je Grigorije Camblak, a među njima je i opis prenosa njenih moštiju iz Vidina u Srbiju i do Beograda (1403. godine) i to zaslugom monahinje Jefimije i kneginje Milice koje su dozvolu izmolile od sultana Bajazita.

Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.

Prema narodnom predanju, kapela na Kalemegdanu i crkva Ružica podignute su još u 15. veku za vreme despota Stefana Lazarevića, ali su porušene za vreme turske vladavine. Današnja kapela, mesto hodočašća gde se svake godine na Petkovicu okupljaju mnogobrojni vernici, izgrađena je 1937. prema projektu arhitekte Momira Korunovića.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar