SNAŽNA PORUKA DOKTORA! Ni GUTLJAJ, NI ČASICA: Ne postoji KOLIČINA ALKOHOLA koja je bezbedna za mozak MLADOG ČOVEKA!

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj stope opijanja među maloletnicima u Evropi su alarmantno visoke, čak dvostruko veće nego kod odraslih, a ni u Srbiji situacija nije bolja!

U emisiji "Uranak" na televiziji K1 stručnjaci su objasnili zašto adolescenti konzumiraju alkohol i kako to utiče na njihov život. 

Doktorka Diana Raketić kaže da je je istraživanje koje je sporvedeno u našoj zemlji 2019. godije pokazalo da kod nas od 2019. godine ukazuje na to da je čak 40 odsto mladih imalo iskustva opijanja. 

- Nije najvažnije da li svaki četvrti ili peti mladi čovek ima problem sa alkoholom. Važno je znati da ne postoji količina alkohola koja je bezbedna za mozak mladog čoveka. Takođe je važno napomenuti da je mladi mozak najosetljiviji, kako na alkohol, tako i na druge psihoaktivne supstance, i da je pod najvećim rizikom od mnogih ozbiljnih komplikacija. Treba raditi na tome da se ne razvije sindrom zavisnosti. Porazno je saznanje da 40 posto mladih koji prekomerno konzumiraju alkohol utapaju negativna osećanja u njemu - kaže dr Diana Raketić.

Ona objašnjava šta kod mladih izaziva prvo opijanje.

- Prvo opijanje donosi osećaj sreće i važnosti, omogućavajući oslobađanje od socijalnih inhibicija i opuštanje. Živimo u sredini gde su svaka slatka i gorka iskustva povezana sa konzumiranjem alkohola, često u većim količinama. U društvu, bilo da proslavljamo početak ili kraj nečega, često se poseže za alkoholom. U našoj Specijalnoj bolnici, prihvatamo mlade ljude od 16 godina pa nadalje. Iako ne mogu tvrditi da je značajan broj mladih osoba koji traži pomoć u porastu, postoji određeni standard koji se pojavljuje. Ono što sada komplikuje situaciju jeste činjenica da se alkohol često kombinuje sa psihoaktivnim supstancama. Moramo povećati svest među svima kako bismo zaštitili mlade - napominje doktorka. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Ona naglašava i da prekomerna količina alkohola utiče na razvoj mozga u tinejdžerskom dobu.

- Ukoliko mladi ljudi često konzumiraju alkohol i intoksikante supstance, njihov mozak se nikada neće razviti do zrelog stanja, oni jednostavno zaostaju u procesu sazrevanja. Ostaju impulsivni, disforični, slabo donose odluke i imaju lošu kontrolu. Ono što moram naglasiti je da je kod jednog dela mladih između 15. i 20. godine uzrok problema alkohol. Suicidna tendencija je četiri puta veća kod mladih koji konzumiraju alkohol. Čim imate adolescenta s čestim intoksikacijama i problemima s alkoholom, to je crveni alarm - nešto nije u redu - dodaje ona.

Diana Raketić, objasnila je šta znači pojam funkcionalnih alkoholičara.

- To je pijenje po sistemu dolivanja, a to spada u jednu grupu zavisnosti od alkohola. Alkoholizam je svako ponovljenjo pijenje za koji postoji problem. Nije suština šta pijete, već šta je problem. Alkoholičari često nemaju pravu sliku sebe, jer je ona subjektivna. Uglavnom će neko iz porodice prepoznati problem da osoba nije funkcionalna - kaže doktorka.

Ona objašnjava kako izgleda slika zdravstvenog čoveka koji je alkoholičar po definiciji, a prestaje da pije.

- Neko ko pije godinama, primetićete da je crven u licu, da ima proširene kapilare. U suštini je najveći problem u emotivnom odnosu prema bliskim ljudima - zaključila je. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Svetlana Vučetić Arsić, rukovodilac dnevne detoks bolnice u Drajzerovoj objašnjava i koja je koncentracija alkohola koja dovodi do opijanja.

-  Količina alkohola u krvi po kilogramu telesne težine izračunava se u promilima, što iznosi oko 0,8 promila. To znači da je osoba ženskog pola koja je popila četiri pića u dva sata ili osoba muškog pola koja je popila pet pića na jako dobrom putu da se opije. Takva situacija povećava rizik da osoba izgubi kontrolu nad svojim ponašanjem, sposobnost racionalnog rasuđivanja, kontrolu nad hodanjem, govorom i na kraju može dovesti do uključivanja u nekontrolisane odnose, rizičnog ponašanja, vožnje pod uticajem alkohola, saobraćajnih nesreća i stvaranja neprijatnosti kako za sebe, tako i za druga - kaže doktorka.

Prema njenim rečima postoji i pijam odgovornog opijanja. 

-  Za žene je odgovorno pijenje jedna čaša vina od 1,5 dl, a za muškarce jedno žestoko piće ili dve čaše vina dnevno. Postoje i aplikacije na kojima svako može proveriti, unosom određenih podataka, koliko ima promila alkohola u krvi - kaže doktorka i dodaje: 

-  Alkohol vrlo postepeno i polako uzima danak. Ne govorimo o akutnim dejstvima alkohola, nego  govorim o hroničnim, on ne uništava samo somatski organizam (jetru i mozak), već dovodi do totalne devastacije organizma u celini svih naših kontakata. Najgore je što mladi ljudi zbog nerazvijene prefrontalne regije, imaju poremećaj najvećeg i najvažnijeg dela regiona mozga. Onog koji donosi odluke, a kada uzmemo alkohol potpuno blokiramo taj deo mozga - dodaje ona.

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Prema njenim rečima mozak sazreva do 25. godine, i tek tada možemo donositi racionalne i odgovorne odluke.

- Međutim, čim konzumiramo alkohol, on se vrlo disperzno širi po našem mozgu, jer ne postoje direktni receptori za vezivanje alkohola. On se vezuje u čitavom organizmu, pa tako pogađa i naš mali mozak. Ovaj prednji deo mozga, koji posebno ističemo kao visoko čelo, odlučuje o tome kakve ćemo odluke doneti. Ako znamo da adolescenti vole eksperimentisati sa sopstvenim iskustvom i da im alkohol daje hrabrost, automatski isključujemo kontrolu nad njihovim impulsima, koji su iz različitih razloga na probi - kaže doktorka.

Ona objašnjava i koliko je potrebno da neko u tinejdžerskom dobu postane zavisnik od alkohola:

- Ako nastavi da pije svakodnevno, to vreme je vrlo kratko. Činjenica je da ako neko pije mesec dana svakodnevno, on je posle tog perioda intenzivnog uzimanja zavisnik, ali dosta utiče i to šta pije, koliko, kakva je njegova telesna težina, fizička spremnost i drugi faktori. 

Foto: Youtube PrintScreen/K1 Televizija

Aleksandra Dickov ističe da i porodica može uzrok dečjeg opijanja.

- Jako rano deca dolaze u dodir s alkoholom. Porodica ima izuzetno velik uticaj na dete. Istraživanja pokazuju da, ako otac konzumira alkohol, sinovi četiri puta češće piju. Ovaj podatak ukazuje na važnost obratiti pažnju na ovu problematiku. Ipak, genetika nije jedini faktor koji utiče, takođe se primećuje obrazac ponašanja i porodične relacije. U porodicama gde postoji zloupotreba i zavisnost od alkohola, komunikacija je nedovoljno adekvatna. Istraživanje sprovedeno 2019. godine u Srbiji, pokazalo je da relacije unutar porodice imaju najveći uticaj. Deca koja prekomerno piju i ulaze u stanje intoksikacije često ukazuju da je kontakt s roditeljima površan, te da su nezadovoljni saradnjom i razgovorima s roditeljima. Takođe, nedostaje im emocionalna podrška i roditeljska pomoć u rešavanju problema. Ovi faktori stvaraju preduslove za traženje utočišta u alkoholu. Istraživanje je takođe otkrilo da više od 50% mladih doživljava psihičko ili fizičko zlostavljanje u porodici, što je češće u porodicama gde postoji zloupotreba alkohola. Samo konzumiranje alkohola u porodici predstavlja ozbiljan preduslov, ne samo s genetičkog aspekta, već i s psihološkog - kaže prof. dr Dickov.

Foto: Shutterstock

Prema njenim rečima istraživanja su pokazala da svaki uzrast sam po sebi nosi zloupotrebu alkohola. 

- U prvom razredu srednje škole, taj procenat iznosi 1,5 posto adolescenata koji se napijaju ili piju svakog dana. U drugom razredu, taj broj već iznosi 3 odsto, dok je u trećem razredu stopa 4,5%. U četvrtom razredu srednje škole, stopa prelazi 5,5 odsto. Druga značajna karakteristika je da mladi koji žive u lošim socijalnim uslovima i nemaju dovoljno sredstava za život čak 15 puta češće posežu za alkoholom. Takođe, u manjim sredinama primećuje se manje konzumiranje alkohola, verovatno zbog bolje kontrole, nadzora i veće međusobne povezanosti ljudi, uz posvećenu pažnju ovom problemu. Adolescenti koji postižu lošiji uspeh u školi imaju veću tendenciju konzumiranja alkohola. Svi ovi faktori predstavljaju potencijalne rizike na koje treba obratiti pažnju - dodaje Dickov. 

Ona je objasnila i koja su pića najopasnija za adolescente. 

- Za mlade su najopasnija "kratka" pića koja se piju "na eks". Ponavljanjem u kratkom vremenskom periodu, na taj način adolescenti najlakše sebe uvode u stanje intoksikacije. Mozak mladih je jako osetljiv na supstance, ne pripremljen i oni ne znaju da piju. Rukovođeni svojim impulsima, brzo popiju i brzo se napiju. Stariji mnogo više piju, ali i imaju mnogo više iskustva - zaključila je prof. dr Aleksandra Dickov u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Ostavite komentar