Danas je SVETSKI DAN VITILIGA: I Jovana Joksimović UŽIVO U PROGRAMU priznala svoju borbu i poslala JAKU PORUKU

Danas je Svetski dan vitiliga! Ovo je sve što trebate znati o depigmentaciji kože

Danas se obeležava Svetski dan vitiliga. Vitiligo je stanje koje izaziva depigmentaciju kože, ostavljajući bele pege na različitim delovima tela. Ali šta je tačno depigmentacija kože? Kako nastaje? Kako se leči i kako se s njom živi?

U emisiji "Uranak" na televiziji K1, gostovala je dermaltolškinja dr Jelena Stojković Filipović i Bojana Marković, predsednica Udruženja "Plavi krug".

- Vitiligo se smatra nekom vrstom poremećaja imunološkog sistema. Imunološki sistem na različite načine uništava melanocite, ćelije koje daju boju koži, na određenim delovima tela, što rezultira pojavom belih fleka - rekla je doktorka objašnjavajući uzroke bolesti.

Prvi uzrok je genetska greška na određenim genima zbog koje ćelije melanocita ne funkcionišu kako treba. Ovo pojačava delovanje ćelija koje uništavaju melanocite.

- Druga teorija je oksidativni stres, što znači da dolazi do oštećenja melanocita usled oksidativnog stresa i njihovog propadanja. Treća stvar je gubitak kontakta između ćelija, pri čemu su melanociti u interakciji sa keratinocitima, ćelijama koje ih pokrivaju. Melanociti proizvode pigment i prenose ga keratinocitima, stvarajući uniformnu boju kože, koja može varirati u svetlijim ili tamnijim tonovima zavisno od vrste melanina koji se proizvodi. Sve ovo je genetski uslovljeno. Ono što nije potpuno jasno je da li te ćelije nose grešku od samog početka ili šta pokreće njihovo nefunkcionisanje - dodala je doktorka, ističući da je vitiligo u određenoj meri nasledna bolest - čak 20% ljudi koji imaju vitiligo, imaju nekoga u familiji koji je već bolovao od toga. Nije sto posto, ali postoji - kaže doktorka i objašnjava u kojoj dobi se vitiligo najčešće javlja.

Najčešće se javlja do 10. godine života. Pedeset posto ljudi već ima promene u dvadesetim godinama, dok većina ljudi ima promene do tridesetih godina. Ipak, ne možemo reći da se tada zaustavlja, jer je to individualna stvar. Nekome će se javiti samo jedna fleka, što se naziva segmentalni vitiligo, dok će se drugima javiti više promena. Tokom života, bolest može imati progresivan tok ili može stagnirati, u zavisnosti od kliničke prezentacije.

Doktorka kaže da stres ne može da dovede do širenja vitiliga, ali da nije isključen

- Kada god nešto ima udeo u imunološkom sistemu, stres svakako može pogoršati situaciju, jer se te ćelije ipak prepliću. Može, ali i ne mora. Ako je nešto genetski predodređeno, kroz takve događaje možeš dodatno uticati na manifestaciju - dodala je doktorka.

Jovana Joksimović takođe je u emisiji 'Uranak' otkrila da boluje od vitiliga, što je veoma iznenadilo doktorku Jelenu Stojković Filipović.

- Ja sada prvi put čujem da vi imate vitiligo - rekla je iznenađeno.

- Imam ga na licu, na laktu, ruci - dodala je Jovana Joksimović, uz napomenu da je svoj vitiligo zavolela.

Takođe je otkrila da smatra kako je vitiligo na njoj potpuno neprimetan.

- Razmišljam da je vitiligo na meni potpuno neprimetan i da ga mogu uočiti samo zli i zavidni ljudi. Meni je interesantno da te fleke nisu više toliko bele, izgleda da počinju da se reepigmentuju - kazala je Jovana i objasnila da bi najbolji savet osobama bio, da svako treba da zavoli svoje mane.

Doktorka objašnjava da lečenje ove bolesti nije jednostavna i da zavisi od forme.

- Vitiligo se, kao i druge bolesti, razlikuje po svojoj formi. Postoje lokalne terapije koje se nanose na kožu, kao i fototerapije poput UV A ili B, koje se ciljano primenjuju kod pacijenata kako bi se podstakli melanociti da ponovo funkcionišu. Treća stvar je uticaj na imunološki sistem. Kod osoba koje imaju vitiligo, imunitet obično nije oslabljen, već radi na nepravilan način, gotovo kao da je 'zabagovao', da se izrazim moderno. Sistematske terapije modifikuju imunološki sistem i na neki način ga smiruju. Moderne terapije ciljaju receptore na ćelijama koji su disfunkcionalni i na taj način smiruju ove ćelije - kaže doktorka, otkrivajući da li se neko izlečio od vitiliga.

Postoje situacije u kojima se postiže rezultat, situacije u kojima se postiže manji ili nijedan rezultat. To ne zavisi samo od tretmana i lekara, nažalost, već i od odgovora pacijenta, odnosno njihovog imunološkog odgovora. Repigmentacija, kada se javlja, nije uniformna. Ako se tretira samo jedna promena, boja se neće vratiti kao da ste je izbrisali gumicom. Onda kada se boja vraća, ona može biti malo drugačija, jer se prvo repigmentuju melanociti koji rastu iz folikula dlake, što može stvoriti šarenkaste efekte.

Ovo je teoretski i praktično utemeljeno i karakteristično je za ovo oboljenje.

- Psihoterapija spada u terapijski protokol, to može da bude od ogromne koristi za tu osobu. Posebno zbog životnog doba u kome se to dešava - dodaje ona.

Zbog genetskog oboljenja vitiligo može da ide i sa udruženim bolestima

- Baš zbog toga što je genetski uslovljeno i postoji mutacija na genima koji mogu da modifikuju imunološki odgovor, ne samo za melanocite već i za druge vrste ćelija i organske sisteme, vitiligo može biti udružen sa drugim autoimunim bolestima. Nije uvek udruženost slučaj, na sreću, jer samo mali broj ljudi ima vitiligo udružen sa nekom drugom autoimunom bolešću - zaključila je doktorka u emisiji "Uranak" na televiziji K1.

Bojana Marković koja i sama boluje od vitiliga kaže, da je ovo bolest koja ne može da se prevenira.

- Ova bolest ne može da se prevenira, tako da ne možemo da damo savet šta roditelj da uradi, ako je dete u pitanju, da ne dođe do toga. Dosta ljudi mi je reklo da je to bolest emocije, gde se meni pokazalo da kada mi se u životu događaju lepe stvari, da se meni vraća pigment. Dosta stresne situacije, lično meni utiču na proširivanje - kaže Bojana i dodaje da ljude koje boluju od vitiliga treba motivisati da se
posvete sebi.

Tagovi: