Vesti > Hronika

TUŽILAC Stefanović o rušenju u SAVAMALI, Belivuku, Dijani Hrkalović...

Belivuk može da se brani kako hoće, a navodi Dijane Hrkalović se proveravaju jer je bivša visoka funkcionerka MUP-a i imala je "saznanja"

Izvor: K1info/Tanjug

Autor: Politika

28/11/2022 > 09:19

podeli vest:

TUŽILAC Stefanović o rušenju u SAVAMALI, Belivuku, Dijani Hrkalović...
Foto: Youtube PrintScreen


Viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović izjavio je da Više javno tužilaštvo u Beogradu nema takozvani "živ" predmet povodom slučaja poznatog kao "Savamala” i da se iskaz Veljka Belivuka - da je učestvovao u rušenju objekata u Savamali, ne može tretirati kao priznanje i nije predmet provera tog tužilaštva.

Stefanović je u intervjuu Politici precizirao da je postupanje u slučaju "Savamala" okončano sporazumom o priznanju krivičnog dela Zloupotreba službenog položaja koji je sa tužilaštvom 2016. godine zaključio tadašnji šef smene u Beogradskoj policiji Goran Stamenković i koji je potvrdio Viši sud u Beogradu.

Foto: Više javno tužilaštvo

Nenad Stefanović

Stamenkovićevi kasniji navodi koje je dao pred osnovnim tužilaštvom i u medijima, da je na njega vršen pritisak iz vrha MUP-a da delo prizna, odbačeni su kao irelevantni odlukom VJT u Beogradu u martu 2020. godine, s obzirom na to da je okrivljeni svesno, dobrovoljno, potpuno, sa razumevanjem i bez prisile priznao krivično delo, podsetio je tužilac.

Upitan da li će tužilaštvo razmatrati navode Belivuka da su on i Zvonko Veselinović rušili objekte u Savamali, odnosno da li to priznanje zahteva dalje provere, tužilac je istakao da Belivuk nije nikad bio obuhvaćen krivičnom prijavom MUP-a za "Savamalu", te se taj deo njegovog iskaza pred Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i ne može tretirati kao "priznanje".

Naglasio je da je Belivuk u svojstvu optuženog na glavnom pretresu izneo te navode o rušenju u Savamaloj i to u okviru strategije svoje odbrane od optužbi da je: vođa organizovane kriminalne grupe koja je delovala pod velom navijačke grupe, da je naložio i lično učestvovao u sedam teških ubistava koja su zgrozila javnost u Srbiji, da se tereti i za trgovinu narkoticima, nedozvoljeno držanje oružja, otmice i druga krivična dela, kao i da, kako je istakao, Belivuk pri tom nije priznao nijedno od ovih krivičnih dela.

Viši javni tužilac je otkrio i da su i dalje u toku provere navoda bivše državne sekretarke MUP-a Dijane Hrkalović da je načelnik Odeljenja za borbu protiv droga UKP-a inspektor Slobodan Milenković "montirao aferu "Jovanjica" i "da radi drogu" .

- Provere navoda Dijane Hrkalović, ali i drugih operativnih podataka i informacija do kojih smo došli, su u toku. Detalje ovog pretkrivičnog postupka ne mogu da otkrivam, ali mogu da ukažem da se analiza prikupljenih informacija i podataka u ovom trenutku odvija i putem međunarodne pravne pomoći sa državama EU - precizirao je Stefanović.

Foto: Tanjug/Sava Radovanović

Dijana Hrkalović

Objašnjavajući zašto se navodi Dijane Hrkalovć proveravaju, a ne i navodi Belivuka, beogradski Viši javni tužilac je podsetio da je Belivuk osuđivani vođa navijača, kome se sada sudi za najteža krivična dela za koja mu preti doživotni zatovor i pri tom ima pravo da se brani kako smatra da je najbolje za njega, pa i da ne govori istinu i da zbog toga ne snosi nikakve posledice.

Sa druge strane je bivša visoka funkcionerka MUP-a optužena za krivično delo za koje je zaprećena kazna do 5 godina zatvora, a koja je imala pristup poverljivom informacijama, kao i mogućnost da dođe do različitih saznanja, naveo je Stefanović.

Dalje je ukazao da se njeni navodi u medijima u vezi sa radom Milenkovića ne tiču ni predmeta u kojem je ona optužena, niti bilo kog drugog predmeta za koji je postupanje javnog tužilaštva u toku.

- U tom kontekstu ukazujem i da javni tužilac ima diskreciona ovlašćenja da proceni i odluči o relevantnosti navoda koje će proveravati i utvrditi osnovanost takvih tvrdnji, a što je i u interesu onoga na koga se takve tvrdnje odnose, ukoliko se pokaže da su one bile neistinite. U suprotnom bi se postupanje javnog tužilaštva svelo na proveru bezbroj navoda ''rekla kazala'', za koje pojedinci, koji ih šire u javnosti, nemaju baš nikakve dokaze - decidan je Stefanović.

Govoreći o ustavnim reformama u pravosuđu, on je naveo da je ustavnim amandmanima država napravila odlučujući korak ka unapređenju vladavine prava, nezavisnosti sudija i samostalnosti tužilaca, i vraćanju poverenja građana u pravosuđe.

Međutim, smatra da su radni tekstovi tužilačkih zakona u pojedinim segmentima zabrinjavajući i da će, ukoliko ostanu ovakvi nakon usvajanja, biti predmet ocene Ustavnog suda po ustavnim inicijativama.

On je podsetio da su zakoni problematični zbog toga što u njihovoj izradi, u okviru radnih grupa, nije bio nijedan operativni tužilac, odnosno tužilac iz prvog stepena osnovnih, viših tužilaštava, Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosno tužilac iz redova onih koji svaki dan sprovode istrage, podižu optužnice i zastupaju ih na suđenjima.

Za unapređenje rada tužilaca i njihove efikasnosti i samostalnosti, Stefanović smatra da je potrebno, između ostalog, da se budućim zakonskim rešenjima nadležnosti između Vrhovnog javnog tužilaštva i Visokog saveta tužilaštva (VST) razgraniče, te da se odluke o postupanju u konkretnim predmetima, uključujući prigovor na obavezno uputstvo, donose unutar javnog tužilaštva, a ne tužilačkog saveta hibridnog sastava.

Foto: Pixabay.com

 

- Savet je bio i treba da ostane van tužilačke hijerarhije, iako određene kolege zbog nekih ličnih motiva žele preko saveta da uđu u hijerarhiju tužilaštva - naveo je Stefanović.

Kao sporan vidi i legitimitet izbornih članova Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

- Ukoliko se prihvate predložena rešenja, trebalo bi ići na nove izbore, s obzirom na promene u sastavu saveta i nove nadležnosti - rekao je tužilac.

Stefanović je mišljenja da su naivna očekivanja pojedinih članova radnih grupa za izmenu tužilačkih zakona da će promena naziva - zamenik javnog tužilaca u javni tužilac preko noći stvoriti tužioce od integriteta.

- Integritet se gradi stalnom borbom za vladavinu prava, preuzimanjem odgovornosti, efikasnim i transparetnim radom. Upravo poštovanje zakona daje legalitet i legitimet pojedinačnim odlukama, i formira ne samo integritet nosioca tužilačke funkcije, već vremenom gradi i njegov autoritet - zaključio je Viši javni tužilac u Beogradu.

 

Ostavite komentar