Brnabić na sednici SB UN: Priština SPROVODI sistematsko NASILJE nad Srbima na KiM
Srbiju na sednici predstavlja premijerka Ana Brnabić, dok će u ime Prištine govoriti predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani
Izvor: K1info/Tanjug
23/10/2023 > 23:29
podeli vest:
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Peđa Vučković
U Njujorku je večeras počela sednica Saveta bezbednosti UN, na kojoj će se se raspravljati o šestomesečnom izveštaju Misije privremene administracije UN na KiM (UNMIK).
Srbiju na sednici predstavlja premijerka Ana Brnabić, dok će u ime Prištine govoriti predsednica privremenih institucija Vjosa Osmani.
Premijerka Srbije Ana Brnabić upozorila je večeras pred Savetom bezbednosti UN da vlasti privremenih prištinskih institucija sprovode kampanju sistematskog nasilja i uskraćivanja prava Srbima na KiM.
Srbi na KiM izloženi su, kako je istakla, političkom, pravnom, institucionalnom i fizičkom nasilju.
Srbija, naglasila je Brnabić, kontinuirano i iznova izražava zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja Prištine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovanje EU.
Trenutna situacija na terenu je neizbežna posledica niza više od dvanaest jednostranih akcija Prištine, poručila je premijerka.
Branbić je takođe ukazala na neophodnost uspostavljanja ZSO i na to da se novi izbori na severu KiM održe što pre, kao deo napora za deeskalaciju.
Želela bih da za početak izrazim zahvalnost generalnom sekretaru UN, gospodinu Antoniju Guteresu, i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK-a, gospođi Karolini Ziade, na pažnji koju posvećuju Kosovu i Metohiji.
Kao i uvek, želim da istaknem važnost redovnog i objektivnog izveštavanja o stanju na KiM, AP Republike Srbije, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, Poveljom UN, Rezolucijom SB UN 1244 i osnovnim principima međunarodnog prava.
Zahvalna sam na prilici da sa prisutnima, ali i međunarodnoj javnosti, podelim stavove o poslednjem izveštaju UNMIK-a.
Pokušaću da se uzdržim od preterano birokratskog jezika i iznesem naše stavove – na jasan i direktan način – jednostavno zato što je situacija u protekle dve godine, a posebno u poslednjih 12 meseci, postala toliko ozbiljna da svi treba da pokušamo da razumemo, ne kao političari, već pre svega kao ljudi, šta se dešava i kuda dalje, da bismo onima na KiM koji svakodnevno stradaju pružili bar tračak nade, makar tračak nade da je stabilnost i dugoročni mir zaista mogući.
Gospodine predsedniče,
Iz onoga što svi možemo da vidimo na terenu, na osnovu brojnih primera u proteklih 12-18 meseci, zvaničnici u Prištini, administracija u Prištini, nažalost, najjednostavnije rečeno, imaju tri ključne poruke za Srbe, drugo nealbansko stanovništvo na KiM i međunarodnu zajednicu.
I sve ono što vidimo u ovim izveštajima, i sve što se svakodnevno dešava na terenu, može se sažeti u ove tri poruke.
Prva poruka je: Oni Srbi koji su otišli posle 1999. godine ili tokom etničkog čišćenja, pogroma, 2004. godine, ne treba da se vraćaju. Nisu dobrodošli.
Duboko je uznemirujuće, žalosno, ali i sramotno, da KiM ostaje, prema relevantnim izveštajima UN, teritorija koja, u poređenju sa svim postkonfliktnim teritorijama u celom ovom našem ludom svetu, ima najmanje povratnika. Manje od dva odsto raseljenih vratilo se na KiM!
Ovo nije slučajno.
Kada se vrate, ako pokušaju da se vrate, obično vide da im je neko nezakonito zaplenio privatnu imovinu. Oni, zatim, idu kod vlasti da prijave uzurpaciju i traže pomoć, nadajući se pravdi i pravičnosti. U većini slučajeva, umesto da dobiju pomoć, oni budu uhapšeni i završe u zatvoru.
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Peđa Vučković
Samo u poslednjih nekoliko meseci pojedinci kao što je Dušan Arsić iz Matice kod Prištine, Časlav Jolić i Gavrilo Milosavljević iz Istoka i Milorad Đoković iz Vitomirca, svi su uhapšeni pod optužbom za ratne zločine, iako su u prošlosti više puta ulazili na KiM i nikada nisu hapšeni niti optuženi, sve do trenutka kada su zatražili svoju privatnu imovinu, njihovu zemlju, njihove domove da im se vrate. U tom trenutku optužbe su se iznenada pojavile, tek nakon što su počeli pravni procesi povrata uzurpirane imovine!
Ovo je jasna poruka zvaničnika u Prištini raseljenim Srbima: Ne vraćajte se, niste dobrodošli!
Otuda i ponižavajuća činjenica: KiM ostaje svetski šampion u najmanjem broju povratnika od svih postkonfliktnih teritorija širom sveta.
Druga poruka koja se šalje Srbima na najbrutalnije načine jeste: oni koji su ostali, koji još žive na teritoriji KiM i koji žele da ostanu - neka odu.
Kroz mesece i godine sistematskog, potpunog poništavanja čak i najosnovnijih ljudskih prava Srba i drugih nealbanaca, pretvarajući njihove živote u stalnu noćnu moru nesigurnosti izazvane potpunim odsustvom vladavine prava, a obeleženom samovoljnom odlukom o tome ko će i kada biti hapšen, privođen, prebijan, mučen, ponižavan i držan u zatvoru na nepoznato vreme, pitajući se da li će se na vašu decu, braću, očeve i muževe pucati slobodno, samo zato što su Srbi, ako će vam sveštenici biti deportovani, a imovina zaplenjena, ako će oni koji pucaju na vas i oni koji vas tuku uvek, po pravilu, biti pušteni na slobodu - kao što se svaki dan dešava na današnjem KiM - čineći to svakog dana, svake nedelje, svakog meseca, svake godine, Priština je poslednjih nekoliko godina uspela da generiše opasnu bezbednosnu krizu.
Foto: Printscreen Tanjug live
Ono što danas vidimo na KiM, a izveštaj generalnog sekretara UN jasno pokazuje neke od ovih stvari, jeste sveobuhvatno političko, pravno, institucionalno i fizičko nasilje nad Srbima.
Ljudski gledano, apsolutna prekretnica kada su svi shvatili da Priština želi da Srbi odu, nije bio pokušaj ubistva 11-godišnjeg deteta Stefana Stojanovića i njegovog 21-godišnjeg rođaka Miloša, dok učestvuju u božićnoj litiji u Gotovuši, kod Štrpca. Ne. To je, naime, bio dan kada je Azem Kurtaj, koji je počinio ovaj gnusni zločin pucanja na decu na Božić i koji je pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (koje su, inače, nelegalna formacija po čl.15. Rezolucije SB UN 1244), pušten kao slobodan čovek.
Azem Kurtaj koji je na Božić pucao i ranio 11-godišnjeg dečaka danas je slobodan čovek, koga je prištinsko pravosuđe potpuno amnestiralo. To je možda sve što neko treba da zna o vladavini prava na KiM i sve što neko treba da zna o uslovima u kojima danas žive Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM.
Dakle, dozvolite mi da svima nama postavim ovo pitanje - kada Albanac, pripadnik tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga, puca i teško rani dete, a zatim bude proglašen za slobodnog čoveka - zar to nije poziv zvaničnika iz Prištine da neko drugi puca na Srbe, teroriše ih, ranjava ili ubija? Zašto ne bi - nema posledica takvih radnji. Amnestija za Kurtaja je u suštini otvoreni poziv drugima da ponove takve radnje.
S druge strane, zanimljivo je da u tom istom pravnom sistemu koji je oslobodio zločinca koji je pucao na decu, ako si Srbin, kao braća Andrija i Mihajlo Mitić iz Gračanice, uhapšen si i priveden na mesec dana zbog nevezivanja pojasa!
Neverovatno, zar ne?
Ali, tužna istina je: ovako danas izgleda svakodnevica Srba na KiM.
Nažalost, imamo još više paradoksalnih primera.
Za navodne ratne zločine optuženi su i uhapšeni Slađan Trajković i Zlatko Arsić. Začudo, obojica su nekada bili pripadnici takozvane kosovske policije, gde su, da bi se zaposlili, morali da dobiju bezbednosne dozvole iz Prištine!
Dakle, prošli su bezbednosne provere u Prištini, primljeni u kosovsku policiju, godinama služili kao deo multietničke policije (na osnovu Briselskog sporazuma), a kada su izašli iz policije, uhapšeni su i optuženi kao ratni zločinci?!?
Slađan Trajković, koji je bio u Kosovskoj policiji od 2013. godine i prošao sve bezbednosne provere, uhapšen je 15. decembra i još uvek je u pritvoru (više od 10 meseci)!
Zlatko Arsić je još duže bio u Kosovskoj policiji, ali je uhapšen 7. marta i naravno, i dalje je u pritvoru.
Da ponovim: ovi ljudi su prošli sve bezbednosne provere kada je trebalo da budu u multietničkoj policiji, ali su ođednom optuženi kao ratni zločinci kada su izašli iz policije!
Dakle, vrlo jednostavno: na današnjem Kosovu*, ako ste Srbin, možete biti proizvoljno hapšeni, optuženi i držani u pritvoru koliko god žele njihovi političari - a to se dešava u prisustvu KFOR-a, Euleksa i UNMIK-a.
Možete li da zamislite kako bi izgledao život na KiM da njime upravlja Priština, bez prisustva Kfora, Euleksa i Unmika?
Samo od početka ove godine pucano je na šestoro Srba, a niko nije krivično odgovarao. U protekle dve i po godine bilo je 434 etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu, što je neverovatnih 50 odsto više u odnosu na period pre Kurtijeve administracije, a još uvek ne znamo da li je neko odgovarao, niti da li je bilo optužnica ili ako su podignute optužnice protiv bilo kog od počinilaca.
Kao direktna posledica ovog terora, 11 osto Srba je napustilo sever KiM od dolaska Aljbina Kurtija na vlast. Ponoviću, 11 osto Srba je napustilo KiM u protekle dve godine zbog ove kampanje sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i namernog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih.
S tim u vezi, pred ovim telom se postavlja pitanje da li ovo služi kao razlog za akciju ili samo kao razlog za izjave.
E sad, treća jasna poruka zvaničnika iz Prištine Srbima, ali i međunarodnoj zajednici je: postignuti sporazumi neće biti sprovedeni, a ti sporazumi, ili deo sporazuma koji su sprovedeni, biće poništeni, rastavljeni ili blokirani.
Kako se u ovom Izveštaju jasno kaže, kao i u svim ostalim u proteklih 10 i više godina, ni reč o Briselskom sporazumu, prvom sporazumu o normalizaciji, nije sprovedena od strane Prištine.
Krajnje vreme za uspostavljanje ZSO je prošlo pre 5-6 godina, ali ipak - ovo je nešto što treba da se uradi. ZSO je nezaobilazan element na kome počiva implementacija bilo kojih daljih sporazuma.
Međutim, da jasno kažem, to treba da bude ZSO u skladu sa potpisanim sporazumima iz 2013. i 2015. godine, a ne bilo koja organizacija koja nosi to ime.
Način formiranja i donošenja Statuta ZSO, kao i njegova ovlašćenja, jasno su definisani i ne mogu biti predmet tumačenja. Opšti principi za uspostavljanje ZSO, njegov pravni okvir i detaljna lista njegovih nadležnosti jasno su navedeni u Sporazumu iz 2015. godine, koji je potpisao Isa Mustafa, kao zvanični predstavnik Prištine u prisustvu tadašnje visoke predstavnice EU Federike Mogerini.
Svi znamo da je Priština u protekle dve godine otvoreno izjavila nekoliko puta da nema nikakvog interesa za ZSO.
Da stvar bude gora, Priština je poslednjih 12 meseci aktivno podrivala sve što je postignuto Briselskim sporazumom. Aljbin Kurti je 3. novembra prošle godine smenio komandanta Regionalne policijske uprave Sever, čime je praktično rasformiran multietnički policijski sastav na KiM, što je direktno u suprotnosti sa članom 9 Briselskog sporazuma.
Tek posle ove akcije predstavnici srpskog naroda napustili su prištinske institucije. Do ovog odlaska je došlo nakon što ih je Kurti u suštini izbacio iz tih institucija.
Foto: Tanjug/Zoran Colić
Kao još jedan signal da ne priznaju Briselski sporazum ili ne mare za njega, Priština je 4. avgusta, usred bezbednosne krize na severu KiM, pokušala da oduzme licencu telekom kompaniji MTS. Ova mera predstavlja direktno kršenje Briselskog sporazuma i postignutih rezultata tim sporazumom.
Priština od 14. juna takođe direktno krši Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini (CEFTA) - i to ne prvi put. Zabrana kretanja robe srpskog porekla na KiM direktno krši princip slobodne trgovine, CEFTA i Poglavlje IV Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Prištine.
Kao direktna posledica, Srbi i drugo nealbansko stanovništvo na KiM sve teže dolaze do hrane i lekova. Pred nama je humanitarna kriza. Zdravstvene ustanove u pretežno srpskim sredinama ne mogu da nabave osnovne medicinske potrepštine, poput kiseonika. Među lekovima koji više nisu dostupni su lekovi za hemioterapiju, anestetici, antibiotici, rastvori za infuziju, vakcine itd. Lekovi za izuzetno hitne slučajeve i operacije će biti dostupni još najviše dve nedelje. Nedostaju im čak i BCG vakcine za bebe.
Kada govorimo o tome da Priština jednostavno ignoriše međunarodne sporazume - bilo Briselski sporazum, CEFTA ili ŠP - pogledajmo kako je Priština odgovorila na poslednje zahteve međunarodne zajednice za deeskalaciju .
Prenstveno, kako je došlo do eskalacije i onako strašne situacije na terenu?
Ključni događaj od kojeg je sve nepovratno krenulo ka sveobuhvatnoj destabilizaciji bili su lažni lokalni izbori održani u aprilu, u četiri opštine na severu KiM .
Umesto da shvate da su Srbi napustili privremene institucije kao poziv za potpunu primenu Briselskog sporazuma i spasavanje procesa dijaloga, Priština se odlučila za dalju eskalaciju. Odlučili su da održe lokalne izbore na kojima je učestvovalo samo 0,03% Srba, koji čine više od 95% populacije na severu Kosova i Metohije. Izbori su sprovedeni na smanjenom broju biračkih mesta, glasanje se odvijalo u posebnim kontejnerima pod zaštitom potpuno naoružane vojske. 'Slobodni i fer' nije termin koji bi bilo ko upotrebio da opiše te izbore.
Nakon ovih događaja (jer se ne mogu nazvati izborima), nameštenici Prištine (jer se ne mogu nazvati 'izabranim gradonačelnicima') nasilno su ušli u opštinske kancelarije u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću, u pratnji specijalnih jedinica kosovske policije, naoružane puškama duge cevi, što je još jedno direktno kršenje Briselskog sporazuma.
Šta se dešavalo narednih dana, svi znate, a kako smo čuli iz Izveštaja UNMIK-a bila je strašna eskalacija. U protestima je povređeno više od 50 nenaoružanih Srba. Pripadnici KFOR-a su zadobili povrede, što je tragično i nedopustivo. Tom prilikom su tri Srbina hospitalizovana zbog prostrelnih rana, a četiri su uhapšena. Najteže povrede zadobio je Dragiša Gajak, koji je rafalom iz automatske puške upucan u leđa, zadobio je povrede kičme, stomaka i šake. Pripadnik specijalne jedinice kosovske policije odgovoran za ovaj zločin nije uhapšen, pa čak ni optužen.
Umesto da goni kriminalce koji su pucali na demonstrante, Priština drži u zatvoru ljude poput Dušana Obrenovića. Obrenović je, kako se jasno vidi na video snimku, mirno protestovao protiv nasilja, ali to, kao i dokazi koji su usledili, nije sprečilo njegovo hapšenje, nakon čega je brutalno maltretiran i pretučen. Ostao je u pritvoru do danas.
EU je tada, 3. juna, pozvala na deeskalaciju.
A od 3. juna, kada je EU zahtevala hitnu deeskalaciju, Priština je preduzela ukupno 23 eskalirajuća koraka na severu KiM. Dvadeset tri!
Ukupno 24 Srba uhapšeno je otkako je EU zahtevala hitnu deeskalaciju. Jedan od njih, Milun Milenković Lune, tokom hapšenja i pritvora brutalno i nečovečno je pretučen, što je dokumentovano kroz medicinske kartone i izveštaje. Optužen je da je učestvovao na protestima građana u Zvečanu, iako tog dana nije ni bio u Zvečanu! Takođe je i dalje u pritvoru.
Izveštaj UNMIK-a potvrđuje da postoji video snimak koji prikazuje maltretiranje i degradaciju jedne od uhapšenih osoba dok je bila u policijskom pritvoru, a taj snimak široko je rasprostranjen na društvenim mrežama.
Kosovska policija presrela je dvoje maloletne dece Kristijana (15) i Daru Radosavljević (17) koji su vozili kvadove u selu Rudine kod Zvečana i brutalno ih pretukli. Majka je zatekla svog sina kako kleči, rukama prekrivajući glavu, dok su nad njim stajala dva teško naoružana policajca.
Takozvane kosovske bezbednosne snage izvele su 23. juna vojni marš sa stotinama svojih pripadnika u Južnoj Mitrovici i oko predgrađa Severne Mitrovice. Visoki predstavnik EU Žosep Borelj je tom prilikom izjavio: 'Eskalacija se nastavlja. Veoma smo uznemireni situacijom na severu Kosova: vansudska hapšenja kosovskih Srba, a Kosovske bezbednosne snage marširaju u Južnoj Mitrovici'.
Kosovska policija je 28. juna, na naš najznačajniji državni praznik, Vidovdan, čak tri puta zaustavljala automobil u kome je bio stariji sin predsednika Srbije Aleksandra Vučića Danilo - što je jasna i brutalna provokacija.
Priština je 29. juna jednostrano proglasila Civilnu zaštitu 'terorističkom organizacijom' bez ikakve koordinacije i konsultacija sa međunarodnim partnerima.
I tako dalje....
Priština je nastavila nezakonitu eksproprijaciju zemljišta u vlasništvu Srba u Zubinom Potoku i Leposaviću. Doneli su i novi zakon o eksproprijaciji, legalizujući protivpravno oduzimanje srpske zemlje. Priština je istrajala u uspostavljanju nelegalnih baza na severu KiM na zemljištu koje je Srbima nezakonito oduzeto. Delegacija EU u Prištini je saopštila da: 'Uspostavljanje četiri baze Kosovske policije na privatnom i društvenom zemljištu - u nekim slučajevima pre pokretanja postupka eksproprijacije - izaziva zabrinutost oko imovinskih prava na severu Kosova i ono se mora adekvatno rešiti'.
Da dodam, pre samo dva dana, iguman manastira Devina voda kod Zvečana, otac Fotije, deportovan je u Severnu Makedoniju bez jasnog objašnjenja.
A u istom ovom kratkom periodu, nakon što je EU pozvala na deeskalaciju, dogodila su se čak 74 etnički motivisana napada na Srbe.
Kriza na KiM je, s obzirom na sve iznete činjenice, tragično, ali predvidljivo, eskalirala 24. septembra kada je došlo do oružanog sukoba između grupe naoružanih Srba sa KiM i policijskih i paravojnih formacija iz Prištine u selu Banjska i okolini. Istrage su u toku kako bi se dali svi odgovori i rasvetlile sve nejasnoće u vezi sa ovim događajima, uključujući i način na koji su dva od tri preminula Srbina izgubila živote, što je izgleda bilo hladnokrvno pogubljenje nakon što su se predali.
Odgovorno tvrdim da ni Beograd, ni bezbednosne strukture Srbije nisu imale nikakve veze sa ovim događajem i spremni smo da međunarodnoj zajednici pružimo sve informacije i dokaze koji su danas dostupni da potvrdimo ovu izjavu.
Takođe bih želela da iskoristim ovu priliku da izrazim svoje iskreno žaljenje zbog gubitka ljudskih života i nadam se da se to nikada više neće ponoviti.
Događaji u Banjskoj su, nažalost, logična posledica vladavine straha i terora koju je Priština odlučila da sprovede, uprkos jasnim zahtevima međunarodne zajednice za deeskalaciju, upravo računajući na to da će miran otpor srpskog naroda na severu KiM postati nešto više.
Da rezimiramo: kontinuirano i iznova izražavamo zabrinutost zbog opasnosti koje mogu proisteći iz odbijanja Prištine da ispuni obaveze preuzete u dijalogu sa Beogradom, uz posredovanje EU.
Trenutna situacija na terenu je neizbežna posledica niza više od dvanaest jednostranih akcija Prištine.
Raseljeni Srbi ne mogu da se vrate na KiM. Kada pokušaju, muškarci budu uhapšeni, a ženama, poput Dragice Gašić, se preti i bivaju terorisane.
Oni Srbi koji su ostali, svakodnevno žive u strahu i nesigurnosti. Priština u suštini želi da oni odu i to jasno pokazuje. 11 odsto je već otišlo.
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Peđa Vučković
Da budemo potpuno jasni, ono o čemu svedočimo je kampanja tihog etničkog čišćenja.
Ova kampanja sistematskog i rasprostranjenog nasilja nad Srbima i svesnog stvaranja nepodnošljivih uslova za život za njih, sastoji se od postepenog, ali trajnog uskraćivanja osnovnih prava, napada pripadnika oružanih prištinskih formacija, fizičkih napada na Srbe i njihovu imovinu i lažnih optužnica.
Svi dosadašnji dogovori iz dijaloga su brutalno prekršeni, zadajući fatalan udarac samoj ideji pregovora, normalizacije i pomirenja.
Ove represivne i etnički motivisane akcije pažljivo su sračunate da izazovu reakcije Srba na severu KiM, da bi se kasnije iskoristile za nastavak i intenziviranje odmazde i terora.
I na kraju da najjednostavnije podvučem cilj Republike Srbije – koji želimo da postignemo.
Prvi: Implementacija svih prethodnih sporazuma – odnosno Briselskog sporazuma i uspostavljanje CSM-a u skladu sa sporazumom potpisanim 2015. godine.
Dva: Bezbednost za naše ljude, za sve ljude na KiM. Dok se dijalog nastavlja, a mi tražimo kompromis koji će obezbediti dugoročni mir i stabilnost, istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca, prosperitet, pomozite ljudima koji žive na KiM, Srbima kao i ostalim nealbancima, da žive u miru, uživaju osnovne slobode, sigurnost i sigurnost bez stalnog zastrašivanja i progona.
Treće: Zalažemo se i čvrsto verujemo u principe međunarodne vladavine prava i Povelju UN, i nastavićemo da pozivamo na puno poštovanje Rezolucije 1244.
Četiri: Mir i stabilnost. Moramo biti u stanju da stvorimo bolju, prosperitetniju budućnost za mlađe generacije. Moramo biti dovoljno hrabri da rešimo sva otvorena pitanja, ma koliko ona bila teška. Ali za to nam je potreban posvećen i pošten partner.
Hajde da zajedno preduzmemo korake da sprečimo da kriza potpuno izmakne kontroli.
U ovom trenutku, najracionalniji pristup bi bio da KFOR, u skladu sa svojim mandatom prema Rezoluciji 1244 SB UN, privremeno preuzme punu odgovornost za bezbednost na severu KiM. UNMIK bi mogao da odigra značajnu ulogu u ovom procesu.
Dijalog je jedini način da se reše problemi Kosova i Metohije.
I mogu samo da kažem da će Beograd i pored svih poteškoća ostati privržen.
I pozivamo da se novi lokalni izbori na severu KiM održe što pre , kao deo napora za deeskalaciju. To očekuju Srbi na KiM, a to su svi u međunarodnoj zajednici preporučivali i ukazivali na tu potrebu.
Hvala Vam na pažnji!'', poručila je premijerka Srbije u govoru pred SB UN.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šefa misije Unmika Karolin Zijade izjavila je večeras da trenutna situacija na KiM može jedino kompromisom da se prevaziđe.
Ona je na početku sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na kojoj će se govoriti o izveštaju Unmika o KiM da su deeskalatorne namere ključne da se prevaziđu tenzije i da se nada da će sastanci obe strane sa predstavnicima EU i drugih izaslanika održani 21. oktobra vratiti dijalog na put i to da obe strane primene postignute sporazume.
- Obe strane treba da se obavežu na sprovođenje ranije dogovorenih obaveza, da će raditi na formiranju ZSO i drugih sporazuma. Ako se ne ostvari politički kompromis to će uticati na dobrostanje i život običnog naroda, naročito na severu - rekla je Zijade.
Prema njenim rečima u tom smislu je važno istaći da odlaganje sprovođenja sporazuma dovori do odlaganja EU konferencije koja bi verovatno privukla znatnu ekonomsku pomoć.
Ona je rekla i da se izveštaj Unmika odnosi na period od 19. marta do 18. septembra ali da mora da skrene pažnju na bezbednosni incident od 24. septembra u selu Banjska, koji je ta misija osudila i pozvala na uzdržanost.
- Taj događaj je pogoršao već narušeno bezbednosno okruženje koje karakteriše kontradiktorna percepcija naročito na severu KiM. U danima koji su prethodili političke i bezbednosne tenzije su se stalno povećavale u odsustvu opipljivog napretka u dijalogu pod okriljem EU - rekla je ona.
Prema njenim rečima, od suštinske je važnosti da istrage koje su trenutno u toku pruže priliku da se ovi događaji činjenično dokumentuju i da se počinioci pozovu na odgovornost.
Dodala je i da retorika obe strane deli, umesto da se šire političke poruke koje smiruju.
Konstatujući da na sastanku visokog nivoa, održanog 14. septembra u Briselu, nije došlo do konsenzusa, šefica Unmika je rekla da je to bila "propuštena prilika da se konstruktivno angažujemo ka programu za sprovođenje odgovarajućih obaveza strana prema sporazumima postignutim u Briselu i Ohridu ranije ove godine“.
Ona je izrazila nadu da će ishod sastanaka predvođenih EU i SAD koji su odvojeno održani u Beogradu i Prištini 21. oktobra vratiti dijalog na pravi put, uz čvrstu posvećenost obe strane da preduzmu korake ka deeskalaciji i deluju po predlozima iznetim tokom sastanaka.
- Trenutni politički zastoj, sa svojim uticajem na bezbednost i dobrobit stanovništva, može se prevazići samo kompromisom koji bi trebalo da se razradi u dijalogu između Beograda i Prištine - ukazala je Zijade.
Ona je pozvala obe strane da primene postignute sporazume.
- Obe strane treba da se obavežu na sprovođenje ranije dogovorenih obaveza, da će raditi na formiranju ZSO i drugih sporazuma. Ako se ne ostvari politički kompromis to će uticati na dobrostanje i život običnog naroda, naročito na severu - rekla je Zijade.
Prema njenim rečima u tom smislu je važno istaći da odlaganje sprovođenja sporazuma dovodi do odlaganja EU konferencije koja bi verovatno privukla znatnu ekonomsku pomoć.
Zijade je na kraju ponovila podršku Unmika dijalogu pod okriljem EU i naglasila imperativ inkluzivnog i održivog dijaloga u postizanju trajnog mira i stabilnosti na Kosovu.
- Dijalog je jedini način napred - zaključila je šefica Unmika.
Pre početka sednice Brnabić se sastala sa Seržo Frankom Daneseom, ambasadorom Brazila u UN, čija zemlja predsedava Savetu bezbednosti UN.
Foto: Tanjug/Vlada Republike Srbije/Peđa Vučković
Premijerka će se posle sednice sastati sa generalnim sekretarom UN Antoniom Guterešom.
Od usvajanja Rezolucije 1244 SB UN, 10. juna 1999. godine, to telo je do 2018. o Kosovu raspravljalo četiri puta godišnje.
U 2019. sednice su svedene na tri sednice godišnje, dok se od 2020. održavaju po dve sednice godišnje.
Ostavite komentar