Sreća prolazi, BOL NE PROLAZI - Vuk Drašković tvrdi da se ovde u poslednjih 20 godina sprovodi ISPIRANJE MOZGOVA

Drašković se osvrnuo na sve probleme koji muče Srbiju i srpski narod i kako kaže vreme pred nama biće jedini i konačni sudija, a kroz svoju autobiografiju opisao je ličnu i nacionalnu dramu koja se odvijala u protekle tri decenije.

- Teško je bilo odlučiti se da napišem ovu knjigu zato što sam se, dok sam je pisao, setio svih ubijenih u porodici, ubijenih u stranci, to su bili eskadroni smrti po naređenju šefa države. Ponovo sam proživljavao sve premlaćene iz SPO, desetine i destine ubijenih, hiljade i hiljade zlostavljanih zato što su išli sa mnom. Preživljavao ponovo ubistvo velike i divne države koja se zvala Jugoslavija i istovremeno sam osećao krivicu, za one godine krajem osamdesetih kada sam i sam doprinosio pripremanju lomače i za Jugoslaviju i za Srbiju i za sve nas.Ne opravdava me to što sam bio nesvestan. Nisam znao kuda sve vodi kada sam bio član i to elitni, neka vrsta ikone tog kluba srpske nacionalne inteligencije gde su bili akademici, vodeći pisci, vladike, žurnalisti...Sedlali su konja za novog Karađorđa i cara Dušana koji se  vao Milošević. Bio sam neka vrsta nade nacionalne dok sam timario konja za vožda velike Srbije i odbačen i prezren istoga trena kada sam ih izdao, kada sam premerio i shvatio kuda sve to vodi i tada sam zagazio u krvavu političku arenu, osnovao SPO i krenuo na zlo i zlo je krenulo na mene. Zato je bilo teško pisati. Ipak, u mom životu ima dosta godina koje bih nazvao srećnim. To su bile godine studija, godine provedene u agenciji Tanjug. Sećanje na sreću nikad nije sreća. Samo je sećanje na bol uvek bol. Sreća prolazi, bol ne prolazi - rekao je Drašković u Uranku.

Upitan ko je krivac za Kosovo?, Drašković je odgovorio da "sve što je kosovski mit je živo i sada, kao što je živo bilo i u godinama njegovog detinjstva".

- Ništa nije ugroženo, ništa od toga nije bombardovano niti rezolucijom 1244 oduzeto Srbiji. Kosovo je krivac za gubitak Kosova, krivac za NATO bombardovanje je režim koji je skrivio i nesreću čitave Jugoslavije, govorim o režimu Slobodana Miloševića. Sedeo sam u Miloševićevoj vladi, prihvatio sam tu funkciju da bih sav svoj ugled koji sam imao u zapadnom svetu uložio u odbranu Kosova i sprečavanje bombardovanja. I svedočim da nam je u Rambujeu obećan bio garantovano ostanak Kosova u sastavu Jugoslavije, ostanak naših policijskih i vojnih snaga, državnih institucija Srbije. Uz  bavezu da se prekine teror nad Albancima i uz obavezu da oni dobiju status na kojem ću ja kasnije insistirati uzaludno, više od autonomije, a nešto malo manje od nezavisnosti. Milošević je to odbio, želeći verovatno da izgubi Kosovo. On mi je to rekao, ja o tome u knjizi pišem. Imao sam dramatičan razgovor kada sam ga (Miloševića) ubeđivao, doleteo je iz Pariza da naredi Milanu Milutinoviću, tadašnjem predsedniku Srbije koji je bio šef naše delegacije u Rambujeu da potpiše tu prvu verziju rusko-američko-evropsku, koja nam je bila ponuđena na potpis uz pretnju da ako je odbije – dobićemo goru varijantu. On je odbio i u jednom trenutku je rekao, ja o tome svedočim, da nam je Kosovo kamen oko vrata i da bi  gubitkom Kosova dobili priliku da podstaknemo antizapadna raspoloženja u zemlji, da podstaknemo okretanje ka Rusiji i Belorusiji i da za gubitak Kosova okrivimo Zapad i okrivimo SAD. Dobro je to  pognozirao, to se desilo. To je stvarnost. Danas 90 odsto Srba veruje da nam je SAD otela Kosovo, da nas je Amerika bombardovala: bombe i rakete bile su bombe i rakete NATO pakta, ali punjenje svake od tih bombi i projektila bilo je Miloševićevo. Ja znam da rizikujem i ovim što govorim sada, da rizikujem i tom knjigom. UDBA, KGB srpsko-ruska, nepromenjena od 1945. godine je epicentar zla na ovim prostorima – rekao je Drašković.

 

 

Drašković je dodao i da je Beograd odbio mnoge ponude sa Zapada. 

- Odbili smo ponudu koja je stigla krajem osamdesetih iz Zagreba i Ljubljane o asimetričnoj federaciji. Kazali smo „ne“ predlogu tadašnje evropske zajednice da prečicom uz demokratske reforme u Srbiji uđemo u Evropsku zajednicu. Kazali smo „ne“ i ponudi iz Vašingtona da prečicom uđemo u NATO alijansu i da se sačuva Jugoslavija. Jer se države koje uđu u NATO ne razbijaju…

Na pitanje šta nam se danas nudi, rekao je:  

- Predsednik Srbije je pre neki dan rekao da je Putin spustio zavesu i sada mi moramo da biramo sa koje strane zavese ćemo biti. Sa strane civilizovanog sveta u kojem takođe nije sve savršeno ili diktatorskog sveta u kojem se vrši teror, vrše zločini nad  sopstvenim stanovništvom - rekao je Drašković.

Da li imamo dilemu i da li se dvoumimo, upitala ga je danas Jovana Joksimović.

- Nema dileme, opredelili smo se za „civilizaciju“ - ironičan je Drašković. - Otpor ovoj suludoj, po mnogo  čemu nacističkoj agresiji tih trupa KGB-ovih, putinovskih na Ukrajinu mnogo je veći u Rusiji ili Belorusiji nego što je u Srbiji. U Srbiji narod fanatično podržava tu agresiju da bi fanatično podržali ubistvo i nestanak Ukrajine. Verovatno i Evrope. Ovde se zadnjih 20 godina sprovodi ispiranje mozgova, putinofilija. Putin se ovde usisao u mozgove ogromne većine ljudi kao natčovek, kao mesija, kao nada naroda u Srbiji. Od naroda u Srbiji sakrivena je istina o onome što se događalo negde posle 2008, 2009. u toj Putinovoj Rusiji. Ja sam takođe bio šokiran. Desio se KGB. Pomislili su: Sa nama je gotovo, sa našim zločinima, sa našom moći, sa našom diktaturom je gotovo jer Rusija postaje demokratska zemlja i u toj demokratskoj zemlji neće biti nas, bićemo u zatvorima, otvoriće se knjige smrti o našim zločinima. Putin se međutim susreo sa tezom da bi demokratija uništila Rusiju. Putin je prešao na tu stranu. Upoznao sam neke od tih fanatika u Moskvi, a kada sam pričao sa njima mislio sam da su drogirani - odgovorio je Drašković.

 

 

 

 

Ostavite komentar