Počelo obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaškog zločina - genocida NDH

U spomen-području Donja Gradina u Republici Srpskoj danas je počelo obeležavanje Dana sećanja na žrtve ustaških zločina u logoru Jasenovac i Nezavisnoj Državi Hrvatskoj.

U spomen području Donja Gradina, najvećem stratištu NDH, koje je bilo deo koncentracionog logora Jasenovac, biće održana komemoracija i obeležen Dan sećanja na žrtve ustaškog zločina.

Dan sećanja na žrtve genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH od 1941. do 1945. godine biće obeležen polaganjem venaca i cveća na grobno polje "Topole" i parastosom žrtvama na grobnom polju "Košute".

Foto: Tanjug printscreen

Obeležavanju prisustvuju predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović,  predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić, predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić, predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić, ministri u Vladi Srbije i drugi zvaničnici.

Prisutnima će se obratiti Milorad Dodik i Miloš Vučević, ali i ambasador Izaela Galit Peleg, istoričar Gideon Grajf i Dobrila Kukolj koja je preživela iz logora Jasenovac. 

Foto: Tanjug/Tanja Derikuća

Pored zvaničnika Srpske i Srbije, potomaka logoraša, za učenika osnovnih i srednjih škola biće organizovan istorijski čas.
Dan sećanja obeležava se povodom oslobađanja ustaškog logora Jasenovac, jednog od najvećih i najstrašnijih logora smrti u Evropi.

Takozvana NDH formirana je pošto je okupirana i rasparčana Kraljevina Jugoslavija aprila 1941. 

Bila je to odmazda nacističke Nemačke zbog činjenice da su se Srbi ogromnom većinom opredelili protiv pakta potpisanog 25. marta 1941 u Beču, što se videlo masovnom podrškom puču od 27. marta, čime je iskazana naklonost zapadnim saveznicima. 
Formalno, NDH je proglasio Slavko Kvaternik, penzionisani austrougarski oficir, 10. aprila.

Iako su nastankom NDH iz njenog sastava izuzete teritorije nastanjene Hrvatima poput većeg dela Dalmacije, Međimurja, Gorskog Kotara, priključena joj je celokupna Bosna i Hercegovina, koja je tada imala relativnu srpsku većinu, kao i čitav Srem, u kom su Srbi bili većinsko stanovništvo. 

 

Teritoriju takozvane NDH nastanjivalo je, prema nemačkim izvorima, 3,3 miliona Hrvata, 2 miliona Srba, 700.000 muslimana, koji su smatrani Hrvatima, i oko 150.000 Nemaca.

Vrlo brzo po ustrojavanju NDH započelo je ostvarenje prethodno osmišljenog programa sistematskog uništavanja Srba. 
To je i bila glavna opsesivna namera Ante Pavelića i njegovih sledbenika.

Paralelno, događalo se sistematsko uništavanje Jevreja, po uzoru na nacističku Nemačku, a takođe i Roma.
U slučaju NDH, prevashodni cilj je bilo nepovratno uništenje svega što je bilo vezano za postojanje Jugoslavije, dakle osim Srba, aparata Kraljevine Jugoslavije i svih ubeđenih pristalica jugoslovenske države. Tako su stradale desetine hiljada Hrvata pristalica Jugoslavije, u prvoj fazi oni su bili glavna meta, tek kasnije i komunisti. 

Sistematski progon i uništavanje Srba započeo je čim se tzv. NDH elementrano konsolidovala, mada su se napadi na Srbe događali odmah paralelno sa dolaskom okupatora, i to na lokalnom nivou, kao svojevrsni spontani pogrom.

Dve sedmice pošto je proglašena NDH, 25. aprila, zabranjena je upotreba ćirilice. Paralelno je trajalo uništavanje Srpske crkve, njenog osoblja, imovine svih vidova. I sam termin pravoslavlje je u prvo vreme odstranjen, i zamenjen kovanicom "grčko iztočnjaci". Za Srbe je naloženo i nošenje plave trake, poput žute koju su morali da nose Jevreji. 

Formalno, NDH je rasne zakone usvojila 22. jula 1941. godine.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

Poznata je izjava ustaškog intelektualca, pisca Mileta Budaka, da trećinu Srba treba oterati, trećinu preveriti na rimokatolicizam, a ostale pobiti, izrečena jula 1941. u Gospiću. Bila je to samo jedna u nizu sličnih izjava ustaških moćnika i zvaničnika u tom periodu.                                                                                                                                                                             

Procene o broju ubijenih Srba od strane hrvatskih ustaša, razlikuju se. 

Primera radi, Herman Nojbaher nemački zvaničnik na prostoru Jugoistoka, zabeležio je da se ustaše hvale da su pobili million Srba, ali se njemu činilo da je reč o "hvalisanju". Prema Nojbaheru, koji nije bio pristalica ustaških metoda, broj ubijenih Srba u NDH bio je oko 750.000.

Osim u logorima, kojih je u NDH bilo više desetina, masovna ubistva, pokolji Srba od strane hrvatskih ustaša događali su se posvuda, po selima, nad raznim vrtačama, u crkvama, kao u Glini, i drugde. 

Siguran broj žrtava nikada neće biti utvrđen, pošto precizni popisi nisu, u tom delu, na vreme sprovedeni, a protok vremena je učinio da se mnogi zaborave. Na kraju, uništavane su sistematski celokupne porodice.

Najveće stratište bio je logor Jasenovac, ustrojen avgusta 1941. Ta monstruozna industrija zločina bila je aktivna do aprila 1945, kada se dogodilo proboj logoraša, 22. aprila.

Po nizu procena, bestijalnost zločina koji su se u njemu događali jedinstvena je.  

Prema nalazima državne komisije Hrvatske, ubrzo po oslobođenju, zaključeno je da je u sistemu logora Jasenovac usmrćeno oko pola miliona lica, do 600.000. Izveštaj je bio objavljen, i takođe predstavljen Međunarodnom sudu u Nirnbergu.
Prema nalazima Gideona Grajfa, izraelskog stručnjaka za holokaust, u Jasenovcu, koji on naziva " Balkanski Aušvic", stradalo je oko 700.000 Srba, Jevreja, Roma, i drugih. Ogromnu većinu stradalnika činili su Srbi. Grajf je takođe opisao 57 metoda mučenja i ubijanja koje su primenjivale hrvatske ustaše. 

Danom sećanja i komemoracijama, odlučno se naglašava da se stradalnici, žrtve monstruozne ustaške NDH, nikada ne smeju prepustiti zaboravu.

Na sednici Izvršnog odbora za obeležavanje ovog događaja ranije je rečeno, a prenosi RTRS, da se očekuje prisustvo oko 15.000 ljudi.

Sa 64.800 kvadratnih metara i 105 masovnih grobnica, Donja Gradina podseća i čuva od zaborava, da se nikada ne smeju zaboraviti  žrtve.

Sistem logora smrti takozvane NDH obuhvatao je oko 80 logora, a Donja Gradina kao najveće stratište u sistemu koncentracionih logora Јasenovac.

Međunarodna komisija za istinu o jasenovačkom sistemu hrvatskih koncentracionih logora zaključila je da su Hrvati u Јasenovcu i Donjoj Gradini ubili više od 700.000 Srba, 80.000 Roma i 23.000 Јevreja.

Spomen područje Donja Gradina, osnovano je 1968. godine, zauzima prostor od 116 hektara na desnoj obali reke Save, a u toku drugog svetskog rata spomen područje bilo je sastavni deo logora Jasenovac. 

Spomen područje Donja Gradina u toku godine poseti oko 30.000 posetilaca.

 

 

Ostavite komentar