Oštar IZVEŠTAJ Evropske komisije: Prvi put zabeleženo NAZADOVANJE

Prvi put od otvaranja pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, Srbija je u nekoj oblasti prema oceni Evropske komisije napravila nazadovanje. Radi se o Poglavlju 31 koje se tiče Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (ZSBP) Evropske unije.

- Srbija je umereno pripremljena u oblasti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU, ali je tokom izveštajnog perioda nazadovala - stoji u finalnoj verziji izveštaja EK u koju je European Western Balkans imao uvid.

EK konstatovala je da je Srbija nakon “ničim izazvane i neopravdane agresije Rusije na Ukrajinu” nastavile bliske odnose sa Rusijom, a neke izjave i postupci visokih zvaničnika bili su direktno protvi statova EU o spoljnoj politici.

- U 2021. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim deklaracijama Visokog predstavnika opala je na 45 posto do avgusta 2022 - piše u izveštaju EK.

Preporučuje se da bi “pripriotetno trebalo poboljšati svoje usklađivanje za ZSBP, uključujući i sankcije, i izbegavati radnje i izjave koje su suprotnosti as stavovima EU o spoljnoj politici”.

Pored oblasti ZSBP, Srbija je ove godine dobila loše ocene EK i iz takozvanih političkih kriterijuma. Iako se pozdravlja vraćanje političkog pluralizma, EK u svom izveštaju o Srbiji navodi da je politički i medijski pejzaš ostao polarizovan i da njima i dalje dominira Srpska napredna stranka (SNS) i aktuelni predsednik.

Foto: Pixabay.com

Kada su u pitanju izbori, izveštaj Evropske komisije oslanja se na nalaze ODIHR-a i navodi da su konstatovani brojni nedosaci koji su rezultirali neravnopravnim uslovima u korist aktuelne vlasti.

- Kombinovani uticaj neuravnoteženog pristupa medijima, neprimerenog pritiska na zaposlene u javnom sektoru da podrže nosioce funkcije, značajne nejednakosti u finansiranju kampanja i zloupotreba administrativnih resursa, doveli su do nejednakih uslova za kandidate - navodi se u izveštaju EK.

Dodaje se da su mediji pokrivali sve izborne kandidate, ali da je većina javnih i privatnih emitera sa nacionalnom pokrivenošču favorizovala aktuelnog predsednika i vladajuću koaliciju, „ograničavajući mogućnost biračima da donesu potpuno informisane izbore“.

U prethodnih godinu dana prema oceni Evropske komisije nije bilo napretka u dijalogu Beograda i Prištine. U izveštaju piše da nije postignut konkretan napredak, iako su predsednik Vučić i premijer Kurti dogovorili redovne sastanke. I Beograd i Priština pozivaju se da se “aktivno angažuju” na postizanju “sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa bez daljeg odlaganja”.

Ograničen napredak u vladavini prava

- Sveukupno je postignut ograničen napredak, što uključuje poboljšanje prosečne ocjene potpoglavlja u odnosu na prethodni izveštajni period - piše u izveštaju Evropske komisije.

Dodaje se da je Srbija napravila važan korak usvajanjem i proglašenjem ustavnih amandmana u Parlamentu u februaru 2022. EK navodi da bi se ustavnim promenama dalo praktično dejstvo - potrebno je brzo usvajanje relevantnog implementacionog zakonodavstva.

 

Kada je u pitanju borba protiv korupcije, EK navodi da je postignut određeni napredak tokom izveštajnog perioda, dodajući da su preporuke o prevenciji korupcije dalje sprovedene. Stoji i da je broj optužinica i prvostepenih presuda za slučajeve visoke korupcije malo povećan, iako bi trebalo da se dodatno intenziviraju napori za pojačavanje prevencije i krivično gonjenje korupcije, kao i konfiskaciji imovine u vezi sa ovim slučajevima.

Bez napretka u slobodi izražavanja

U prvom delu izveštaja izveštaju EK u koji je EWB imao uvid, a koji se odnosi na političke kriterijume za članstvo, navodi se da Srbije nije postigla napredak u oblasti slobode izražavanja.

- Slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, a sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja i dalje treba dodatno ojačati u praksi - navodi EK.

Konstatuje se da je REM doneo odluku da istim televizijskim kanalima kao i u prethodnom periodu dodeli nacionalne frekvencija, iako su te televizije “i u prethodnom periodu dobijale opomene od REM-a zbog kršenja svojih zakonskih obaveza”.

EK poziva najviše državne zvaničnike u Srbija da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare. Preporučeno je i da bi trebalo da se sve pretnje i verbalno nasilje nad novinarima prati i da okrivljeni budu krivično gonjeni.

Vlasti u Srbiji pozivaju se i da obezbede transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i povećaju tranparentnost u vlasništvu nad medijima i oglašavanju.

Foto: K1/Unsplash.com

Krušik i Telekom u izveštaju EK 

Iako su se slučajevi Krušik i Telekom nalazili u dva prethodna izveštaja Evropskog parlamenta, Evropska komisija do sada nije pominjala ove i druge poznate slučajeve u svojim izveštajima. Ranijih godina postojali su samo uopšteni pozivi vlastima u Srbiji da rade na otkrivanju slučajeva povezanih sa viskom korupcijom i organizovanim kriminalom, ali i poboljšaju sveopšteg stanja u medijima.

U delu izveštaja u kom se govori o uzbunjivačima, kaže se da su sudovili u Srbiji tokom 2021. godine primili oko 99 novih predmeta na osnovu Zakona o zaštiti uzbinjivača i napominje da postupci za neke slučajeve nisu rešeni ni posle više godina.

- Prijave uzbunjivača, kao u slučaju Krušika, još uvek nisu istražene u skladu sa Zakonom. Srbija treba da pojača zaštitu uzbunjivača i istraži optužbe u slučajevima korupcije na visokom nivou - piše EK.

Pravna i politička neizvesnost Europrajda

EK konstatuje u delu izveštaja posvećenom Europrajdu da je ruta bila zabranjena, dok je neizvesno do poslednjeg trenutka bilo njegovo održavanje.

- Vlasti su kao osnovu za svoju odluku navele zabrinutost za bezbednost u vezi sa pretnjama ekstremno desnih grupa. Takođe su zabranjene demonstracije protiv evroprajda i zapada - piše EK.

Oni navode da je  period pre šetnje obeležila je pravna i politička neizvesnost. Komunikacija nadležnih je bila kontradiktorna, sa najavama na visokom nivou da će marš biti potpuno zabranjen i naknadnom zabranom trase marša koju je izdalo Ministarstvo unutrašnjih poslova.

- Dok su vlasti održavale kontakte sa organizatorima kako bi pronašli rešenje, oni su ostali neobavezni u pogledu održavanja parade sa zvaničnom dozvolom - navodi EK.

Foto: Tanjug/Vladimir Sporčić

U delu o slobodi okupljanja, EK navodi da je policija zabranila skup Inicijative mladih za ljudska prava za uklanjanje murala osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića, navodeći kao argument kontraproteste.

Opisana su i dešavanja tokom ekoloških protesta i uručivanja prekršajnih naloga učeniscima tih protesta.

- Maskirani i drugi pojedinci napali su neke od demonstranata. Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se saopštenjem za javnost da, pošto skupovi nisu registrovani, policija ne može da ih obezbedi i garantuje bezbednost, te da će odgovornost snositi organizatori - navodi se u izveštaju Evropske komisije. 

Određeni napredak u ekonomskim kriterijumima

Postignut je određeni napredak u reformama poreske administracije i privatizaciji državnih preduzeća. Dodaje se međutim da druge velike reforme javne uprave i upravljanja državnim preduzećima su još uvek spore, što samo produžava dugotrajnu neefikasnost i povećava fiskalni pritiska. Zaključuje se da nije bilo napretka u jačanju fiskalnih pravila koja bi učvrstila fiskalnu politiku.

- Država zadržava snažan otisak u privredi, a privatni sektor je nerazvijen i sputan slabostima u vladavini prava, posebno u pogledu borbe protiv korupcije i neefikasnosti pravosuđa, kao i u sprovođenju fer konkurencije. Prošlogodišnje preporuke su delimično sprovedene - piše EK u izveštaju za Srbiju.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre sastaće se u u sredu 12. oktobra u 18 sati u Palati Srbija sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Tom prilikom, Žiofre će predati Vučiću izveštaj Evropske komisije - saopšteno je iz Predsedništva.

 

 

Ostavite komentar