Šta će se dogoditi nakon donošenja presude? Da li je ovo proces protiv Dodika ili protiv celokupnog srpskog naroda i Republike Srpske? Očekuje li se pravni ili politički epilog? O ovim pitanjima u emisiji Uranak na televiziji K1 razgovarali smo sa advokatima Goranom Petronijevićem i Gordanom Božilović i predsednikom Narodne skupštine Republike Srpske Nenadom Stevandićem.
Na pitanje da li su zaista podrivali Ustav Bosne i Hercegovine, kako to tvrdi Tužilaštvo u Sarajevu, odgovoreno je da je to nešto što mora biti dokazano u sudskom postupku.
- Najpre, potrebno je utvrditi da li je delo zaista izvršeno, odnosno da li su ispunjeni svi elementi krivičnog dela koje im se stavlja na teret. Ovo je novo krivično delo i neophodno je proveriti da li je ono uopšte uvršteno u krivični zakonik. Pored toga, ključno pitanje jeste način izbora visokog predstavnika – da li je on zaista dobio legitimitet i potvrdu izbora od Saveta bezbednosti UN. To je bila jedna od osnovnih teza odbrane tokom postupka, s obzirom na to da u njegovom slučaju nije postojala odluka kojom je potvrđen izbor, za razliku od svih prethodnih visokih predstavnika - rekla je Gordana Božilović.
K1 televizija
Advokat Petronijević kaže da Kristijan Šmit nije visoki predstavnik.
- On ne može biti visoki predstavnik sa ovom procedurom i nivoom legitimiteta koji su do sada sprovedeni. Savet za implementaciju, koji obuhvata više od 30 zemalja, ima mogućnost da predloži kandidata za visokog predstavnika BiH, ali taj proces mora biti u skladu sa međunarodnim pravom, Poveljom UN, Dejtonskim sporazumom i njegovim Aneksom 10. Upravni odbor Saveta je u svim dosadašnjim slučajevima jednoglasno davao predlog kandidata, ali ga nije imenovao – samo je predlagao Savetu bezbednosti UN. Ključni konstitutivni element jeste mini rezolucija Saveta bezbednosti, kojom kandidat dobija ovlašćenje da postane visoki predstavnik. Obično se iz više kandidata kristališe jedan predlog, koji potom ide na potvrdu Saveta bezbednosti. Tek kada se donese ta rezolucija, kandidat postaje visoki predstavnik - rekao je on i dodao:
- U slučaju Kristijana Šmita, do toga nije došlo, jer je Rusija, kao članica Upravnog odbora, izrazila rezerve prema njegovom izboru. Njihov stav bio je zasnovan na snimku na kojem se vidi kako Šmit polaže venac svom dedi, pilotu poginulom nad Sovjetskim Savezom, u društvu neonacista. Iako je sam čin možda nebitan, sporno je to što se nalazio u toj grupi, zbog čega je Rusija ocenila da ne ispunjava uslove za tako visoku funkciju. Samim tim, čim je data rezerva u Upravnom odboru, Šmitov predlog više nije mogao da ide na Savet bezbednosti, jer bi Rusija stavila veto. Rusija je tada predložila prelazno rešenje – mini rezoluciju kojom bi Šmit bio imenovan na određeni period od godinu dana, dok se ne pronađe adekvatan kandidat. Međutim, kada je taj predlog iznet u Savetu bezbednosti, Amerika je stavila veto. Time je procedura završena – Šmit nije prošao predviđeni proces i nije imenovan za visokog predstavnika. Uz to, još jedan ključan uslov nije ispunjen – njegovo imenovanje morali su da prihvate svi potpisnici Dejtonskog sporazuma: Federacija BiH, Republika Srpska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Hrvatska. Ni to se nije dogodilo - kazao je i naglašava da će se u Savetu bezbednosti postaviti pitanje, kako je Šmit moga da bude na funkciji nekoga ko nije izabran na tu poziciju.
K1 televizija
- To će se pitanje uskoro postaviti Savetu bezbednosti UN, jer tokom prethodne američke administracije to nije bilo moguće, s obzirom na to da su upravo oni bili među kreatorima tog rešenja. Šmita niko zvanično ne priznaje osim Bošnjaka i dela Hrvata. Tražili smo da se pojavi pred sudom kako bismo ga pitali u kojoj funkciji deluje. On nema status diplomate UN, već Nemačke, što predstavlja svojevrsno lažno predstavljanje – i on je toga svestan, s obzirom na to da je advokat i zna da formalno nije visoki predstavnik. Čak i da jeste, ne bi imao zakonodavna ovlašćenja, jer su ona isključivo uzurpirana - objašnjava.
Petronijević objašnjava da je jedini zakonodavni organ Skupština BiH.
- Jedan od ključnih problema u ovom slučaju jeste pitanje retroaktivnosti. Nakon što je predsednik Dodik potpisao ukaz koji je donela Skupština Republike Srpske i nakon što je on objavljen u Službenom glasniku, tek dan kasnije u Službenom glasniku je objavljena izmena Krivičnog zakona. U trenutku kada se, prema tužilaštvu, desila radnja izvršenja krivičnog dela, član 203A nije postojao. Međutim, tužilaštvo, u saradnji sa Kristijanom Šmitom i tadašnjim američkim ambasadorom Majklom Marfijem, primenilo je sporno tumačenje da objava izmene Krivičnog zakona u Službenom glasniku nije neophodna. Umesto toga, tvrdili su da je dovoljno da se izmena objavi na sajtu OHR-a, iako je u Krivičnom zakonu, Ustavu BiH i Ustavu Republike Srpske jasno propisano da zakon stupa na snagu tek kada bude objavljen u Službenom glasniku - kazao je i dodao:
- Još jedan paradoks ovog procesa ogleda se u tome da, ukoliko se Šmit smatra visokim predstavnikom i ako se priznaje da ima ovlašćenja koja mu se pripisuju, onda se mora uvažiti i njegova odluka o stavljanju spornih zakona van snage. Postavlja se ključno pitanje – šta je Dodik onda potpisao i za šta je zapravo optužen? Čak i ako se sve pretpostavke tužilaštva uzmu u obzir, postoji niz pravnih nelogičnosti sa kojima se sud mora suočiti. Ukoliko presuda bude osuđujuća, sud BiH bi time direktno narušio temelje Ustava BiH, Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma i Ustava Republike Srpske. S druge strane, da Dodik nije potpisao zakon koji je usvojila Skupština, time bi prekršio svoju ustavnu obavezu i počinio krivično delo narušavanja ustavnog poretka Republike Srpske, za koje je zaprećena kazna do 12 godina zatvora - objasnio je.
Politička situacija u Bosni i Hercegovini dovedena je do tačke ključanja, a proces protiv Milorada Dodika otvorio je brojna pitanja o legitimitetu odluka i institucija koje ih donose. Predsednik Skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić ističe da je stvorena atmosfera straha.
- Stvorena je atmosfera straha, a potom i histerije usmerene prema Dodiku i Republici Srpskoj, ali upravo oni koji su je stvorili sada moraju da pronađu rešenje. Republika Srpska šalje poruke pomirenja, ali to ne utiče na našu odlučnost. Ako su uvereni da je Šmit legitiman i da je imao pravo da poništi zakon, postavlja se pitanje – zašto onda sude Dodiku? On nije mogao da proglasi zakon nevažećim u Službenom glasniku. To pokazuje da ni oni sami ne smatraju Šmita legitimnim, ali zato Republiku Srpsku i Dodika i te kako smatraju legitimnim, što je razlog za insistiranje na sudskom postupku. Zanimljivo je da se Kristijan Šmit juče, prvi put, na konferenciji za medije predstavio kao predsedavajući Upravnog odbora PIK-a, a ne kao visoki predstavnik. Time je poslao važan signal – čak ni on sam više ne insistira na tituli koju mu osporavaju, što može biti nagoveštaj pobede Republike Srpske - rekao je Stevandić za K1.
K1 televizija
Predsednik Skupštine otkrio je i kakvu presudu očekuje.
- Ne možemo da priznamo nelegalnu presudu, niti imamo kome da se obratimo u tom slučaju. Ako bismo je priznali, onda bi to značilo da prihvatamo nelegitimni proces. Zato nema govora o tome da možemo da prihvatimo bilo kakvu osuđujuću presudu protiv Milorada Dodika, kao predsednika. Odmah nakon izricanja presude, biće održana sednica Narodne skupštine Republike Srpske. Nećemo unapred otkrivati naše korake, ali ćemo odluke doneti u roku od nekoliko sati. Odluke će biti što se tiče Dejtonskog sporazuma, jer se jasno zna šta je tamo određeno. Zna se da u Dejstonskom sporazumu nema visokog predstavniika, već da samo može da bude koordinator, zna se da nema imenoanja u Savetu bezbednosti čak i da sve što je proisteklo iz nelegalnih odluka Kristijana Šmita, njegovih nelegalnih odluka pa i osuđujuća presuda ne mogu da budu legitimni, to će biti poruka Republike Srpske, ona će biti zakonska, moćna i nema toga ko će doći da je poništi - kazao je on.
Na Đulijanovom kačketu stoji natpis: „Učinimo Srpsku ponovo velikom.“
- Republika Srpska ne može biti manja, to je sigurno – biće onolika kolika jeste, ali će biti moćnija nego ranije. Odbaciće sve okove koji su joj nelegalno nametnuti. Mi smo toliko ojačali da će sigurno biti mir, u Republici Srpskoj 100 posto, a nadamo se da će nas poslušati i naši prijatelji u Federaciji - zaključio je Stevandić na K1 televiziji.
K1 televizija
K1 televizija
K1 televizija
Ostavite komentar