MINISTARKA BEGOVIĆ ZABRINUTA Ekskluzivno u "Uranku" otkrila kako protesti i blokade utiču na srpsku nauku

Kako četvoromesečni protesti i blokade utiču na srpsku nauku? Osećaju li se već posledice na međunarodnu saradnju i buduće projekte?

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović odgovorila je na ključna pitanja u emisiji "Uranak" o budućnosti naučno - tehnološkog razvoja u Srbiji.

- Osnovni princip u mom radu je komunikacija. Bez obzira na to koliko je problem bio složen, uvek sam uspevala da ga rešim dijalogom. Najvažnija je komunikacija - rekla je na početku razgovora ministarka Jelena Begović, naglašavajući da, uprkos odbijanjima, dijalog mora da se nastavi.​ Ovo je kompleksna situacija, koja nije samo politička već i društveno-socijalna. To znači da je potrebno primeniti različite metode kako bismo razgovarali sa građanima. Na ulicama su naši sugrađani koji na različite načine izražavaju nezadovoljstvo. Studenti imaju svoje zahteve - četiri ključna zahteva, pri čemu prva tri dolaze u paketu, dok je četvrti više vezan za Univerzitet nego direktno za same studente. Ipak, svaka investicija u Univerzitet donosi boljitak i studentima. Država nije ignorisala te zahteve, već ih je usvojila - rekla je ministarka. 

K1 televizija

Ona je govorila i o zahtevima studenata:

- Da li su u potpunosti ispunjeni, zavisi i od toga kako su zahtevi postavljeni. Nije jednostavno. Četvrti zahtev, koji se odnosi na finansije i pravnu regulativu, bio je najkonkretniji i smatram da je on u potpunosti ispunjen - kazala je i dodaje da mora se sedne za sto i razgovara. 

Jelena otkriva i kako kolege iz inostranstva reaguju na situaciju u Srbiji

- Oni koji ne poznaju Srbiju dovoljno dobro i duboko vide ovo kao nestabilnost i ne sagledavaju širu sliku. Neki iz straha već postavljaju pitanje da li da dođu, dok drugi ne obraćaju previše pažnje, jer su i sami prolazili kroz slične situacije i veruju da ćemo i mi prevazići ovu - rekla je i dodaje.

- Od tog velikog broja studenata, sigurna sam da ima studenata koji razmišljaju da treba da dođe do razgovora. Sigurna sam da je i većina ljudi u vladi zainteresovana za razgovor".

Ministarski sastanak Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju održan je u Parizu, gde je Srbija imala vodeću ulogu.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Jelena Begović, istakla je značaj ove tehnologije i objasnila koliko projekata naša zemlja trenutno sprovodi u ovoj oblasti.

- Na vreme smo prepoznali dolazak ove tehnologije, koja je danas tema broj jedan u celom svetu. Veštačka inteligencija nije samo tehnološka revolucija, već i faktor koji utiče na geopolitiku. Srbija je 2022. godine postala članica Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju, a ove godine imamo čast da predsedavamo tom organizacijom, koja okuplja 44 članice. Time smo još jednom pokazali da smo prepoznali značaj AI i njenu ključnu ulogu u transformaciji tehnologije, društva i ekonomije - objasnila je Begović.

Tehnološki "rat" i globalne strategije veštačke inteligencije

- Na globalnoj sceni jasno su se profilisale strategije najvećih svetskih sila u oblasti veštačke inteligencije. SAD žele da postave „zlatni standard“ u ovoj tehnologiji i najavile su ulaganje od 700 milijardi dolara. Njihova vizija AI-a je podrška radnicima, a ne zamena za ljude, dok istovremeno insistiraju na minimalnoj regulaciji kako bi podstakli inovacije. Poslali su jasnu poruku Evropi da je prevelika regulativa kočnica tehnološkom razvoju. Evropska unija je odgovorila da trka u oblasti veštačke inteligencije još nije zvanično počela, ali da će razviti sopstvenu strategiju zasnovanu na inkluzivnosti. Njihov cilj je da sve članice, društva i kompanije ravnopravno učestvuju u razvoju ove tehnologije, uz snažan fokus na regulativu kako bi se osiguralo njeno bezbedno korišćenje. EU je najavila ulaganje od 200 milijardi evra samo za AI, dok Saudijska Arabija planira investicije od 150 milijardi dolara - kazala je ministarka i dodala:

- U trku su se uključile i velike kompanije – Google je najavio izgradnju 13 malih nuklearnih reaktora namenjenih isključivo daljem razvoju veštačke inteligencije. Pored toga, započela je i borba za kritične minerale, koji su ključni za tehnološki napredak, čime se dodatno komplikuje globalna geopolitička scena" - objasnila je.  

K1 televizija

Gde će Srbija biti za dva meseca?

- Svet nas neće čekati, ali mi smo trčali brzo – i moramo tako da nastavimo. Kao mala zemlja, nije nam lako, ali upravo zato moramo da budemo brži. S druge strane, naša prednost je fleksibilnost u odnosu na velike, tromije sisteme. Kombinovanjem brzine i prilagodljivosti možemo da se pozicioniramo među ozbiljnim i velikim igračima - zaključila je.

BONUS VIDEO: 

Ostavite komentar