CIK-CAK IGRA ALIJE BALIJAGIĆA Ovako izgleda taktika najtraženijeg begunca na Balkanu

Alija Balijagić (65) uspeva da izbegne policiju od 25. oktobra, nakon što je u selu Sokolac zverski ubio brata i sestru, Jovana i Milenku Madžgalj. 

Od tog dana policija traga za ubicom, a Ivica Dačić rekao je da je Balijagić poslednji put lociran u Obradama, selu u Crnoj Gori. Kako je primetila jedna meštanka tog sela, tokom noći je Alijin lik viđen na nadzornoj kameri njene kuće.

Kako može Balijagić toliko da pešači, kako mu ne smeta mraz i zima, i kako uspeva da se sakrije na nepoznatim terenima kuda ide - odnosno, kakav je njegov plan da umakne policiji? Ova pitanja intrigiraju javnost već nedeljama.

Alija Balijagić viđen u ovom selu

Dimitrije Milutinović, nekadašnji inspektor kaže za Informer da se ilegalni prelazi oduvek koriste, a da je problem nepristupačan teren koji onemogućava pograničnu policiju da prelazi trase duž granice.

Foto: MUP RS

- Kada govorimo konkretno o granici između Srbije i Crne Gore, problem je sama konfiguracija terena, kao sa Republikom Srpskom. To su brdsko planinski predeli, sa gustom šumom, velikim šipražjima, nisu tereni pogodni za vozila, kako bi pogranična policija vozilima mogla da obiđe čitavu trasu duž granice. Ilegalni prelazi se oduvek koriste, i za narkotike i za kriminalne grupe - počinje Milutinović.

Kako Milutinović ističe, problem je i što Balijagić odlično poznaje teren, a za njim tragaju obučeni ljudi, koji ipak nisu sa tog područja. 

- Onaj ko je u bekstvu je uvek u prednosti. Pored konfiguracije terena, šume, pećina i svega što podrazumeva nepristupačnost jednog terena, vi dovodite na taj teren ljude koji nisu sa tog područja, bez obzira koliko su oni obučeni i osposobljeni. Vodi se računa prevashodno o njihovoj bezbednosti, imaju posla sa naoružanim licem i što je sklon upotrebi vatrenog oružja - kaže Dimitrije Milutinović i otkriva kako funkcioniše potraga na dve teritorije:

- Mi smo uključili naše ljudstvo, ali oni ne mogu da ulaze na teritoriju Crne Gore, zato postoji koordinacija službi. Pitanje je koliko sa crnogorske strane oni ažurno i blagovremeno deluju. Imali smo informaciju da su njihove službe uočile Balijagića na obodima šume, ako je tako, zašto nisu krenuli za njim, da se isprati, proprati, ne znam koliko oni imaju uključenih ljudi, pretpostavljam mnogo manje nego mi, jer mi po difoltu dižemo sve jedinice. Mi imamo te kapacitete, ne verujem da je policija iz Crne Gore angažovala broj policije kao što smo mi. 

Foto: MUP RS

Cik-cak igra

Alija Balijagić ne prestaje da menja svoju lokaciju, te dodatno otežava pripadnicima policije da ga uhvate.

- Mi radimo potragu do administrativne linije, i tu se negde zadržavaju naše snage, ali se ne zadržavaju svi koji učestvuju, ostavlja se verovatno jedan broj ljudstva, a drugi se povlači radi zamene, odmora. Alija očigledno igra cik-cak igru, malo uđe na našu teritoriju, pa pobegne na crnogorsku stranu. Moje iskreno mišljenje je da crnogorska strana je daleko manje posvećena njegovoj potrazi nego mi, iako je ubistvo počinio na njihovoj teritoriji.

Jake snage policije i vojske tragaju za Alijom Balijagićem. 

Balijagić se neće predati

Na pitanje koji je najbolji način da se Balijagić uhvati, Dimitrije Milutinović kaže da mi to ne možemo znati, ali i otkriva šta bi on uradio da je na mestu pripadnika policije koji ga traže.

Foto: MUP RS

- Zavisi od informacija sa terena, mi ih nemamo i ne treba ni da ih imamo. Pretpostavljam da se sa ove strane kod nas, operativnim radom se pokrivaju sva ta rizična ili kritična mesta, gde bi on ponovo mogao da pređe granicu, to sam siguran. Znajući koliko je ljudi tamo, mislim da idemo na to da blokiramo našu granicu, da mu ne dozvolimo povratak, odnosno, ukoliko bude uočen da će se pokušati sa nekim hapšenjem, u šta ja sumnjam jer se on predati neće. Prema mom mišljenju kada bi bio uočen negde, zbog zaštite samih policajaca i vojnika koji su u potrazi za njim, ja bih na njega ukoliko upotrebi oružje, pustio službene pse. Imamo obučene pse koji bi ga onesposobili, ne ubili, ali dovoljno je da bude onesposobljen. Upotreba vatrenog oružja je jednako kvalifikovana kao upotreba službenog psa, i za jedno i za drugo se izdaje posebno odobrenje ili naređenje. Mnogo mu je teže da pogodi psa u trku, nego čoveka - zaključio je Milutinović za Informer.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar