VELIKI PROZOR PAO NA GLAVU ČISTAČICE U ŠKOLI! "Strahovit udarac, bila sam puna krvi i krhotina! I deca ga otvaraju..."

Škole bi, uz vrtiće, trebalo da budu najbezbednija mesta na svetu. Da nije uvek tako, saznali su u petak u ranim jutarnjim satima, pred prvu jutarnju smenu, u zgradi III. gimnazije u Kušlanovoj ulici u Zagrebu.

Bilo je oko 6 sati ujutru kada je prozor dimenzija 100X50 santimetara pao sa visine od dva metra na 56-godišnju S.K., čistačicu škole. Ubrzo je u praznu školsku zgradu stigla Hitna pomoć, a za njom i policija. Razbijanje stakla, vrisak i krvavi prizor prva je videla kuvarica osnovne škole koja deli prostor sa fiskulturnom salom.

Kako je došlo do tragedije u kojoj je, prema poslednjim informacijama, S.K. srećom, zadobila je lakše povrede.

- Na posao smo kao i uvek došli nešto ranije. Radim od 6 sati i počela sam da čistim. Ušla sam u učionicu biologije da je provetrim jer je naša dužnost da sve pripremimo za dolazak dece. Napolju je padala jaka kiša, pa nisam mogla da otvorim običan prozor jer bi voda ulivala. Otvorila sam gornji uđe svež vazduh. I u tom trenutku dupli prozor je odjednom počeo da mi pada na glavu. Instinktivno sam podigala ruku da se što bolje zaštitim i verujem da je obližnja zavesa bar malo usporila pad. Ali to je bio strašan udarac u glavu, krv je tekla, glava mi je bila puna krhotina - ispričala je čistačica za "Jutarnji list".

Nije znala ni kuda, ni šta dalje, kaže, ali je sreća što joj je u pomoć pritekla kuvarica i pozvala Hitnu pomoć. Uplašena, dotrčala je još jedna koleginica, pa su joj do dolaska medicinskog osoblja obrisali krv, skinuli površinsko staklo sa nje, sa njene odeće...

Ona je u Hitnoj pomoći KB Dubrava postala do petka kasno popodne, kada je otpuštena na kućnu negu i strogo mirovanje. Na pitanje kako se oseća, rekla je da je još uvek pod utiskom užasa i da je boli cela glava, vrat, kičma, ruka.

- U bolnici su mi slikali ruku, a kada su kasnije videli da imam strašne glavobolje i boli vrat, uradili su i CT. Ne znam šta da kažem. Dok sam čekala rezultate na krevetu u hodniku, izvlačila sam komadiće stakla iz kose i dukserice koju sam na sreću imala na sebi kada je prozor pao. Inače bih bio pun posekotina. Valjda me je dragi Bog sačuvao od težih posledica. Imam troje dece, unuče... I plašim se da pomislim šta bi bilo kada bi dete otišlo da otvori taj prozor, jer deca ih često sama otvaraju. Ti prozori su stari i veliki. Sve je to davno obnovljeno. Kad su jake kiše, voda curi po hodnicima, pa je skupljamo. Posle ove nesreće, direktorka škole je bila veoma zabrinuta, slala mi je poruke, sekretarica, kolege, prijatelji, poznanici. Ovo su poruke podrške jer juče nisam mogla da pričam jer sam se raspadala od bola. Dan kasnije je još gore – iskreno je rekla S.K. koja do daljnjeg ostaje na bolovanju.

U zagrebačkom javnom tužilaštvu kažu da je uviđaj obavljen i da se incident trenutno vodi kao nesreća na radu.

U takvim slučajevima, inače, na lice mesta uvek izlazi inspektor zaštite na radu da utvrdi da li je bilo propusta i šta dalje da se spreče nove nezgode.

Bonus video:

Ostavite komentar