Brinemo o izbeglicama iz Azije i Afrike, sada i iz Ukrajine, a na interno raseljene s naših prostora smo zaboravili?

U prihvatnim centrima širom Srbije boravi oko 4.900 izbeglica, dok ih u zemlji ima oko 7.000

Povodom, Svetskog dana izbeglica, 20. juna, komesar za izbeglice i migracije Vladimir Cucić rekao je da u prihvatnim centrima širom Srbije boravi oko 4.900 izbeglica, dok ih u zemlji ima oko 7.000, što je za 55 odsto više u odnosu na prošlu godinu.

On je ocenio i da je to povećanje direktna posledica sukoba u Ukrajini.

Cucić za Tanjug kaže da je primetan trend rasta broja izbeglica koji dolaze u Srbiju u odnosu na prethodnu godinu.

Kada je reč o izbeglicama iz Ukrajine, Cucić ističe da se oko 2.000 njih obratilo Komesarijatu za pomoć, od oko 9.000 kojima je odobren privremeni ili trajni boravak u Srbiji.

- Prvi ozbiljan presek izbeglica iz Ukrajine koji budu odlučili da preko zime ostanu u Srbiji biće u septembru, kada budemo imali podatke o tome koliko dece je upisano u škole - kazao je Cucić.

On je naveo da je u ovom trenutku nezahvalno govoriti o daljim namerama izbeglica iz Ukrajine, da li će ostati u našoj zemlji ili će otići dalje i dodao da među njima najviše ima majki, starijih žena i dece školskog uzrasta.

Na pitanje na koji način Srbija pruža pomoć i podršku izbeglicama, Cucić navodi da se naša zemlja ponaša u skladu sa privremenom zaštitnom direktivom EU, koja migrantima obezbeđuje mnoga prava.

- Tom direktivom se obezbeđuju sva prava, boravak koji je duži od boravka koji bi imali kao turista, prava u obrazovanju, zdravlju, socijalnoj zaštiti, kao i pravo na zapošljavanje - kazao je Cucić.

Cucić ukazuje da je više od 100 miliona ljudi u migraciji ističući da bi pažnja trebalo da se posveti i drugim ljudima koji su izbegli, a ne samo da, kako je rekao, najveći fokus bude na izbeglicama iz Ukrajine.

- Veliki je fokus na Ukrajinu i treba da bude takav, ali treba videti i šta se dešava sa ostalima. Naše interno raseljenje je počelo 1998,1999. godine.To je jedna od produženih raseljeničkih situacija u svetu, a u Evropi sigurno prva - kazao je Cucić.

Ističe da je problem što nemaju sve izbeglice jednak tretman, te da se ne govori dovoljno o izbeglicama u Libanu ili Turskoj, a koji se, kako je rekao, nalaze u teškoj situaciji.

Na pitanje u kom broju i dalje dolaze migranti sa Bliskog istoka, Azije i Afrike, Cucić kaže da je prošle godine u prihvatnim centrima evidentirano njih 68.000, a da ih je sada za 50 odsto više u našoj zemlji.

- Februar je bio okidač. Mesec dana posle konflikta u Ukrajini razna neka druga žarišta su se aktivirala, mi do sada imamo preko 50 odsto više - kazao je Cucić.

Kako je rekao, prema izveštaju Evropske agencije za graničnu i oblasku stražu (Fronteks) u poslednjih pet meseci više od 40.000 ljudi prošlo je balkanskom rutom i ocenio da će ove godine kroz našu zemlju proći više od 100.000 ljudi.

- Imamo i mogućnosti i kapaciteta i mi ćemo se nositi sa tim - navodi Cucić.

U poslednje vreme našim ljudima koji su 90-ih izbegli iz Hrvatske i BiH uručeni su ključevi stanova kroz program stambenog zbrinjavanja, a Cucić podseća da je tim programom obuhvaćeno 7.500 ljudi, a da je država zbrinula više od 25.000 porodica.

Komesarijat dva puta godišnje radi presek stanja potreba izbeglica i prema njihovom poslednjem izveštaju više od 10.000 porodica još čeka na rešavanje stambenog pitanja, naveo je Cucić.

- Još četiri ili pet godina neće moći da se reši to pitanje. Nadam se da je vlada opredeljena da se ti ljudi podrže - kazao je Cucić.

On je naveo i da je prioritet rešavanje pitanja interno raseljenih ljudi sa naših prostora, navodeći da bombardovanje kroz koje je prošao naš narod nije ništa manje surovije od ostalih kriza.

- Voleo bih da vidim pedeseti deo interesovanja da se reši problem internog raseljenja i krize koja traje 23 godine, da se reši bar pedesetim delom na način na koji se obećava rešenje novije krize - kazao je Cucić.

Svetski dan izbeglica obeležava se danas, a kako navodi Radoš Ðurović iz Centra za pomoć tražiocima azila, od početka godine zabeležen je trend rasta broja izbeglica u Srbiji, najviše iz Azije i Afrike.

Ðurović za Tanjug kaže da oko 40 odsto izbeglica u Srbiji dolazi iz Avganistana, ali da ih ima i iz Sirije, Somalije, Bangladeša, Pakistana i Indije.

Na pitanje da li postoji šansa da se na Balkanu tokom leta popune smeštajni kapaciteti izbeglicama, Ðurović navodi da su priliv i odliv ljudi usklađeni, te do toga neće doći jer je broj izbeglica u Srbiji stabilan.

- Iako ima više od 250 ljudi koji dnevno ulaze sa juga u našu zemlju, vi imate i stalne pokušaje da se Srbija napusti na severu. Prema našim podacima stalan broj izbeglica u našoj zemlji je između 5.000 i 6.000 ljudi - kazao je Ðurović.

Ðurović kaže da od ponašanja susednih zemalja članica EU zavisi koliko će se izbeglice zadržati u Srbiji, i ističe da se dnevno oko 500 ljudi vrati u našu zemlju sa granica EU.

- Ukoliko se nastavi sa takvim guranjem ljudi i zaustavljanjem na našim granicama, stvaraće se čepovi i teža humanitarna situacija za migrante i lokalne sredine u kojima se oni nalaze - kazao je Ðurović.

Naveo je da je letnji period povoljan za migracije, jer je tada ljudima lakše da se kreću, kao i da, uprkos pokušajima, iskustva na terenu pokazuju da se migracija nije usporila.

Dodao je i da se priliv izbeglica iz Turske dramatično povećava, iako mnoge države duž balkanske rute podižu ograde kako bi sprečile njihov prolazak.

Pored njih, kako kaže, značajan je i priliv izbeglica iz Ukrajine, jer je od početka sukoba 40.000 njih ušlo u našu zemlju, a više od 8.000 prijavilo boravak kod nas.

- To nisu male brojke za našu zemlju, a značajno je da mnogi tih ljudi ostaju u privatnom smeštaju, da se snalaze i da nisu opterećeni prihvatni kapaciteti Komesarijata za izbeglice i migracije, što se očekivalo u prvoj fazi ovog sukoba i ukrajinskog izbeglištva - naveo je Ðurović.

Ðurović ističe da status izbeglica u Srbiji treba rešiti što pre, a da prioritet treba da bude olakšanje pristupa tržištu rada, kako bi mogli da se sami snalaze i privređuju.

Kada je reč o broju izbeglica koji su tražili azil u Srbiji, Ðurović navodi da je od početka godine 1.600 ljudi iznelo taj zahtev, a da je samo dvoje dobilo azil.

To, ukazuje, govori da ne funkcioniše azilni sistem, što znači da najveći broj ljudi kod nas nije u regularnom pravnom položaju.

Ukoliko njihov status ne bude regulisan, Ðurović kaže da bi trebalo razmišljati o privremenoj zaštiti ograničenog karaktera pre svega za ljude iz Avganistana i Sirije, ali i za one iz Azije i Afrike.

- Tolerisanje njihovog iregularnog boravka u Srbiji je opasno, kako za položaj tih ljudi, tako i za građane i lokalnu sredinu - naveo je Ðurović.

Tagovi: