Roditelji, DA LI VOLITE SVOJU DECU? E pa onda se NE SVAĐAJTE PRED NJIMA

Tata nemoj! Nemoj da vičeš na mamu, bre!

Tiho je u jednom beogradskom naselju pored Dunava. Prepodne je, radni dan i padaju prve pahulje snega. Ali, odjeknuo je zvuk dečjeg glasa, odbijajući se o betonske zgrade. I sve je postalo još tiše. Sve je stalo.

U toj jednoj rečenici deteta od 8 ili možda 9, 10 godina, čulo se preklinjanje, molba, bes, nemoć... Čuo se vapaj koji kida dušu.  

Foto: Unsplash.com

Niko ne kaže da je lako ostati smiren i nemoguće je baš uvek izbegavati svađe, ali kao odrasli ljudi trebalo bi da budemo dovoljno zreli da se ne igramo podbadanja i da vodimo računa o tuđim osećanjima. Ne bi trebalo da nam je bitno ko je pobedio, bar ako smo u životu odabrali da ne budemo sami.

Ovu tezu potvrđuju i stručnjaci koji kažu da je bitno da roditelji budu u skladnim odnosima, posebne ispred dece.

Dečiji i školski psiholog Biljana Lajović kaže za K1info da je harmonična atmosfera je veoma važna, ali da to ne znači da je moguće da nema nesuglasnica u porodici.

- Bitno je da u porodici nema nasilničke komponente, da se mama i tata ne vređaju međusobno, da ne viču pred decom i naravno nikada ne budu svedoci nekih fizičkih obračuna. Svesni smo da "ružičasta atmosfera" u porodici ne postoji i da nisu realna očekivanja da jedan par, baš nikada, ne dođe u neke nesuglasice. Međutim, roditelji moraju biti svesni da je za zdravo odrastanje i razvoj ključan taj način na koji oni rešavaju svoje probleme i da li je razgovor koji vode u trenucima neslaganja konstruktivan ili ne - kaže Lajović. 

Ona objašnjava za naš portal da je našoj deci neophodna ljubav, kao i osećaj da je dom jedno sigurno mesto koje odiše sigurnošću. 

- Ukoliko to nije slučaj kod mališana se javlja strah, a to je jedna veoma loša emocija i vrlo često parališe dete koje onda popušta u školi, gubi samopouzdanje i povlači se u sebe. Negativna atmosfera u kući dovodi dete u situaciju da ono misli da je krivo što se mama i tata svađaju, a taj grozni osećaj krivice može da ostavi trajne posledice koje nam kasnije štete do kraja života - dodaje Lajović. 

Foto: Youtube PrintScreen

Kada uzvri atmosfera, a roditelji se nađu u "ringu" deca u većini slučajeva ne znaju ni sama kako da se ponašaju. Često mališani već sa tri godine instiktivno pokušavaju da obrane onog roditelja koji je prema njihovoj proceni slabiji.

- Najčešće mama plače, a dete je teši, ljuti se na oca. U nekim kasnijim godinama, klinci shvataju da ne mogu ništa da učine i ostaju u nekoj vrsti blokade. Ne mešaju se, već pate u sebi i saosećaju. Kasnije, u adolescentnom dobu najčešće deca se ponovo "ohrabruju" da odbrane majku ili oca, ukoliko procene da jedno od njih trpi - objašnjava psiholog. 

Ona dodaje da ako raspravom i nadvikivanjem rešavamo stvari, učimo dete da je to način na koji se rešavaju problemi. 

- Traume ostaju gotovo za ceo život, pa kada neko odraste u porodici gde se mama i tata stalno igraju rata i sami postaju nasilni i konfliktni. Sve slike iz detinjstva prenose u svoje partnerske odnose, jer su usvojili takav način ponašanja i imitiraju ono što su videli kod kuće. Međutim, imamo i one druge slučajeve, kada upravo suprotno, zbog svega što su preživeli nikada takav model ne usvajaju, već beže od konflikata i svađa - dodaje Lajović. 

Foto: Shutterstock

Nekada se smatralo da razvod i odluka roditelja da više ne žive zajedno imaju trajni uticaj na razvoj deteta. Međutim, pokazalo se da su zapravo svađe roditelja koje se dese pre, za vreme i nakon razvoda, štetne, a ne sam razvod.

Ono što još više zabrinjava jeste činjenica da parovi koji u braku svoje probleme uporno pokušavaju da reše svađom, a u tome naravno ne uspeju, čak i kada se razvedu, nastavljaju da svoju decu stavljaju u neprijatne i bolne situacije.

- Razvedeni roditelji u mnogim slučajevima traže od dece da odaberu stranu i tenzija se nastavlja, a mališanima se stavlja ogromno breme na leđa. To pokazuje da postoji jedan kulturološki problem da sve više imamo želju za kontrolom, da smo postali egoistični i da ne umemo da kontrolišemo sopstvene impulse. Takođe, pojavio se i fenomen pokazivanja moći i želje da pokažemo da smo u pravu. Sve to često dovodi do svađa, rasprava, besa, a nažalost i fizičkog i psihičkog nasilja - kaže psihilog.

Nismo roboti. Imamo emocije koje mogu da se razbuktaju, ponekad i kao požar. Ali, stručnjaci kažu da kao odrasli ljudi bi trebalo da naučimo da se "svađamo", odnosno argumentovano i smireno da razgovaramo o stvarima oko kojih se ne slažemo, a naša sagovornica otrila nam je i kako:

- To znači da kada pričamo ne povisujemo ton, da ne pretimo, da nema prekidanja drugog dok govori, ne uvlačimo dete u svađu. Ono što je važno da znaju roditelji jeste da svoje lične probleme rešavaju nasamo, dok one zajedničke odluke možemo da iznesemo u prisustvu cele porodice. 

Inače, istraživanja sprovođena širom sveta u proteklih nekoliko decenija, pokazala su da deca stara svega šest meseci mogu imati povišen puls i pojačan hormon stresa ukoliko su izloženi svađama roditelja.

 

 

 

 

 

Ostavite komentar