Vesti > Srbija

OVCE ima ko da ŠIŠA, ali zašto više nema VUNENIH DŽEMPERA i čarapa iz okoline PIROTA?

Najavljeni otkupljivači iz okoline Sjenice nisu došli

Izvor: K1info/novosti.rs

21/01/2023 > 20:28

podeli vest:

OVCE ima ko da ŠIŠA, ali zašto više nema VUNENIH DŽEMPERA i čarapa iz okoline PIROTA?
Foto: Pixabay.com


Nekada je to bilo sasvim drugačije, ali je surova realnost poslednijh godina neumitna - sve je manje vlasnika stada ovaca u pirotskom kraju i sve je manje odevnih predmeta od vune na kojima piše Made in Serbia. Vuna je, verovali ili ne, ovde postala praktično nebitna roba.

Zato mnogi ovu dragocenu i prirodnu sirovinu - posle višegodišnjeg čuvanja na tavanima i u podrumima - jednostavno bacaju, ili je samo ostave tamo gde tokom proleća "šišaju" svoja stada.

- Donedavno sam na tavanu čuvao nekoliko stotina kilograma neoprane vune i, na kraju, morao sam da je bacim jer je niko ne želi, a meni je zasmetala. Javljali su se ljudi telefonom, obećavali da će doći danas, sutra, za nedelju dana... ali se niko nije pojavio - kaže Dragan Rančić (59), koji u selu Nišor čuva stado od šezdesetak ovaca.

Foto: Pexels.com

Ovaca ima, ali za vunu niko nije zainteresovan

On ističe da su nekada otkupljivači za vunu davali po par kilograma stočne soli, ali je ta trampa otišla u nepovrat.

- Nisu došli ni najavljeni otkupljivači iz okoline Sjenice. Neki su za kilogram nudili sramnih 60 do 80 dinara, što je bukvalno badava. Sama striža je mukotrpan posao i više naplati onaj koji radi, nego što vredi vuna. Jer, ovde se još uvek striže makazama i ručno - zaključuje Dragan Rančić.

Nekad bilo, sad se pripoveda

Rančić se priseća vremena kada je u gradu postojalo više otkupnih stanica za masnu vunu, ali i za svinjske kože. Bilo je to u vreme znamenitog giganta, beogradskog "Centrotekstila", koji je otkupljivao sve što se ponudi i odmah plaćao sirovinu koju je, kao prerađevinu, potom izvozio širom sveta.

Štaviše, u Srbiji već decenijama ne postoji nijedna velika predionica, a nestale su i tkačnice, te fabrike trikotaže i štofova, kojima je vuna osnovna sirovina.

Samo u već pomenutom "Piroteksu" godišnje se pralo i prerađivalo više od 2.500 tona vune, pa je ono što su na ovom području mogli da prikupe za njih bila sitnica. Otuda su vunu i uvozili - iz daleke Australije, Argentine, Rusije, sa Novog Zelanda...

 

Ostavite komentar